Turski medaljoni

Piše: Vlada MITROVIĆ

Turske poluautomatske sačmarice „Armsan“, koje smo pregledali i testirali zahvaljujući uvozniku, novosadskom “Magnumu”, odličnog su kvaliteta i sigurni smo da će naći mesto na domaćem tržištu

Piše: Vlada MITROVIĆ
Na nedavnu tvrdnju uvaženog američkog ekonomiste, da će u 21. veku nove industrijske velesile biti Turska i Poljska – svet je reagovao sa čuđenjem i nevericom. Međutim, one koji se intenzivno bave proučavanjem oružja, ta tvrdnja uopšte nije iznenadila. Revija „Novosti Kalibar“ je pre nekoliko godina, među prvim oružarskim časopisima u Evropi, pisao o naglo rastućoj industriji oružja u Turskoj. Tada smo mogli da nabrojimo petnaestak značajnih proizvođača sačmarica u Turskoj, a danas ih ima tridesetak. To je oružje sve boljeg kvaliteta. Saradnju sa turskim fabrikama, traže i uspostavljaju značajna imena iz sveta oružja i u Evropi i Americi.
Vlasnik novosadske prodavnice „Magnum“, Dušan Bajčetić, prvi od domaćih uvoznika imao je sluha za ova događanja i počeo da uvozi turske lovačke puške. Od tada su i druge, veće domaće firme počele da se snabdevaju lovačkim puškama raznih turskih proizvođača. Na nedavno završenom sajmu lova, ribolova i turizma LORIST 2009. u Novom Sadu, na štandu „Magnuma“ videli smo brojne nove modele turskih sačmarica. Uspostavili smo kontakt, dogovorili posetu i rezultat je ovaj tekst…

Ultramoderna proizvodnja
U novosadskoj ulici Temerinska 22, u starom i prostranom maloprodajnom objektu, prvo smo zapazili veći broj modela turskih sačmarica o kojima smo već pisali. To su različite poluautomatske i pump-action verzije pušaka „Hatsan Escort“, koje domaći lovci već dobro poznaju i njima dugo love. Poznat je i slučaj da jedan veliki streljački klub, po Zakonu, obaveznu obuku sprovodi turskom pumparicom Hatsan Escort. Iz nje je dosad ispaljeno na hiljade patrona, uz „čišćenje na brzinu“, a puška još uvek funkcioniše i izgleda kao nova. Od poznatih modela dvocevnih sačmarica, videli smo proverene i dokazane bokerice Huglu 12/76 koje imaju cevi od 71 cm, pet izmenljivih čokova i masu 3,2 kg, položaru Huglu sa tri greener ključa, kalibra 12/76 i cevima dugim 76 cm, takođe sa pet čokova i masom od 3,4 kg i lepu bokericu Zafer sa paljenom glavom kalibra 12/76, cevi 71 cm, pet čokova i masom 3,4 kg. Interesantno je da sve ove solidne dvocevke koštaju u proseku pedesetak hiljada dinara, što je sasvim razumna cena. Ipak, u „Magnum“ smo došli zbog novih turskih poluautomata Armsan.
„Armsan“ smo prvi put uočili pre dve godine, na nirnberškom sajmu IWA i videli da je to ultramoderan proizvođač lovačkih pušaka. Saznali smo i da se radi o grupi turskih proizvođača sačmarica, koju čine fabrike „Armsan“ iz Istanbula, sa najsavremenijim numerički kontrolisanim i upravljanim (CNC) mašinskim parkom, zatim poznata „ATA“ koja tesno sarađuje sa italijanskim „Marokijem“ i na kraju „Khan Shotguns“. Ovu privrednu grupu je povezala i lokacija pogona, jer se sve tri nalaze u istanbulskoj industrijskoj zoni, poznatoj pod nazivom Umraniye/Istanbul.
Dušan Bajčetić je uvezao nekoliko modela poluautomatskih sačmarica Armsan, u najpopularnijem i veoma snažnom kalibru 12/76 i sve više traženom 20/76.
Za sve modele Armsan pušaka, koje smo imali priliku da razgledamo i pucamo iz njih, zajedničko je da funkcionišu na principu pozajmice barutnih gasova. Princip dugog trzanja cevi kod sačmarskih poluautomata, danas je napušten (Browning Auto 5 i ruski TOZ MC21). Trenutno se najviše primenjuje princip pozajmice gasova, jer je najpouzdaniji i daje najmanji trzaj puške pri opaljenju. Zbog lakog čišćenja oružja neki lovci vole princip inercijalnih zatvarača (npr. puške Benelli), ali je trzaj jak i manje su pouzdani sa različitim laboracijama municije.

