Zvezda ratišta

Južnoafrične oružane snage su godinama bile u ratu sa susedima, naročito Angolom, koji je trajao od 1966. do 1989. Ovaj granični rat je doneo mnogobrojne novine i specifičnosti u shvatanju lokalnog rata, posebno sa južnoafričke strane. Južnoafrikanci su kao rezultat ovih ratnih napora razvili specifični tip vozila, koji je u prvi plan istakao zaštitu od protivoklopnih mina, koje su protivnici obilato koristili. Pored toga, istaknuta je potreba za pokretljivošću i samostalnošću jedinica u ratnim dejstvima, a s obzirom na polupustinjski karakter terena, opterećenje vozila na podlogu je palo u drugi plan. To je sve favorizovalo točkaška oklopna vozila velike autonomije (mnogo goriva, namirnica i vode), koja su imala specifičnu konstrukciju u pogledu otpornosti na mine. To je postignuto relativno velikom visinom od podloge, kao i V oblikom poda vozila, koji je imao ulogu usmeravanja eksplozije mine prema van, dalje od posade i podsistema vozila. Dugo su vozila poput Mambe, Ingwe, Buffela i Casspira predstavljala lokalni kuriozitet, neretko i ismevana zbog ružnoće i za tadašnje pojmove visoke siluete, ali pokretanjem intervencija npr. u Avganistanu i Iraku, zapadne zemlje su brzo naučile da cene njihove kvalitete. Pobunjenici su mnogo koristili protivoklopne mine i improvizovana eksplozivna sredstva, nagazna ili daljinski aktivirana, koja su sve vreme predstavljala najveću opasnost po savezničke vojnike, naročito američke. To je dovelo do naglog porasta popularnosti ovih vozila, koja su se idealno uklopila u novoformiranu terminologiju vezanu za vozila otporna na mine i zasede (MRAP – Mine Resistant Ambush Protected). Danas najrasprostranjenije vozilo ovog tipa predstavlja RG-31 pomalo nevino nazvano Nyala, što je naziv za vrstu antilope.
Vozilo RG-31 Nyala nastalo je nastavkom razvoja postojećeg vozila Mamba, odnosno Mamba Mk2. Mamba je bilo vozilo razvijeno na bazi popularnog kamiona Unimog, sa formulom pogona 4×2 i bilo je namenjeno za transport pripadnika policije. Već Mamba II je imala pogon 4×4 i samim tim daleko bolje prilagođena za kretanje van puteva po lošem terenu. Balistička zaštita je poboljšana sa nivoa 5,56 mm NATO na 7,62 mm NATO, a mogla je da izdrži eksploziju mine mase 7 kg ispod točka. Verzija Mk3 je dobila još bolju zaštitu, manju masu i veću stabilnost. Aktuelna verzija je Mk5 koju koriste brojni korisnici u okviru mirovnih misija UN i neke privatne sigurnosne službe u Iraku. Na bazi verzije Mk2, stvoreno je praktično novo vozilo RG-31 Nyala.
Novo vozilo je postavilo potpuno nove standarde na polju protivminske zaštite. Retka su vozila koja imaju jednaku ili bolju protivminsku zaštitu od RG-31, a nijedno od njih nema manju masu. Naime, RG-31 može da podnese eksploziju mine mase čak 14 kg ispod točka, što je ekvivalentno dejstvu dve tipične protivoklopne mine ruskog porekla TM-57 detonirane u isto vreme ili mine mase 7 kg ispod trupa. Vozilo se odlikuje balističkom zaštitom od probojne municije kalibra 7,62 mm NATO sa svih strana, uključujući i velike površine pokrivene zaštitnim staklom. Pored toga, vozilo je otporno i na dejstvo improvizovanih eksplozivnih naprava koje dejstvuju sa boka, što je velik korak napred u odnosu na vozila Mamba. To je iziskivalo povećanje mase sa 6,8 na 7,3 t. Međutim, kako je motor ostao isti, Mercedesov OM352A snage 123 KS, ukazala se potreba da se u ponudi pronađu i snažniji motori. Tako su kupcima na raspolaganju Iveco Tector F4AE0681D snage 210 KS, a u najtežu varijantu Mk5 ugrađuje se Cummins 6.7L QSB sa 275 KS. Upravo ova poslednja varijanta, produžena Mk5 iz 2006, ima značajno povećanu nosivost na 3,7 t i maksimalnu masu na čak 17 t. Postoje i Mk5E i Mk6, sa još boljom zaštitom, pre svega od udarnog talasa, osnosno improvizovanih eksplozivnih naprava sa boka.
