Svetski nivo naših konstruktora

Hladan snežni dan, nije nas omeo da sa konstruktorom Ivanom Živkovim, odradimo gađanje, kako bi u praksi proverili performanse oružja, namenjene dalekometnom streljaštvu u okviru F klase

Da li se sećate početka IPSC sporta u Srbiji? „Kalibar“ je bio jedan od promotera nove atraktivne streljačke discipline. Očigledno, istorija se ponavlja, jer smo u prilici da vam predstavimo dve nove precizne puške namenjene dalekometnom streljaštvu u okviru F klase. Ovo specifično takmičenje pokrenuto je u Kanadi i suštinski predstavlja novost po tipu korišćenog oružja. Iako puške za F klasu umnogome odgovaraju kategorijama standard i slobodni izbor od međunarodnog programa razlikuju se po određenim tehničkim rešenjima i obavezi da se koristi optički nišan, posebni oslonci i ležeći stav za gađanje. Nedavno smo testirali dve zanimljive puške, koje mogu uspešno da se koriste u ovom sportu.

Test po vejavici
Hladan snežni dan, nije omeo prijatelje iz SAJ, da sa konstruktorom Ivanom Živkovim, odradimo gađanje i u praksi proverimo performanse oružja. Iako smo planirali da gađamo na daljinu od 300 m. Sneg koji je padao ograničavao je vidljivost, pa su mete postavljene na 100 m od vatrene linije. Za test je obezbeđeno više različitih laboracija municije da bi se utvrdilo sa kojom se ostvaruju najbolji rezultati. Prvo da se upoznamo, sa oružjem koje ćemo testirati. Dobili smo pušku, koju poznajemo, ali ipak deluje nekako drugačije… Reč je o snajperki – Zastava M-07 u službenom NATO kalibru 7,62×51 (komercijalna oznaka je .308 Winchester). To je repetirka, koja uspešno spaja kvalitet tradicionalnih Mauser rešenja sa praktičnim izmenama koje doprinose boljim performansama i pouzdanijem korišćenju u praktičnoj upotrebi. Upravo ovakvim rešenjima „Zastava“ je izgradila svoju, u svetu čuvenu reputaciju. Snajperska puška M-07 deli istu konstrukcionu platformu sa sportsko – lovačkim karabinom Zastava M-808. Prva razlika koju primetite u odnosu na klasičan sistem Mauser M98, je izmena sanduka. U stručnim krugovima odavno se vodi debata o tome da li je staro rešenje i najbolje?

Podseća na SAKO
Uprkos tome što je globalno najprisutnije (kopiraju ga svi, od najpoznatijih proizvođača do malih custom puškarskih radionica) za M-98 čuju se zamerke da ima nedovoljnu krutost za stvarno vrhunske rezultate. Iako su razlike u praksi neznatne i jedva merljive, u „Zastavi“ su odlučili da na novom modelu primene zatvoren, cevasti sanduk poligonalno izbrušen sa spoljne strane, tako da vizuelno najviše liči na SAKO modele. Neposredna korist od ovog rešenja je Picatinny šina koja je na CNC mašini integralno izglodana sa gornje strane. Time se dobija apsolutna saosnost sanduka i montaže optike, što je do sada predstavljalo najčešći problem kod tradicionalnog rešenja. Umesto integralnog magacina, nova puška je dobila robustan i lak (250 g) odvojiv polimerski jednoredni okvir kapaciteta pet metaka. Težina praznog oružja je 5,4 kg a ukupna dužina 1.191 mm. Cev je punog profilla, hladno kovana od hrom-molibden čelika, duga 650 mm sa šest žlebova i desnim korakom uvijanja od 254 mm, što joj pomaže da pouzdano stabilizuje teže i duže projektile namenjene većim daljinama. Na ustima cevi se nalazi navoj zaštićen kapicom, koji prema potrebi služi za montažu gasne kočnice ili prigušivača. Ručica zatvarača je dobro pozicionirana, ima prave dimenzije sa povećom kuglom na kraju, pa je rukovanje lako i udobno. Kočnica je sjajno rešena. Potpuno bezbedna jer koči direktno udarnu iglu, ali postavljena tako da je nadohvat desnog palca, bez promene hvata i horizontalno se kreće pa ne smeta ni najniže postavljenim optikama. Rep okidača je prav kao na takmičarskim modelima i podesiv, u okviru vrednosti koje pružaju lagano, ali u terenskim uslovima bezbedno okidanje. Drveni kundak je zaštićen vodootpornom bojom i u skladu sa namenom oružja moderno oblikovan. Podesiv je po dužini i visini oslonca za rame, a ima podesivu obrazinu pa svaki strelac može da pronađe idealnu poziciju za sebe. Izrađen je od drveta, sa udobnim, skoro vertikalnim pištoljskim rukohvatom. Sa prednje strane potkundaka nalazi se čelični „trn“ za montažu sklopivih nožica. Ovo rešenje smatram daleko boljim od preovlađujućeg trenda gde se oslonac montira na proizvoljnoj tački duž šine sa donje strane potkudaka. Zašto? Navodno fleksibilnije rešenje je ustvari samo jeftinije, a promena tačke oslonca i te kako utiče na pomeranje grupe pogodaka i zahteva ponovno privikavanje strelca na promenjene uslove.