Produženje cevi po želji
Puške Armsan, deo sagorelih barutnih gasova odvode kroz dva paralelna otvora, smeštena sa donje strane u zoni polovine dužine cevi. Gasovi se koncentrišu u gasnom cilindru ispod cevi, gde deluju na nerđajući cilindrični gasni klip. Klip je potpuno zaštićen od korozije i na sebi ima čeličnu zaptivajuću kariku koja se ne skida, tako da prilikom sklapanja puške ne može da se izgubi ili pogrešno postavi. Na poluautomatima ne cenimo rešenja kod kojih se prilikom demontaže pojave razne zaptivke, o-ringovi i sitni delovi, koje je lako pogrešno montirati ili izgubiti. To je bio slučaj sa starijim modelima poluautomata Remington. Turski konstruktor u „Armsanu“ je sve ovo pojednostavio i postavio tehnološki logično. Pod uticajem vrelih barutnih gasova, klip deluje na laganu Al čauru dugu 88 mm, koja je preko dve jake simetrične bočne poluge povezana sa zatvaračem. Na gornjoj strani tela zatvarača je prizmatični klin širine 13 mm, koji ulazi u udubljenje na produžetku cevi. Na ovaj način omogućeno je bravljenje cevi i zatvarača, sve do trenutka dok pritisak barutnih gasova u cevi ne padne na bezbedan nivo. Zatvarač u prednji položaj vraća spiralna opruga, koja se kreće po fino ispoliranoj spoljašnjoj površini tubularnog magacina. Dvodelni zatvarač povezuje ručica za repetiranje, koja može da se izvuče napolje samo u jednom položaju oba sklopa. Ovako je onemogućeno ispadanje i gubljenje ručice zatvarača, što se ponekad dešava kod ruskih pušaka Baikal MP153.
Cev poluautomata je izrađena od čeličnog pripremka dobijenog od francuskog „Verney Carrona“. Sve cevi imaju fino brušenu, pa tvrdo hromiranu unutrašnjost, uz obavezan navoj na ustima cevi za pet izmenljivih čokova. Pored izmenljivih čokova, rade se i dva cilindrična produžetka cevi koji postojeću standardnu dužinu (71 cm kod kalibra 12, ili 66 cm za kalibar 20) produžavaju za 5 ili 10 cm. Ovo produženje cevi po želji, nismo zapazili kod drugih proizvođača sačmarica. Udarni mehanizam puške povezan je jednom čivijom sa aluminijumskim sandukom. Ceo mehanizam nosi polimerska ploča izrađena zajedno sa štitnikom obarača. Obarač osigurava poprečna cross-bolt kočnica, koja je otkočena kada se potisne s desne u levu stranu. Na kraju nareckane ventilirajuće šine širine 8 mm, nalazi se Tru-Glo crveno fiber optik vlakno, koje mušicu čini vidljivom i u najslabijim svetlosnim uslovima.
Pored ovoga, na gornjoj strani sanduka urezana su mesta za prihvat kolimatorskog ili nekog drugog opto-elektronskog nišana. Kada ovo povežemo sa mogućnošću nabavke kraće slug cevi za pucanje pojedinačnim projektilima, dobijamo oružje sasvim prilagođeno za lov divljih svinja. U SAD, npr. ovakvim puškama, sem svinja, najčešće love belorepe jelene – whitetail. Neprijatno klimanje potkundaka na nekim poluautomatima, „Armsan“ je jednostavno rešio jednom izbačenom površinom, koja iz potkundaka ulazi u sanduk puške i tako ograničava svako dalje pomeranje. Čaure pri izbacivanju zahvata izvlakač širine 3 mm i sigurno ih izbacuje u desnu stranu, uvek na približnu udaljenost. Bez obzira da li su u pitanju modeli kalibra 12/76 ili 20/76, reč je o verovatno najlakšim puškama na tržištu, čija se masa kreće od 2,6 do 3 kg, u zavisnosti od kundaka. Svi modeli se pakuju u fine polimerske kofere.

