Rusi drže primat

Naš izveštač i odličan poznavalac oružja inženjer Slobodan Orašanin, donosi za čitaoce ”žKalibra” stručni prikaz noviteta kopnenih sistema protivvazdušne odbrane za kratke, srednje i velike domete

Tekst i snimci: Slobodan ORAŠANIN

U glavnom gradu Francuske je od 11. do 15. juna 2012. pod patronatom Ministarstva odbrane te zemlje održana Međunarodna 11. po redu izložba naoružanja i vojne opreme (NVO) kopnene vojske (KoV) i kopnenih sistema protivvazdušne odbrane(PVO). Vezano za kopnene sisteme PVO u ponudi izlagača bili su sistemi za kratke, srednje i velike domete. U savremene sisteme PVO za kratke domete ubrajaju se PA artiljerija – automatski topovi najčešće u kalibrima 30 mm i 35 mm (gađaju ciljeve u vazduhu do 4 km i u visini 2,5 km) najčešće u mobilnim varijantama i raketni ručni lanseri (Igla-S, Stringer) i njihove mobilne i stacionarne izvedbe (gađaju ciljeve u vazduhu na udaljenosti do 6 km i na visinama do 3 km).

Savremeni protivraketni sistem

PVO sistemi za srednje domete (daljine gađanja ciljeva u vazduhu do 45 km i u visinu do 20 km) su raketni sistemi najčešće izvedeni u mobilnim varijantama, jer se uglavnom koriste za zaštitu borbenog poretka taktičkih jedinica na maršu, a ređe za odbranu komandnih mesta i strateških ciljeva (energetskih, komunikacionih i drugih državnih objekata). Ugrađuju se na vozila, točkaše i guseničare (u zavisnosti od željene prohodnosti vozila, a pancirna zaštita prilagođena karakteristikama kolone koju štite). Savremeni PVO sistemi velikog dometa (gađaju ciljeve u vazduhu na udaljenostima preko 100 km i visinama 30 km) ili strategijski sistemi, najčešće su deo integralnog PVO sistema jedne zemlje, stim da mogu da dejstvuju i samostalno. Namenjeni su za odbranu teritorije od napada vazdušnih snaga, a ujedno su protivraketni sistem. Najpoznatiji su Patriot (SAD) i S-300 (Rusija).
Mobilne varijante sve više se koriste i za PVO sisteme velikog dometa (strateška PVO), zbog mogućnosti brze promene položaja. Poslednj vojni konflikti, pokazali su da bez savremene PVO, nije moguće obezbediti nacionalnu bezbednost i suverenitet, kao i da je uloga savremene PVO presudna u odbrani malih zemalja.

Doktrina odbrambenog rata
Kad je reč o PVO sistemima i sredstvima u klasi srednjeg dometa, tri zemlje su vodeće u svetu: Rusija, Francuska i Izrael. SAD se oslanjaju na vazdušnu premoć, tako da ne posvećuju mnogo pažnje razvoju PVO sistema srednjeg, pa i kratkog dometa. Rusija je jedna od retkih zemalja koja proizvodi sredstva PVO svih klasa i koja može dati sveobuhvatnu ponudu kompletne organizacije PVO zemlji naručiocu. U segmentu PVO sistema, Rusija već dugo ima lidersku poziciju. To je u skladu sa javno proklamovanom vojnom doktrinom, da se spremaju da vode samo odbrambeni rat. Interes za ruskim PVO sistemima, u klasi kratkog i srednjeg dometa (Igla-S, Pancir-S1, Tor-M2E, Buk-M2E) raste svake godine. Savremena PVO sredstva kratkog dometa koja čine okosnicu PVO odbrane u ruskim kopnenim snagama, su hibridna: naoružani su PA topovima i PA raketama. Prvenstvena namena je zaštita borbenog poretka jedinica, kolone u maršu. Jedan od zahteva je zato da dejstvuju i iz pokreta. Imaju veliki brzinu reagovanja 4-6 sek. Brzina reagovanja je vreme od uočavanja cilja do trenutka dejstva: lansiranja rakete ili npr. otvaranja vatre iz PA topova.

Tunguska nema zamenu
Najpoznatije rusko mobilno hibridno sredstvo PVO na kratkim odstojanjima je Tunguska (usvojena u naaoružanje SSSR 1982). Hibridni modul naoružanja čine automatski topovi kalibra 30 mm (po jedan top ugrađen bočno na kupolu, ukupno dva) i PA rakete (u prvoj verziji 4, a kasnije 8 komada). Borbeno dejstvo raketa je na daljinama 2,5-8 km, a po visini od 15 m do 3,5 km. Borbeno dejstvo topova je na daljinama od 0,2 km do 4 km, a po visini 0,2 km do 3 km. Borbeni modul ugrađen je na guseničnu šasiju. Modernizovani model je označen sa Tunguska-M1. Poboljašanja se tiču, između ostalog, sistema upravljanja vatrom i PA raketa. Ima povećan domet sa 8 km na 10 km. S obzirom da može da dejstvuje iz pokreta, neposredno u borbenom poretku, Tunguska po efikasnosti zaštite od vazdušnih napada sa malih visina, u ovom trenutku u svetu nema takmaca.

