Urbani „gerilac“

Piše: Boris VOJVODIĆ

Mini automat (ili automatski pištolj) jermenske proizvodnje, pokazao je na našem testu sve prednosti svog koncepta, opravdavajući korišćenje u gradskim borbama ili iznenadnim uličnim prepadima. Pored službene upotrebe, u sukobima na prostorima bivšeg SSSR, zadobio je poverenje i gerilskih grupa

Piše: Boris VOJVODIĆ
U magacinu Ministarstva unutrašnjih poslova Republike Srbije, među zaplenjenim i oduzetim oružjem, predviđenim za uništenje, pronašli smo vredan i neobičan primerak, koji je odmah izdvojen za ozbiljnu i u evropskim i svetskim okvirima, vrednu Zbirku oružja MUP Srbije. Radi se o jermenskom mini automatu (ili automatskom pištolju), u kalibru 9×18 mm Makarov, jednostavno označenim kao model K6-92, jedinstven primerak oružja u našoj zemlji. Na lepoj plitkoj drvenoj poklon – kutiji, u koju je upakovan sa dva okvira i remnikom, piše da ga je prilikom zvanične posete Jermeniji, od svog jermenskog kolege, dobio na dar pokojni savezni ministar odbrane Pavle Bulatović. Kako je ovaj primerak automatskog pištolja završio među oružjem predviđenim za uništenje, za sada nije poznato, ali je odmah po izuzimanju za zbirku, prebačen na ispitivanje – u Odeljenje za konstrukciju i ispitivanje vatrenog oružja i municije SAJ MUP Srbije, sa konstruktorom Ivanom Živkovim na čelu. Tu smo ga i mi isprobali, u jednom zanimljivom testu, organizovanom na poligonu SAJ.

Kompaktan i spretan
Mini automat DG Arms K6-92 zaslužuju pažnju, pre svega kao jedinstveno i jednostavno oružje, prvi put viđeno na ovim prostorima. Oružje je spakovano u kompaktnu i spretnu, lako manipulativnu celinu i napravljeno je od nama skoro nepoznate industrije. Raspadom Sovjetskog Saveza, u novim nezavisnim državama koje su ga napustile, među kojima je bila i Jermenija, javila se potreba za proizvodnjom oružja. Jermenska vojna industrija, ubrzo je pokrenula i proizvodnju streljačkog naoružanja: pre svega jurišne puške, nazvane K-3 (puška zasnovana na konstrukciji ruske AK-74 i u istom kalibru, samo u bullpup varijanti), zatim snajperske puške K-11 (skoro potpuna kopija ruske SVD Dragunov) i donekle originalne konstrukcije sopstvenog pištolja, nazvanog K-2. Tokom devedesetih godina 20. veka, proizvodnja je uveliko tekla u obnovljenoj fabrici u Jerevanu, u okviru koncerna ''DG Arms Cooperation''.
Tragajući za manjim automatskim oružjem, namenjenim za opremanje neborbenih jedinica, ali i specijalaca, u izvođenju iznenadnih prepada iz zasede i u uslovima sukoba na kontaktnim distancama, u istoj fabrici su tokom 1992, pokrenuli i razvoj minijaturnog automata K6-92, na inicijativu Parteva Mushegiana, koji je u to vreme bio generalni direktor firme. Automat je napravljen po ugledu na ruski OTs-02 Kiparis, razvijen za potrebe specijalnih snaga u Rusiji, još sedamdesetih godina 20. veka, a usavršen je početkom devedesetih… Međutim, konstrukcijom se razlikovao od Kiparisa, s obzirom da je zahtevano da oružje bude što jednostavnije za proizvodnju. Zato je kao osnova konstrukcije poslužio jednostavni, ali pouzdani sovjetski PPSH-43 Sudajev (masovno proizvođeno i upotrebljavano oružje iz Drugog svetskog rata), koji je proporcijalno smanjen i modernizovan.
O korišćenju ovog oružja od strane Jermenije nema mnogo podataka, iako je viđano kod mnogih učesnika sukoba u Nagorno Karabahu. Ipak, poznato je da je baš zbog jednostavnosti konstrukcije poslužio za uzor u proizvodnji modela Borz (Vuk), koji su čečenski pobunjenici u fabrici ”žKrasnij molot“ (Crveni čekić), u Groznom, proizvodili od 1992, do 1996. Posle uništenja fabrike u prvom čečenskom ratu 1996, Borz je pravljen u više varijanti (na nekim verzijama su primenili i elemente konstrukcije izraelskog MicroUZI), u raznim radionicama na teritoriji pod kontrolom pobunjenika, sve do 1999. Svi ovi modeli, uključujući i prvi fabrički su različiti i slabijeg kvaliteta od jermenskog K-6, koga uglavnom prate samo osnovnom konstrukcijom. Njegova proizvodnja se najverovatnije i održala relativno dugo, baš zbog ekstremno jednostavne proizvodnje i niske cene (ispod 100 dolara).