Lepa i otporna
Model 612F je potpuno prevučen karbonom. Kalibar je 12/76, masa 3 kg, a dužina cevi 71 cm. Poslednjih godina je uočen trend zaštite oružja prevlačenjem karbon-fiber vlaknima. Ova zaštita je izuzetno otporna, cela puška je u istom tonu i njen izgled godinama se skoro i ne menja. Kundak se ne grebe, ne menja boju, sa cevi se ne skida brunir. Decenijama, sve ostaje u „tuširanom“ crno-belom karbon finišu. Na kraju kundaka je gumeni amortizer debljine 25 mm, koji amortizuje udar i najjačih 53-gramskih laboracija. Na dugoj vitkoj silueti puške, pri nišanjenju jasno i lako u cilj ulazi bleštavi crveni fiber-optik Tru-Glo prednji nišan. Ovo je puška namenjena eksploataciji u najekstremnijim vremenskim uslovima, otporna na sneg, kišu, ogrebotine… Pritom izgleda vrlo lepo ”“ futuristički.

Dobar amortizer i ergonomija
Model A612 DW Medallion se radi u kalibrima 12/76 i 20/76, s tim što je cev u kalibru 20 duga 66 cm,a masa je 2,75 kg. Puška ima fini kundak od birane turske orahovine. Na crno anodizovanom duraluminijumskom sanduku se nalaze dva crvena medaljona, sa oznakom modela A612 i imenom proizvođača – „Armsan“. Ovi medaljoni deluju upečatljivo u mat-crnim metalnim površinama i šarama na orahu. Prilikom pucanja, „dvadesetica“ daje povoljan utisak, uz munjevito „hvatanje“ pokretnog cilja. Amortizer u kundaku, dobra ergonomija i pozajmica gasova znatno superponiraju sile, koje bi dobro protresle ovo izuzetno lagano oružje. Mnogi novopečeni vlasnici lakih magnum „dvadesetica“, bivaju neprijatno iznenađeni jakim trzajem svojih pušaka. To se može razumeti, jer puške mase 2,6 kg teško amortizuju punjenja od 32 do 36 g sačme, koliko prima savremena municija 20/76. Gasni poluautomati uz dobar gumeni amortizer, najbolje to podnose.

Sjaj luksuza
Model A612 DW u kalibru 12/76 je najluksuznija „Armsan“ puška koju smo isprobali. Ima izvanredan orahov kundak, primeren puškama visoke klase. Obrada kundaka je u visokom sjaju – glosh finish, koji još više ističe vrtložnu teksturu korena orahovog drveta. Turska je zemlja prebogata kvalitetnom orahovinom i zato oni mogu puške srednjeg cenovnog razreda da opremaju kundacima od orahovine klase tri, četiri i više. Poluautomat A612 DW je radio bez zastoja sa municijom 12/70 od 32 g i jakim magnumima 12/76 sa 53 g sačme. Čak i u naizmeničnom rasporedu 12/70 – 12/76 ne dolazi do zastoja. Masa ove puške je 3 kg uz dužinu od 123 cm, a vitke linije i uzan potkundak daju utisak da držite u ruci oružje manjeg kalibra. Jarko fiber-optik vlakno i sitno nareckana šina, čine nišanjenje vrlo laganim.
Utisak o ovim puškama tokom pucanja, ispitivanja posipa, ali i pri rasklapanju i čišćenju je veoma povoljan. Sklapaju se lako i bez upotrebe sile – sve jednostavno dođe na svoje mesto. Za cenu od 46.000 do 75.000 dinara, predstavljeni modeli „Armsan“ poluautomatskih sačmarica su sasvim dobra investicija. Sigurni smo da će naći svoje mesto na našem tržištu.
Zadovoljni odlazimo iz novosadskog „Magnuma“. Uverili smo se da turski „Armsan“ proizvodi sačmarice odličnog kvaliteta i da njihova saradnja sa „Verney Carronom“, „Weatherbyem“ ili „Mossbergom“, nije slučajna.