Pancir S1 štiti pešadiju
Savremeno PA hribridno sredstvo razvijeno po ugledu na Tungusku posle 2000, Pancir S1, naoružano je topovima istog kalibra i PA vođenim raketama, znatno većeg dometa (do daljine 20 km, do visine 15 km). Hibridni PVO sistemi su žilaviji na bojištu – PA topovi zbog velike vatrene moći, omogućavaju da sistem PVO borbeno dejstvuje i po kopnenim ciljevima, da se sam brani, čak da pruža vatrenu podršku i štiti sopstvenu pešadiju. Osnovna verzija sistema Pancir S1 naoružana je sa 12 PA navođenih raketa zemlja-vazduh 57E6, koje mogu da gađaju ciljeve na udaljenosti od 1,2 do 20 km i visinama od 5 do 15.000 m i dva PA jednocevna, automatska topa koji gađaju ciljeve u vazduhu na udaljenosti do 4.000 m i visine 3.000 m. Vreme reakcije (vreme od trenutka uočavanja cilja do lansiranja rakete ili otvaranja vatre iz topova) je 4-8 sekundi. Pancir je predviđen za PVO obezbeđenje mobilnih/pokretnih vojnih jedinica, važnih vojnih i privrednih objekata (aerodroma, vojnih baza, čvorišta veze, ekonomskih objekata), a takođe i brodova. Sistem se koristi i za PVO zemaljskih raketnih sistema velikog dometa, npr. tipa S-300, od vazdušnih napada na bliskim odstojanjima. Pancir se koristi i za uništavanje lakooklopljenh sredstva i pešadije na bliskim odstojanjima. Sistem može da dejstvuje (gađa iz topova i lansira rakete) iz mesta i iz pokreta. Borbeni/bojevi modul može da bude ugrađen na vozila točkaše, guseničare a izveden je i u stacionarnoj verziji.

Buk-M2E savršeno precizan
Sistem PVO Buk-M2E smatra se jednim od najboljih u svetu u klasi PVO sistema za srednje domete. Namenjen je za uništavanje aviona taktičke i strategijske avijacije, helikoptera, krstarećih raketa i drugih aerodinamičkih letećih objekata, taktičkih i balističkih i avionskih raketa, vođenih aviobombi u uslovima intezivnih protivelektronskih i vatrenih dejstava protivnika, protiv nadvodnih i nadzemnih kontrasnih, letećih ciljeva. Sistem je mobilan i ugrađen je na samohodno gusenično vozilo ili točkaš visoke prohodnosti. Daljina gađanja vazdušnih ciljeva od 3 km do 45 km, na visini od 15 m do 25 km. Daljina doleta rakete je 70 km i visina do 30 km. Vreme reakcije sistema je 10-12 sekundi. Verovatnoća pogađanja cilja jednom vođenom raketom je je 0,9-0,95. Maksimalna brzina gađanog vazdušnog cilja je 830 m/s a maksimalna brzina gađanih balističkih raketa 1.200 m/s.

”žIgle” u rukama terorista

Posle pada režima Moamera Gadafija 2011, iz libijskih vojnih magacina razgrabljeno je na hiljade ručnih raketnih sistema ruske proizvodnje. Predpostavlja se da je jedna deo PA sistema K338 Igla-S sa raketama, dospeo u ruke nekoliko terorističkih grupa. Ovi sistemi mogu biti upotrebljeni kao terorističko oružje za rušenje civilnih putničkih aviona širom sveta, a u slučaju konflikta između NATO i pripadnika, recimo Al-kaide, Igla-S, kao i ostali ručni raketni sistemi, mogu da se upotrebe protiv NATO avijacije. Opasnost je realna, zato prema navodima zapadne i ruske štampe, u Libiji pripadnici raznih specijalnih službi, pre svega iz NATO i susednih zemalja, otkupljuju ove sisteme po ceni od 15.000-20.000 američkih dolara.

Raketa koje se svi boje
Starija verzija Buk-M1, 2008, bila je u naoružanju gruzijske armije za vreme rusko-gruzijskog konflikta. Rusko ministarsvo odbrane zvanično je priznalo gubitke četiri vazduhoplova (tri jurišna lovca Su-25 i jednog bombardera Tu-22M3) čije obaranje prvog dana rata, pripisano dejstvu PVO sistema Buk-M1. Sisteme je Gruziji isporučila Ukrajina. Komplekse PVO Buk-2E, po pisanju “Jeruzalem posta”, nabavila je i Sirija i razmestila na granici sa Libanom. Iz tog razloga je izraelska armija izmenila maršute izviđačkih letova, na kojima su prikupljali podatke o Hezbolahu i sirijskoj PVO.