Zmajevi Dalekog istoka
Singapurska specijalna antiteroristička jedinica STAR glavni je oslonac jedne od najefikasnijih policijskih službi sveta. U regionu gde su islamski terorizam i trgovina narkoticima u stalnom porastu, obezbeđenje reda i mira, nimalo nije jednostavno i lako.
Singapur, svojevrsno ostrvo-grad-država, predstavlja pravi dragulj Dalekog istoka. Stotinama godina, to je bila omanja isturena trgovačka naseobina, pod kontrolom javanskih kraljeva. Pravu ekspanziju doživeo je pod Britancima, koji su prvi put došli u Singapur 1819, u okviru njihove Istočno-indijske kompanije. Upravo je tu ser Stamford Raffles podigao utvrđenje sa velikom lukom, najpre kao trgovačka postaja, a kasnije bescarinska zona. Tokom godina, njegovo bogatstvo privuklo je mnogobrojne deseljenike iz Kine, Indije i Malaje. Međutim, 15. februara 1942, Singapur su zauzeli Japanci, što se računa najvećim britanskim porazom u istoriji. Pod Japancima, stanovništvo Singapura je trpelo neverovatnu torturu, naročito Kinezi i Indijci, što je dovelo do pokreta otpora, koji je odigrao ključnu ulogu i u oslobađanju od Britanaca, posle njihovog povratka 1945. Singapurci su 1955, izborili autonomiju, a deset godina kasnije i nezavisnost.
Na udaru kriminala
Umesto dugogodišnje borbe raznih frakcija, koja je obeležila brojne države koje su se oslobodile kolonijalne vlasti, u Singapuru se nastavilo po starom, oprobanom receptu – trgovina je ostala dominantna kategorija, koja je i dalje privlačila kapital i emigrante. Svih tih godina multietnički i multikonfesionalni Singapur bio je pod udarom trgovaca narkoticima, robljem, švercerima svih boja i religija, a u poslednje vreme i terorista. Jedina, ali izuzetno moćna brana takvim elementima bio je snažan pravni sistem i policija. Kazne, čak i za krađu banalnih stvari kao što su žvakaće gume, za pojmove u drugim državama su drakonske, a za trgovinu narkoticima lako može da se dobije i smrtna kazna. Međutim i tako efikasno sudstvo i policija, vremenom su morali da pronalaze nove načine suzbijanja kriminala.
Singapurska policija ima malo pripadnika za ukupan broj stanovnika od skoro pet miliona: neverovatnih 37.839 policajaca (od toga 23.416 u rezervnom sastavu). Podeljeni su na sledeći način: linijska policija, zadužena za javni red i mir, tj. „obična“ policija ima šest divizija, zatim Obalska straža, Komanda za obezbeđenje koja pruža VIP zaštitu i Komanda za specijalne operacije (SPF).
Komanda za specijalne operacije osnovana je septembra 1992, kako bi se objedinile „raštrkane“ pojedinačne jedinice: jedinica opremljena psima, PTU – taktička jedinica za razbijanje demonstracija, CNU – jedinica za pregovaranje u kriznim situacijama, PMU – jedinica za obezbeđenje javnog saobraćaja koji koristi većina stanovništva (osnovana posle islamističkih napada u londonskom metrou 7. jula 2005) i konačno STAR – elitna taktička jedinica.
Prva singapurska jedinica koja je imala bar približno slične zadatke, osnovana je 1978.
Ta jedinica je bila isto što i SWAT u SAD, okupljajući dobro naoružane, opremljene i obučene pripadnike, čiji je zadatak bio da se suprotstave rastućem teškom kriminalu, sa vrlo često dobro naoružanim akterima, kojima regularna policija nije bila dorasla. Pripadnike ove službe obučavala je vojna jedinica komandosa, a osnovno naoružanje su bili izraelski automati Uzi. Angažovanje jedinice je bilo skoro svakodnevno: pljačke banaka, talačke krize, krijumčarenje robe i sl. Međutim, devedesetih godina 20. veka težište je prebačeno na samoubilačke akcije islamskih terorista, pa je u skladu sa tim morala da usledi i odgovarajuća reakcija.
Pokretljivost i vatrena moć
Prva prava antiteroristička jedinica singapurske policije, koja bi bila na raspolaganju 24 časa, sedam dana u nedelji, osnovana je 1. novembra 1993, pod nazivom STAR. Zadatak ove jedinice, od osnivanja značajno se proširio. Na početku je to trebalo da bude sposobnija jedinica (kao SWAT), koja bi pružala podršku agentima i policajcima na zadacima hapšenja, dok bi najteže poslove, poput kidnapovanja aviona i talačkih kriza, obavljala specijalna jedinica u okviru vojnog bataljona komandosa. Međutim, brza reakcija je oduvek bila od najvećeg značaja, a pravila kada će koja jedinica da reaguje, nikada nisu u potpunosti zaživela.
