Vatrena podrška padobrancima
BMD-3 (боевая машина десанта) je sovjetsko, amfibijsko, guseničarsko borbeno vozilo pešadije, koje je uključeno u upotrebu 1990. godine. Predviđeno je da predstavlja vatrenu podršku za padobranske jedinice. Ova verzija nije unapređeni BMD-1, već potpuno redizajnirano vozilo sa hidropneumatskom suspenzijom, novim trupom, i mnogo jačim motorom. Koristi se kupola kao na vozilu BMP-2.
Proizvodnja je počela godinu dana pre raspada Sovjetskog Saveza i sada se u okviru ruske vojske nalazi 123 BMD-3 i 60 BMD-4 modela. Trup BMD-3 zadržava oblik broda, sa kupolom koga opslužuju dva člana posade (tobdžija i komandir). BMD-3 ima unapređena amfibijska svojstva u odnosu na prethodne modele. U telu vozila ima više prostora za putnike, a takođe je unapređena vatrena moć vozila. Vozilo može biti izbačeno iz aviona sa sve 7 članova posade. Raniji modeli su izbacivani bez posade, što je bila velika mana. Ovako, dok je posada u vozilu, povećava se element iznenađenja. Telo vozila je kompletno zavareno, što pruža zaštitu posadi i putnicima od oružja manjeg kalibra i šrapnela. Glavno naoružanje predstavlja top 2A42 kalbira 30 mm, koji je opremljen gasnom kočnicom. Top je i visinski i prilikom kretanja levo-desno, stabilizovan. Maksimalan domet kada se koriste protivoklopne granate je oko 2.000 metara. Kada se koristi visoko eksplozivna municija, domet je oko 4.000 metara. Desno od topa se nalazi koaksijalni mitraljez kalibra 7.62 mm. Na krovu kupole je montiran lanser PO raketa 9K111 Fagot ili 9M113 Konkurs. Sa obe strane kupole se nalaze po tri lansera dimnih bombi kalibra 81 mm. Na levoj prednjoj strani vozila je montiran AGS-17 automatski bacač granata kalibra 30 mm, dok je na levoj strani montiran mitraljez kalibra 5.45 mm.
