Simbol američke vojske

Priča o vozilu Hummer (Hamer) počinje sedamdesetih godina prošlog veka. U to vreme, osnovno terensko prevozno sredstvo američkih oružanih snaga bili su M38A1 i M150/151, naslednici legendarnog džipa Willys iz Drugog svetskog rata, ali u upotrebi su bila i druga transportna vozila: M274 Mule i nešto teži M880 nosivosti 1,25 t i M-561 Gama Goat nosivosti 1,5 t. Ova raznolikost sa logističke tačke gledišta nikako nije bila pogodna, tako da je zamena jednim univerzalnim vozilom postajala sve aktuelnija. Prvo vozilo koje je ponuđeno bilo je Lamborghini Cheetah iz 1977. Za tadašnje pojmove veliki, snažan terenac, sa motorom Chrysler V8 radne zapremine 5,9 l snage 183 KS (135 kW). I pored činjenice da je korišćen američki motor, nije bilo realno očekivati da se američke oružane snage opreme stranim vozilom. Takođe, motor pozadi ne samo da je imao negativan efekat na raspored masa i smanjenje upravljivosti, nego je zauzimalo mesto namenjeno korisnom teretu, u velikoj meri smanjujući upotrebljivost.


Američka kopnena vojska objavila je 1979. zvaničnu specifikaciju za novo terensko vozilo. Jula iste godine, kompanija „AM General“ počela je razvoj novog terenca, a posle nepune godine, svet je ugledao prvi prototip označen kao M998. Posle višemesečnih temeljnih ispitivanja, juna 1981. potpisan je ugovor sa ponuđačima za isporuku dodatnih prototipova, za novu seriju ispitivanja. Konačno, 22. marta 1983. komanda američkih oružanih snaga, donela je odluku da se dodeli 1,2 milijarde dolara za serijsku proizvodnju 55.000 terenaca kompaniji „AM General“, u čak 15 konfiguracija, tokom prvih pet godina, sa mogućnošću da se porudžbina udvostruči. Ovo vozilo pokazalo se apsolutno superiornim nad konkurentima, skoro po svim parametrima. Visoka pouzdanost i izdržljivost u najtežim uslovima potvrđena je tokom testiranja, kada su test-vozači imali izričito naređenje da daju sve od sebe da „nateraju“ M998 na otkaz, kako na kamenitom i pustinjskom terenu, tako i u blatu, snegu i kroz vodu dubine do 1,5 m i to u najširim temperaturnim intervalima. Kvaliteti vozila, kao što su stabilnost zahvaljujući niskoj silueti, odlične mogućnosti savladavanja teškog terena zbog visokog klirensa (visina od podloge do poda), jednostavnost upotrebe i održavanja i vek trajanja, nagnali su vojsku da dodatno poruči čak 70.000 vozila za 1,6 milijardi dolara. Ovo praktično znači da je prosečna cena bila 22-23.000 američkih dolara, što nikako nije malo. To znači da se kod M998, sada zvanično nazivano HMMWV (High Mobility Multipurpose Wheeled Vehicle – visokopokretno višenamensko točkaško vozilo), za razliku od prethodnika u vidu varijanata Jeep Wyllisa, koji su pre svega bili jednostavna i jeftina vozila, akcenat stavljao na što veću fleksibilnost i nosivost. Konzervativci iz redova vojske kritikovali su M998, ali čim su prvi serijski primerci stigli u jedinice 1985. postalo je jasno da HMMWV, u trupi poznat kao Hummer ili Humvee (hamer ili hamvi) postavlja potpuno nove standarde, koje će drugi u narednom vremenskom periodu samo težiti da dostignu. Posebna pogodnost je mogućnost transportovanja do tri Hummera avionima C-130 Hercules, šest u C-141 Starlifter i čak 15 u C-5 Galaxy. Helikopter UH-60A Blackhawk može preneti jedan Hummer okačen ispod trupa, dok CH-46 Chinook i CH-53 Sea Stallion mogu preneti dva Hummera.
M998 HMMWV predstavlja klasično koncipirano terensko vozilo sa pogonom 4×4, motorom napred, posadnim prostorom u sredini i teretnim prostorom pozadi. Dužina trupa je 4,57-5,11 m, širina čak 2,16 m, visina 1,75-2,64 m u zavisnosti od verzije, a klirens natovarenog vozila čak 406 mm. Masa praznog vozila je 2359 kg, nosivost iznosi 1134 kg, što daje ukupnu masu od 3493 kg. To znači da je u odnosu na Willys, udvostručena masa, ali vozilo je zahvaljujući višestruko snažnijem V-8 dizel-motoru Detroit Diesel radne zapremine 6,5 l, snage 150 KS (110 kW) i automatskoj transmisiji sa tri brzine napred i jednom nazad, postalo daleko pokretljivije i sposobnije da savladava težak teren. Maksimalna brzina elektronski je ograničena na 105 km/h, autonomija je 440-540 km, u zavisnosti od terena. Hummer ima mogućnost savladavanja vertikalne prepreke visine 0,76 m i vodenih prepreka dubine do 0,76 m bez pripreme i 1,52 m sa pripremom.
