Pumparica za domaća lovišta

Piše: Vlada Mitrović

Nova ruska lovna sačmarica-pumparica, koju smo probali i detaljno pregledali, sigurno će privući pažnju naših lovaca kvalitetom izrade, izdržljivošću i povoljnom cenom

U prošlom broju „Kalibra“, pisali smo o španskim sačmaricama Grulla, Garbi i Pedro Arrizabalaga. Posebno je zadovoljstvo, kada se sretnemo sa oružjem koje prevazilazi svoju namenu i postaje umetnički predmet. Međutim, to ushićenje vrhunskim, skupocenim sačmaricama, krije u sebi opasnost, da izgubimo povezanost sa realnim mogućnostima naših lovaca i strelaca. Zato ćemo da prikažemo novu, jeftinu lovnu sačmaricu.
Ovu pušku smo pre nekoliko godina prvi put videli na nirnberškom sajmu IWA. U Srbiju je direktno iz Iževska, ekskluzivno, stigla za ovogodišnji jesenji novosadski sajam LORIST: puška sačmarica, sa kliznim potkundakom – pumparica, koja ima oznaku IŽ – Baikal MP133. Uvezla je beogradska firma „Snajper“, a mi smo je probali i detaljno pregledali zahvaljujući preduzeću „Helga Bike“ iz Kraljeva.
„Iževski mekaničeski zavod“, uz TOZ iz Tule je najpoznatija ruska fabrika oružja. Ubraja se u najveće industrijske komplekse u Rusiji. Samo za civilno tržište IŽ godišnje proizvede 740.000 komada oružja, raspoređenih u više od 50 različitih modela i 200 modifikacija osnovnih modela. Svoje oružje IŽ izvozi u 70 država, što ga svrstava u najveće proizvođače na planeti. Za šest decenija postojanja, ovaj zavod se razvio u pravi gigant: ima puškarske škole, graverske i rezbarske akademije, zavod za ispitivanje i žigosanje oružja. Skupoceni primerci nalaze se u muzeju oružja u Kremlju, kao i privatnim kolekcijama širom sveta.

Sličnosti i razlike sa MP153
Pre pet godina, na naše tržište stigla je ruska poluautomatska sačmarica IŽ MP153 i ubrzo postala najprodavanija puška na ovim prostorima. Tome je doprineo i „Kalibar“, jer smo preneli test italijanskog „Armi E Tiro“ i „Fiochia“, na kome je ova puška bila fantastična. Za pet dana, iz nje je ispaljeno 50.000 metaka i to bez oštećenja. Pominjemo poluautomat MP153 zato što je u osnovi sličan pumparici MP133, koju predstavljamo.
Kod nas može da se nabavi verzija MP133 sa drvenim kundakom i potkundakom u kalibru 12/76 i cevi dugom 710 mm. Međutim, IŽ proizvodi i crnu polimersku verziju, ali u kalibru 12/76 i 12/89, kao i dužinama cevi 710, 750, 660, 610, 540 i 510 mm. Postoji i varijanta MP133 K, koja umesto klasičnog tubularnog magacina ima odvojivi kutijasti okvir za municiju kapaciteta pet metaka. Takođe i kundak može da bude preklopni, urađen od crnog polimera, ali i kratka verzija puške, sa kratkom cevi i samo pištoljskim rukohvatom.
Rad pumparice MP133 je isti kao i na puškama tog tipa, proizvedenim u SAD pred kraj 19. veka. Povlačenjem kliznog potkundaka koji klizi po cevi tubularnog magacina, preko dve simetrične vezne poluge kretanje se prenosi na dvodelni zatvarač. Obostrane vezne poluge imaju dužinu 130 mm i stepenast poprečni presek. U širem delu, vezna poluga je dimenzija 8×3 mm, a u užem, u kom ulazi u sanduk, poprečni presek je 5×3 mm. Poluge su snažne, termički obrađene i hromirane. Čvrsto su povezane sa kliznim potkundakom i nosačem zatvarača, što je dovelo do eliminisanja klimanja potkundaka, što mnoge strelce odbija od korišćenja pump-ekšn puške. Zato one u Evropi nisu nikada bile u široj upotrebi, za razliku od SAD, gde su veoma popularne. U dur-aluminijumski sanduk (risiver) su smešteni: nosač zatvarača, zatvarač i udarni mehanizam. Sanduk je crno eloksiran, jak, debelih zidova i potpuno odgovara u spoljnim dimenzijama, sanduku poluautomata IŽ MP153.
Zatvarač ruske pumparice ima telo zatvarača, koje čini zaobljeni komad kovanog, pa mašinski obrađenog čelika i u telu se nalazi udarna igla sa oprugom. Sa gornje strane tela zatvarača nalazi se jak i širok, vertikalno pomični klin, koji se bravi direktno u žleb urezan u produžetak cevi puške. Ovde je primenjeno bravljenje „čelik na čelik“, sa velikim bravećim površinama, koje se ne smanjuju habanjem i dugotrajnom upotrebom puške. Bravljenje se potpuno podudara sa rešenjem, primenjenim na poluautomatu MP153. Da li već uviđate razliku između ovih pušaka? Zatvarač i sanduk su skoro isti. Kod poluautomata, impuls za pokretanje veznih poluga unazad i odbravljivanje zatvarača daje klip, koga su u gasnom cilindru, unazad pokrenuli sagoreli barutni gasovi, a kod pumparice MP133, to se obavlja prednjom rukom strelca. Udarni mehanizam je u metalnom kućištu i putem dve cilindrične čivije, pričvršćen za sanduk. Na zadnjem delu štitnika obarača nalazi se dugme poprečne kočnice, a ispred obarača je komanda za odbravljivanje. Pritiskom na ovu pristupačno smeštenu polužicu, možete bez opaljenja da brzo repetirate, prepunite ili ispraznite pušku. Za prvo punjenje ležišta u cevi ili kada se ispali poslednji metak, potkundak može da se vrati tek posle pritiska na veliko okruglo dugme na desnoj strani sanduka. I ovo je nasleđeno sa poluautomata MP153. Nije svojstveno pumparicama, ali i nije loše, kao jedna dodatna sigurnost. Ne možete slučajno repetirajući potkundak, neželjeno da napunite pušku. Onom ko dugo koristi zapadne pamp-ekšn puške, ovo dodatno dugme može da zasmeta, ali kome je ovo prva puška tog sistema, na to se pri punjenju prvog metka navikne i postane uobičajena radnja.