Jednostavno rukovanje
DG Arms K6-92 je jednostavno koncipirano oružje od profilisanih čeličnih limova (spolja najviše liči na češki VZ-61 Skorpion), koje radi na principu slobodnog koaksijalnog zatvarača. Ciklus rada ovog oružja započinje sa zatvaračem u zadnjem položaju (otvorenim zatvaračem), tako što zatvarač po povlačenju obarača, skuplja metak iz okvira ili doboša, uvodi ga u cev bez bravljenja, posle čega udarna igla ubrzana inercijom izvrši opaljenje. Gasovi iz cevi kretanjem unazad daju impuls zatvaraču, a ovaj putujući unazad izbacuje ispaljenu čauru, kroz elipsasti otvor na desnoj strani sanduka. Zbog male mase zatvarača, oružje ima prilično veliku kadencu (preko 1.000 metaka u minuti), što mu pri kraćem dejstvovanju daje veliku vatrenu moć. DG Arms K6-92 se hrani iz ravnih kutijastih dvorednih okvira kapaciteta 20 ili 30 metaka.
DG Arms K6-92 je veoma kompaktno i lako oružje: težak je samo 1.530 g (prazan) i dugačak 290 mm (sa preklopljenim i 500 mm sa rasklopljenim kundakom). S ovim dimenzijama i punim većim okvirom od 30 metaka, tek je nešto glomazniji od standardnih borbenih pištolja. Opremljen je sklopivim žičanim kundakom, koji je preklopljen preko gornje strane oružja (kao kod već pomenutog Skorpiona). Opremljen je sa cevi od 119,5 mm koja metku ispaljenom iz njega daje početne brzine od 290-346 m/s, a koja je na oružje montirana navrtkom. Ovo oružje je do krajnosti jednostavno, što najbolje ilustruje i jednostavni način rasklapanja. Ispod zadnjeg nišana, smešten je utvrđivač, čijim povlačenjem unazad se oslobađa poklopac sanduka, posle čijeg skidanja zatvarač i povratna opruga se izvuku nagore i to je sve. Od drugih detalja na K6-92, treba pomenuti šuplji plastični rukohvat, u koji je smešten pribor za održavanje i jednostavni limeni selektor paljbe, sa tri položaja: ukočeno, jedinačno i automatski. Oružje ima čiste ravne linije i fiksne nišane zaštićene limenim kućištima, a pločica zadnjeg ima dve pozicije sa oznakama za 50 i 100 m. Ručica za zapinjanje zatvarača je na gornjoj strani, kao kod Uzija i takođe je uzdužno prorezana da ne ometa nišanjenje.
Primerak koji smo testirali imao je dva različita okvira kapaciteta 20 i 30 metaka i bio je u fabrički novom stanju. Na strelištu je od prvog trenutka pokazivao sve specifičnosti jednostavnog dizajna, samom činjenicom da ga je bilo lako nositi u svim položajima. Takođe, sa njim se podjednako lako moglo dejstvovati i iz ruku, u pokretu, s kuka, ramena ili oslonca. Sa kraćim okvirom, mogao se lako sakriti ispod odeće kao najobičniji pištolj. Jedini pokretni deo na sanduku je ručica za zapinjanje zatvarača, koja se tokom dejstva kreće, kada oružje dejstvuje, ali na to se lako možete navići. To je veoma važno, da bi se izbeglo povređivanje strelca.. Pritom, ovo pomalo neugledno oružje ima odličan balans, sa ravnomerno raspoređenom težinom, što omogućava i korišćenje oružja jednom rukom, kada to situacija zahteva.