Tako je odlučeno da i STAR bude osposobljena za širi spektar taktičkih zadataka (uključujući i antisnajperske), pratnju transfera opasnih robijaša, kao i obezbeđenje važnih ličnosti (VIP).
STAR se sastoji iz dva tima, čija se brojnost čuva kao najveća tajna. Ta dva tima se neprestano rotiraju na dežurstvu, tako da u najkraćem vremenu mogu da se prebace bilo gde na teritoriji Singapura. Upravo je pokretljivost jedan od dva stuba STAR: timovi mogu da se prevoze motornim vozilima, motociklima, taktičkim autobusima, specijalnim vozilima sa merdevinama za dosezanje visokih višespratnica, kao i jurišnim čamcima za amfibijske operacije.
Drugi stub jedinice je vatrena moć. STAR je opremljen, klasičnim naoružanjem, karakterističnim za takve jedinice, ali i domaćim streljačkim oružjem, koje je dostiglo svetsku slavu. Tu su automati familije MP5 sa nišanima Aimpoint i taktičkim svetlima Surefire, pištolji Glock 17 9 mm Para, sačmarice-pumparice Remington 870 i snajperske puške AI serije AE 7,62 mm. S druge strane, tu su domaće jurišne puške SAR-21 kalibra 5,56 mm, opremljene optičkim nišanima 1,5x i laserskim nišanima, posebno prilagođene za dejstva u džungli i skučenim prostorima u urbanim uslovima.
Timovi protiv bombaša-samoubica
Unutar timova, vlada određena specijalizacija – postoje „jurišnici“, snajperisti i ronioci. Timovi se dele na podtimove za ubacivanje kopnenim, amfibijskim i vazdušnim putem, odnosno na podtimove specijalizovane za ručni ili upad pomoću eksplozivnih sredstava, helikopterski upad, a najelitnija jedinica naziva se CoSBorT. Ova pomalo glomazna skraćenica potiče od Counter Suicide Bomber Teams ili timovi za borbu protiv bombaša – samoubica.
Ova jedinica je osnovana na temelju iskustava sa sličnim napadima u Izraelu, Iraku, Rusiji, Velikoj Britaniji i Indoneziji. Kako je Singapur često mesto održavanja konferencija, kongresa i sličnih skupova, pripadnici CoSBorT su prisutni i u civilu i punoj opremi (opremljeni snajperima). Obuku ovih timova obavljaju inostrani eksperti u takvom načinu ratovanja. Naravno, ovakvi timovi koji predstavljaju „čekić“, podržani su jakom obaveštajnom službom, koja je „mozak“ operacija. U ovoj vrlo uspešnoj sprezi, od 11. septembra 2002, kada su se desili čuveni napadi na kule „bliznakinje“, bezbednosne snage Singapura su uhapsile 37 pripadnika terorističkih islamističkih organizacija (najviše indonezijske Džema Islamije), čiji su zadaci bili napadi na sredstva javnog transporta, gde su se i očekivale najveće civilne žrtve.
Poslednji i vrlo važan „dodatak“ je osnivanje amfibijskog ogranka STAR. Ova jedinica je oduvek bila potrebna, jer pripadnici obalske straže ne mogu uvek da reaguju na pravi način. Ne treba sumnjati da je sigurnost pomorskih komunikacija i luka od vitalnog značaja za Singapur i ne samo za njega. Naime, singapurska luka prednjači u svetu po tonaži brodova, koji svake godine tu „prostruje“. Samo 2007, kroz ovu luku prošlo je preko 133.000 trgovačkih brodova, što je preko 350 dnevno! Sasvim je razumljivo, koliki bi uticaj na svetsku ekonomiju imalo „paralisanje“ jedne takve luke.
Selekcija i obuka
Ulazak u STAR vodi najpre kroz oštru selekciju dobrovoljaca. Jednodnevni fizički testovi nastavljaju se kroz psihološke testove i razgovor sa veteranima STAR. Slede medicinski testovi, kao i „paklena nedelja“, što je naziv za selekcioni kurs. Odabrani kandidati prolaze dalje kroz četiri meseca dugu zajedničku osnovnu obuku, posle čega dolazi specijalizacija, prema ličnim sposobnostima. Sledi obuka za snajperiste, ronioce i pripadnike upadnih timova. Obuka se izvodi i u urbanim uslovima i u džungli. Sem toga, uče se različiti jezici i dijalekti, kojima je Singapur veoma bogat. Pored toga, pripadnici STAR se redovno šalju u inostranstvo, na doobuku u određenim segmentima (u Evropu ili SAD). Očigledno, nacionalni ponos je u ovom slučaju ustupio mesto vrhunskom kvalitetu i rezultatima koji se očekuju od STAR.
Priredio: Sebastian BALOŠ