Provera čokova
Dalje punjenje, repetiranje i pucanje u nizu svih pet metaka je kao i kod drugih pušaka, sa povlačenjem potkundaka. Kočnica ovde koči obarač i nije automatska, kao kod dvocevki i na to moramo da obratimo pažnju. Umetanje metaka u tubularni magacin ne ide baš glatko, kao kod skupih pušaka, ali se to nalaženjem pravog – odgovarajućeg ugla za metalni obod na metku, posle nekoliko pokušaja, ipak lako izvede.
Cev puške MP133 opremljena je nišanskom šinom, širine 6 mm. Šina ima ventilirajuće proreze i sa gornje strane je nareckana, da bi se umanjila pojava miraža – vrelog titrajućeg vazduha. Na kraju šine nalazi se niska metalna mušica. Kratke slug cevi, kojih nema kod nas u prodaji, ali se proizvode u IŽ nemaju ventilirajuću šinu, a mušica je na izdignutoj rampi na kraju cevi. Puška koju smo imali priliku da razgledamo, isporučuje se sa izmenljivim čokovima. Pored onog koji je navijen u cevi, dobiju se još dva rezervna čoka i alat za njihovo montiranje. Podsećamo da jedan zarez na čoku znači puni čok, a pet zareza cilindar. Četiri zareza su 1/4, tri zareza polovina čoka, a dve crtice – dva zareza na čoku znači 3/4 suženja. Ključ za montažu je samo parče štancovanog lima, tako da lovci moraju da paze, kako ne bi oštetili proreze za ključ, jer će to onda da zakomplikuje izmenu čokova. Takođe, potrebna je česta provera dotegnutosti navijenog čoka. Ukoliko se puca iz cevi, kod koje izmenljivi čok nije dobro zavijen, neminovno dolazi do oštećenja navoja, čoka i cevi.
Puška ima orahov drveni kundak, sa lepim šarama. To varira od primerka do primerka, ali se dešava da usled velike serijske proizvodnje, neka obična puška dobije i orahov kundak odličnog kvaliteta. Kundak nije lakiran, već nauljen. Pomični potkundak ima vertikalne kanale – žlebove po obimu i dobro prijanja i u uslovima najbržeg repetiranja. Dimenzije kundaka su u evropskim standardima, tako da je rastojanje od dna gumenog amortizera do obarača – 360 mm, a do sredine repetirajućeg potkundaka 740 mm. Gumeni rebrasti amortizer je debljine 20 mm, a ukupna dužina puške iznosi 1.230 mm (za cev od 710 mm). Pumparica MP133 opremljena je fiksnim, klasičnim gajkama za remen. Prednja gajka je okretna i nalazi se na navojnom poklopcu tubularnog magacina.

Odlična ergonomija
Odvijanjem ove navrtke, omogućeno je rasklapanje, tj. sklapanje puške. Cev se prednjim prstenom navuče na tubularni magacin, a produžetak cevi se pažljivo uvuče u ležište u sanduku. Za ovo je potrebno potkundakom malo pomeriti zatvarač unazad. Ovo naglašavamo, jer je u pitanju sklapanje nove puške. Kod rasklapanja, u cilju čišćenja, odvijanjem navrtke skida se cev, a povlačenjem potkundaka napred, vadi se sklop zatvarača i veznih poluga sa nosačem. Moguće je izbiti i dve čivije i iz sanduka izvaditi podsklop udarnog mehanizma. Ovo poslednje nije potrebno često da se radi. Iako je unutrašnjost cevi tvrdo hromirana, puška mora redovno da se čisti, podmazuje i održava.
IŽ MP133 ima masu od 3,3 kg i lakša je od poluautomata. S obzirom da u njoj nema kinematskog kretanja koje umanjuje trzaj pri opaljenju, trzaj ove puške pri pucanju punim laboracijama municije 12/76 je znatan – i veći nego kod modela 153. Ona je zato vitkija i lakša za nošenje. Pušku smo isprobali pucajući samo dvadesetak metaka. Repetiranje, unošenje i izbacivanje čaure je nešto kruće, ali oštro i odsečno. Nismo imali nijedan zastoj, pucajući serije po pet (4+1) metaka. Nišanska šina je pregledna, a ergonomija puške odlična. Mnoge skuplje pamp-ekšn puške mogu lošije ležati od ove, koja košta tridesetak hiljada dinara.
Pumparica MP133, neće da pomrači slavu poluautomata MP153, ali će je zbog cene, kvaliteta izrade i izdržljivosti naši lovci dobro primiti. Uz druge njene podvarijante, koje se rade u Rusiji, može da bude i jeftina puška za IPSC ili službe obezbeđenja. Pozdravljamo odluku firme „Snajper“, generalnog distributera, da za domaće lovce uveze IŽ MP133 12/76.