Velika vatrena moć
Pažljivim pregledom, zaključili smo da dizajn, opšti kvalitet izrade i upotrebljivost, zaslužuju dobru ocenu, kada je ovaj koncept u pitanju, jer oružje radi veoma pouzdano, a metak 9 mm Makarov uopšte nije za potcenjivanje. Test smo obavili sa municijom iz domaće proizvodnje, koja nam je jedina bila na raspolaganju i s njom tokom gađanja, nijednom nije došlo do zastoja.
Da bi što realnije isprobali ovaj automat, odlučili smo se za gađanje klasičnih silueta i to na udaljenostima do 50 m, s obzirom na koncept oružja i njegovu kadencu, svaka daljina preko toga nije realna. U početku, mete nije bilo lako pogađati ni na najmanjim daljinama, s obzirom na snažnu tendenciju oružja da odskače uvis, na šta je bilo potrebno određeno privikavanje. Uz to, ovaj primerak automata, nosio je pogotke veoma visoko, otprilike 25 cm iznad mesta na koje se nišani već na daljini od petnaestak metara. Zbog toga smo posebnu pažnju posvetili preciznosti ovog oružja. U tu svrhu, postavili smo na daljinu od 20 m klasičnu pištoljsku kružnu metu, koju smo u početku gađali jedinačno, a zatim i kratkim rafalima. Svi pogoci završavali su u samom vrhu mete i to kada je nišanjeno u samo podnožje, ali smo posle određenog privikavanja uspevali da po svih 20 metaka smestimo u crni krug u sredini (jedinačno) ili bar dva od četiri – pet metaka iz rafala. Uz odskok na koji se trebalo privići, posle toga mogli smo kratkim rafalima da neutrališemo sve grudne mete do tridesetak metara, dok su one dalje zahtevale veoma pažljivo nišanjenje. Ipak, preciznost je bila dovoljna da prikaže veliku vatrenu moć ovog malenog oružja, naravno na ograničenim udaljenostima, do kojih je metak ovog kalibra efikasan. U praksi, to znači da sa ovakvim oružjem imate dovoljnu vatrenu moć, da na daljinama do 30 m u uslovima uličnih sukoba ili čišćenja prostorija, efikasno savladate i veći broj istovremenih protivnika (naravno, ukoliko je osoba koja ga koristi, dobro uvežbana sa njim).
Ukratko: mali, moćni DG Arms K6-92, pokazao je sve prednosti svog koncepta, opravdavajuci korišćenje ovakvog oružja u gradskim sukobima ili iznenadnim uličnim prepadima. U tom pogledu, K6-92 je odličan dokaz da dobre i upotrebljive stvari ne dolaze obavezno od najvećih i najpoznatijih proizvođača, već mogu da se pronađu i gde se ne očekuje. Jednostavno, kroz surove sukobe na prostorima bivšeg SSSR, ovaj koncept je uz klasičnu službenu upotrebu, zadobio i poverenje raznih gerilskih, ali i terorističkih grupacija, koje najbolje znaju da pronađu jeftino, uspešno i efikasno oružje za postizanje svojih ciljeva. Primerak iz Zbirke MUP, ostaće dugo jedan od lepših i interesantnijih eksponata, koji je pravim čudom izronio iz gomile oružja, predviđenog za uništenje.