Velika nosivost ne samo da je omogućila transport tereta, već je obezbedila i mogućnost nošenja opreme, naoružanja i dodatne oklopne zaštite, što se reflektuje u velikom broju varijanata. Osnovna verzija za transport trupa i tereta do 1134 kg bez čekrka je M998. Pored dva člana posade, prevozi još četiri do osam opremljenih vojnika. M1038 odgovarajuće je vozilo sa čekrkom, namenjenim za samoizvlačenje i za izvlačenje drugih vozila. M1097 i M1097A1 varijante su za transport do osam vojnika i povećanom nosivošću tereta na 2075 kg. Ovo je omogućeno ojačanom šasijom, oslanjanjem, pneumaticima, a imaju i drugačiji menjač i reduktor. M1025 i M1026 (i verzije A1) naoružani su Hummeri, sa osnovnom oklopnom zaštitom i univerzalnim krovnim nosačem, na koji može da se postavi mitraljez M60 kalibra 7,62 mm, teški mitraljez M2HB od 12,7 mm ili automatski bacač granata Mk19 kalibra 40 mm. Nosač se nalazi na tureli, tako da je obezbeđeno gađanje po azimutu u krugu od 360°. M1025 nema, dok M1026 ima čekrk. U odnosu na M1025/1026, M1043 i M1044 takođe su opremljeni turelom za naoružanje istog tipa, ali imaju dodatni oklop. M966/1036/1045/1046 su verzije naoružane protivoklopnim raketama TOW: M966 sa osnovnim oklopom i bez čekrka, M1036 sa čekrkom, M1045 ima dodatni oklop i nema čekrk, dok M1046 ima dodatni oklop i čekrk. M1069 namenjen je za vuču lake haubice M119 kalibra 105 mm sa municijom i kompletnom posadom. Hummer namenjen za protivvazdušnu odbranu ima naziv Avenger i naoružan je sa četiri univerzalna četvorocevna lansera za rakete FIM-92 Stinger i jednim teškim mitraljezom FN M3P 12,7 mm. Rakete mogu da se lansiraju sa obrtnog postolja ili daljine od 50 m. M1037 i M1042 (sa čekrkom) namenjeni su za prevoz univerzalnog kontejnera S250 sa različitom elektronskom opremom mase 1633 kg. M707 Knight namenjen je za izviđanje i podršku izviđačkim timovima, kao i navođenje artiljerijske vatre i laserski navođenih bombi i raketa. Sanitetske verzije imaju oznaku M996, M997 i M1035. Prve dve imaju tvrdi krov i mogućnost transporta dva nosila ili šest ranjenika u sedećem položaju, odnosno četiri nosila ili osam ranjenika koji sede (kod M997), dok M1035 ima meki krov. Dodatna oznaka A1 obeležava naknadno poboljšanje vozila.


Prvo veće angažovanje Hummera bilo je tokom prvog Zalivskog rata, odnosno operacije „Pustinjska oluja“ 1991. Kao i prethodnici u vidu Jeep Wyllisa tokom Drugog svetskog rata, Hummeri su se odlično pokazali, ali su primećeni i neki manji nedostaci: dolazilo je do curenja ulja iz kutije upravljača, loma zavrtanja za pričvršćivanje alternatora, otkazivanja pokazivača brzine i nedostatak rezervnog točka. Međutim, tokom operacija u Somaliji 1993. pojavio se veći nedostatak oklopne zaštite, koji suštinski i ne može da se smatra nedostatkom, jer vozilo prema inicijalnim specifikacijama i nije trebalo da bude oklopljeno. Naime, Hummeri su često padali u zasede, odnosno pod udar streljačkog oružja, namenskih i improvizovanih protivoklopnih mina, kao i protivtenkovskih bacača, uglavnom ruskih RPG-7. Prvi takav incident desio se 8. avgusta 1993. kada je Hummer vojne policije naleteo na kantu napunjenu vodom, ispod koje se nalazila improvizovana protivtenkovska mina. Eksplozija mine prevrnula je vozilo pri čemu su poginula četiri vojnika. Kasniji incidenti pokazali su da postojeći oklopni paneli nisu dovoljni ili ne pokrivaju dovoljnu površinu, tako da su počeli da se pojavljuju Hummeri sa improvizovanim oklopom od dasaka, vreća sa peskom ili dodatnih čeličnih ploča. Međutim, ove modifikacije koje su izvodili sami vojnici, često nazivane i „hillbilly“, loše su se odražavale na pokretljivost i postalo je jasno da je potrebno bolje rešenje.