Opravdana očekivanja
Puška koju smo dobili na testiranje ipak se donekle razlikuje od standardne M-07. Pre svega vizuelno. Umesto neupadljive tactical crne boje, kundak ima tople nijanse drveta sa fino ohrapavljenim tzv. pikovanim površinama rukovata i potkundaka sa kojima šake dolaze u dodir. U rukama, stiče se utisak da je nešto lakša od izvorne verzije. Ivan Živkov je potvrdio da je masa smanjena za oko 150 g, uglavnom zbog zahvata na kundaku. Osim refiniširanja, prizmatične konture su ublažene skidanjem ivica i skraćivanjem podesive obrazine. Rezultat je udoban takmičarski kundak sa sigurnim hvatom, nasuprot pomalo klizavom finišu kod taktičke puške. Međutim, prave razlike vide se tek kada počnete manipulaciju oružjem. Hod zatvarača je gladak i bešuman, bez klimanja. Rad ručice i kočnice je jasan, bez struganja i zapinjanja uz tihi klik u krajnjem položaju. Okidač je podešen u maniru najboljih sportskih oružja. Bez dinamometra, od oka smo silu procenili na 700 g, a što je bitnije, hod je kratak, odsečan i bez propadanja posle tačke okidanja. Živkov nije intervenisao na cevi jer je, kako kaže, već bila izvanredna. Ovakva puška sa odabranom municijom bez problema pravi grupe znatno uže od 1 MOA (oko 30 mm na 100 m). Opremljena je starim optičkim nišanom Zeiss Diavari 1,5-6×36 za snajpersku verziju jurišne HK G3 SG1. To nije optimalno rešenje za takmičarsko oružje ali za daljinu od 100 m, potpuno je zadovoljavajuće. Izlazak na vatrenu liniju, potvrdio je visoka očekivanja. Nisam zablistao kao strelac, ali uspeo sam da čak i sa flajerom napravim grupu od 1 MOA. Sa nama su bili članovi streljačkog kluba „Soko“ iz Prijedora i naš najuspešniji long – range strelac Predrag Igrutinović, koji je toga dana ostvario najbolji rezultat od oko 0,5 MOA. Zanimalo nas je u kojoj meri ova puška predstavlja poboljšanje u odnosu na standardnu M-07. Zbog toga smo iskoristili priliku i na istoj daljini opalili nekoliko serija. Treba biti fer, pa reći da optika Zrak 6×42 ipak nije isto što i Zeiss, a koristili smo municiju sa lakim, mitraljeskim zrnom od 145 grejna. Barem sam spremio ove izgovore za sebe… Međutim, odstupanja u preciznosti bila su vrlo mala. Kod mene je jedan metak pobegao nešto dalje od grupe, ali generalno M-07 puca više nego dobro. Naravno, custom rad Ivana Živkova je sa odličnim strelcem ostvario bolji rezultat. Setio sam se razgovora sa gospodinom Aleksom Nenadovićem, direktorom razvoja u „Zastavi“. On je vodio projekat M-07 pa je u jednoj prilici izjavio da će nova snajperska puška garantovati grupe od 1 MOA bez obzira na vrstu municije! Moram priznati da sam bio skeptičan, ali pokazalo se da M-07 ima fantastičan potencijal i da deklarisani domet od 1.000 m nije tek reklamna izjava. Ali o tome drugom prilikom.