Sve produžene verzije imaju i veći kapacitet, odnosno povećan broj vojnika koje mogu prevoziti. Dok prva varijanta RG-31 Mk3 ima mogućnost prevoza šest vojnika uz dva stalna člana posade, produžena Mk5 može da preveze devet vojnika, dok Mk5E i Mk6 i više. To RG-31 smešta u kategoriju oklopnih transportera sa izvanrednom protivminskom zaštitom. Postoje, ipak, dva hendikepa. Kako se radi o vozilima sa formulom pogona 4×4, pritisak na podlogu je značajan, tako da je prohodnost po raskvašenom zemljištu u najmanju ruku skromna. Međutim, RG-31 i nema takve ambicije – radi se o vozilu koje je koncipirano oko primene krutih mostova, a ne sa nezavisnim vešanjem, što je potencijalno čvršće i jeftinije rešenje, ali pruža znatno manju prohodnost, što i jeste u skladu sa namenom i poreklom vozila. Drugi nedostatak je relativno velika visina od 2,63 m do krova (Mk 5 2,72 m), što uz veliku visinu od zemlje, ima negativan uticaj na stabilnost. I zaista, najveći broj nesreća koje su zadesile vozila RG-31 „na terenu“ su upravo prevrtanja. Koliko je teško postići kompromis između stabilnosti i dobre protivminske zaštite, svedoči i poseban multimilionski program američke vojske i marinskog korpusa JLTV (Joint Light tactical Vehicle), za razvoj nove generacije vozila namenjenih za zamenu Humveeja i postojećih MRAP Category 1/2 u koju spadaju i RG-31 različitih verzija.
Što se naoružanja tiče, spektar je relativno širok. Najjednostavnija rešenja podrazumevaju turele opremljene mitraljezima 7,62 i 12,7 mm sa zaštitnim pločama za strelca. Značajno naprednija je daljinski upravljana borbena stanica Kongsberg M151, sa mitraljezom 12,7 mm ili automatskim bacačem granata kalibra 40 mm. Varijanta namenjena za transport ima mogućnost nošenja bestrzajnih topova kalibra 106 mm, minobacač kalibra 81 mm ili automatski protivavionski top 20 mm zajedno sa borbenim kompletom i posadom. Pored transportera vojnika i naoružanja, RG-31 je uspešno adaptiran i za ispunjavanje drugih uloga, kao što je sanitetska, komandna i izviđačka.
Kvalitete RG-31 prepoznao je velik broj korisnika. Pored Južnoafričke republike, RG-31 koriste i druge zemlje, poput Australije, Indonezije, Kanade, Kolumbije, Malija, Nigera, Ruande, SAD, Svazilenda, Španije, Ujedinjenih Arapskih Emirata, a nalaze se i u službi snaga Ujedinjenih Nacija. Posebno je zanimljiva nabavka SAD, koja je za potrebe komande specijalnih jedinica (SOCOM) nabavila 50 RG-31 Mk5, KoV ima 148 Mk3, 257 Mk5 i 111 Mk5E, dok Marinski korpus poseduje 12 Mk5 i 1385 Mk5E. Međutim, nakon više nego pozitivnih borbenih iskustava, gde su se vozila RG-31 pokazala kao vrlo sigurna, došao je šok. U julu 2007. jedno kanadsko vozilo RG-31 Mk3, uništeno je izuzetno snažnom eksplozijom improvizovane eksplozivne naprave postavljene pored puta na dvadesetak km od Kandahara, kada je poginulo svih šest vojnika unutar vozila. Iako ovo deluje kao mrlja na sistemu zaštite RG-31, treba znati da je to prva i najslabije zaštićena varijanta vozila, a osim toga, improvizovane eksplozivne naprave mogu da budu izuzetno snažne. Samim tim što su pravljene pojedinačno, nekad od improvizovanih protivoklopnih mina ili artiljerijskih granata, ali nekad i individualno punjene u npr. čelične kontejnere, mogu imati izuzetnu snagu i praktično ih je nemoguće klasifikovati. Primera radi, Izraelci su došli do podataka da je Hezbollah u Libanu u nekoliko navrata pravio takve naprave mase neverovatnih 100 kg! Sredstva takve snage su veoma opasna i za daleko bolje zaštićene tenkove mase 65 t, a pogotovo višestruko laganije točkaše. Bez obzira na ovaj incident, RG-31 predstavlja danas jedno od najefikasnijih i najbolje zaštićenih vozila u svojoj klasi i predstavlja nezaobilaznu alternativu oružanim snagama koje se suočavaju sa gore spomenutim pretnjama. Tako je familija južnoafričkih vozila Mamba/RG-31 prešla dug put od „ružnog pačeta“ do zvezde ratišta.
S. BALOŠ