Transportni centar američke vojske u Fort Eustisu postavio je specifikacije za „oklopni“ Hummer: prostor za posadu trebalo je da pruža zaštitu od streljačkog oružja u krugu od 360°, prednja osovina da izdrži eksploziju protivtenkovske mine mase 5,4 kg, zadnja 1,8 kg, a krov da štiti od parčadi artiljerijskih projektila kalibra do 155 mm. Sve ovo trebalo je da bude ukomponovano u vozilo mase do 4,5 t. Protivtenkovski bacači nisu uključeni, jer je probojnost njihovih kumulativnih bojnih glava isuviše velika i procenjeno je da ovaj zahtev ne može da se ispuni. Jer, čak ni svi tenkovi nemaju dovoljno snažan bočni oklop, a kamoli višestruko lakše vozilo kao Hummer.
U januaru 1994. prvi oklopni M1109 stigli su u Somaliju. Ova vozila bila su naoružana mitraljezom 5,56 mm M249 Minimi, 7,62 mm M60, 12,7 mm M2HB ili automatskim bacačem granata 40 mm Mk19. Ubrzo posle stupanja u akciju, M1109 počeli su da „spašavaju živote“. Međutim, kako je korišćena šasija osnovnog Hummera, vek vozila i pokretljivost bili su na niskom nivou, tako da se od 1995. kao osnova koristi tzv. teška šasija M1113 veće nosivosti (2268 kg), koja je inicijalno bila namenjena za prenos oklopljenih kontejnera S250. U osnovi, oklopna zaštita ista je kao kod M1109, u vidu ploča od čelika visoke tvrdoće sa svih strana posadnog prostora i zamenu klasičnih stakala oklopnim, debljine oko 100 mm, masa je dostigla 4447 kg (maksimalna čak 5489 kg). U kompletu opreme nalazi se i čekrk, kao i složena elektronska oprema uključujući i uređaj GPS. Vozila M1109 i M1114 zbog daleko veće verovatnoće preživljavanja pored rizičnih patrolnih operacija sve više koriste se i za izviđanje, gde u određenoj meri čak zamenjuju gusenična vozila M3 Bradley, zahvaljujući činjenici da su daleko manje „primetna“, ali i nižih troškova upotrebe. Za vazduhoplovstvo je projektovana verzija M1116, u osnovi slična M1114, ali većeg prostora za teret i oklopne zaštite za strelca. Značajan broj M1116 stavljen je na raspolaganje vojsci i marincima u Avganistanu i Iraku. M1121 naoružan je raketama TOW, M1123 je „teški“ transportni Hummer bez oklopa, M1151/1152 su oklopna naoružana vozila za specijalne operacije, a M1152P1 dodatno je oklopljeno sanitetsko vozilo. Kvalitete Hummera upoznali su i pobunjenici u Iraku i u napadima se sve češće koriste ručni bacači RPG-7, tako da Amerikanci od prošle godine za patroliranje na najopasnijim mestima sve više koriste oklopna vozila Stryker sa pogonom 8×8, opremljene rešetkastim dodatnim oklopom.
Kvalitete Hamera upoznale su i druge oružane snage iz Džibutija, Luksemburga, Izraela, Kuvajta, Filipina, Saudijske Arabije i Ujedinjenih Arapskih Emirata. Pojedine zemlje imaju sopstvene varijante, od kojih je možda najinteresantniji izraelsko izviđačko vozilo Stalker II opremljeno „jarbolom“ sa izviđačkom opremom, koja se sastoji od radara i TV i termalne kamere. Kinesko ministarstvo nafte nabavilo je manji broj civilne varijante vozila Hummer, što je iskorišćeno za kopiranje i danas su svetlo dana ugledale dve verzije: SAC SFQ2040 i DFM EQ2050. Posle temeljnih testiranja u pustinji Gobi i na Tibetu, Kineska narodna vojska naručila je manji broj EQ2050 za svoje specijalne jedinice u pokrajini Guangžu. Švajcarska kompanija MOWAG je, s druge strane, poboljšala Hummer i stvoreno je vozilo Eagle, koje se do sada pojavilo u četiri varijante. Eagle I i II su transportna i izviđačka vozila, III je namenjen za navođenje artiljerijske vatre i opremljen je savremenom optronikom, dok je Eagle IV univerzalno taktičko vozilo, sa nosivošću 2400 kg i motorom Cummins snage 250 KS (184 kW). Sve verzije opremljene su oklopnom zaštitom od čelika visoke tvrdoće i nuklearno-biološko-hemijskom zaštitom. Za sada je pored švajcarske vojske, određen broj izvezen u Dansku, gde je na uporednim ispitivanjima Eagle I čak „pobedio“ svoj uzor, američki M998.
S. BALOŠ

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Pročitajte još