Ivanov ručni rad
Na red je došla puška koja je u potpunosti rezultat konstruktora Živkova. Radi se o sportskom oružju za streljačka takmičenja na velikim daljinama. Oslanjajući se na dugogodišnje iskustvo i odlično poznavanje problematike, Živkov je za osnovu uzeo sanduk komercijalnog „Zastavinog“ karabina M-70. Slučajnost je htela da to bude iz serije za izvoz sa oznakom Interarms X, ali u kvalitetu ne postoje nikakve razlike u odnosu na primerke koji se prodaju kod nas. Mehanizam je potpuno prerađen, zabravljuće površine bregova zatvarača pažljivo su doterane pa je naleganje u minimalnim tolerancijama. U sanduk je ušrafljena teška takmičarska cev iz Engleske duga 700 mm. Čak je i ona posle rigorozne kontrole dorađena. Reč je o cevi match kvaliteta od nerđajućeg čelika, u kalibru 7,62×51, debeloj 32 mm u zoni sanduka i 20 mm kod usta cevi. Ima pet relativno plitkih žlebova sa desnim korakom uvijanja od 305 mm. Merenjem je utvđeno da se unutrašnja trasa cevi ravnomerno sužava celom dužinom i da na ustima prečnik iznosi 7,61 mm. Kod usta cevi postavljen je alumijumski nosač za traku koja sprečava pojavu tzv. miraža – treperenja slike zbog zagrejanog vazduha od vrele cevi.
Kundak je posebna priča. Potpuno ručni rad od probranog komada drveta, prilagođen zahtevima dalekometnog streljaštva. Napred, u zoni potkundaka je širok, što povećava stabilnost pri upotrebi mekanog oslonca. Sa donje strane je postavljena Anshutz UIT šina za montiranje streljačkih dodataka i nožica. Kundak je odlično čekiran, sa lepim finišem. Podesiv je u sva tri pravca, po dužini, visini oslonca za rame i dobio je podesivu obrazinu. U prednjem gornjem delu, iznad dobro oblikovanog pištoljskog rukohvata, napravljeno je udubljenje čija je svrha da omogući vađenje relativno dugog zatvarača pri rasklapanju. Puška ima masu od 7,4 kg a na nju je preko Leupold STD prstenova montiran optički nišan Swarovski iz serije Z6 sa uvećanjem 5-30×50. To je odlična optika sjajnih karakteristika, ali je primerenija lovu nego streljačkim takmičenjima. Ipak, zaputili smo se na strelište sigurni da će rezultati biti izuzetni. Za ovakav stav imali smo više nego uverljiv razlog. Naime, na jednom skorašnjem takmičenju Ivan je na daljini od 400 m napravio grupu od neverovatnih 8,3 mm! Veličina se računa tako što se pomičnim merilom (tzv. šubler) izmeri grupa i od dobijene vrednosti se oduzme prečnik zrna, jer se računa rastojanje od centra do centra svakog pogotka. Ivanovih 16 mm je tako dalo fantastičnih 0,07 MOA na četvrt milje! To je i u međunarodnim okvirima vrhunski rezultat. Korišćena je municija sa zrnima težine 155 grejna proizvođača „Palma“, koji se smatra optimalnim izborom za cev navedenih karakteristika.
Toga dana nismo bili ni blizu ove vrednosti. Ali puška je sa pet metaka konstantno pravila jednu (malo širu) rupu na meti. Dakle, ispod 0,5 MOA uprkos lošem vremenu. Pucali smo iz sedećeg položaja, koristećI specijalni streljački sto i namenske podesive oslonce za oružje. Ova oprema možda deluje nebitno, ali to nije samo pitanje konfora već neophodan uslov za konstantne dobre rezultate. Od nedavno, moguće je nabaviti ih kod nas, pod znatno povoljnijim uslovima nego u inostranstvu. Zaista je bilo uživanje pucati sa dva vrhunska sportska karabina domaće izrade.

Dragan ŠAPONJIĆ