Baron Haso–Ekard frajher fon Mantojfel
Haso–Ekard frajher fon Mantojfel (nem. Hasso-Eccard Freiherr Von Manteuffel; 14. januar 1897—24. septembar 1978.) je bio nemački vojnik i političar iz druge polovine 20. veka.
Služio je u oba svetska rata, a u Drugom svetskom ratu bio je odlikovani general. Bio je tenkovski komandant poznat po svojim taktičkim veštinama i bio je jedan od samo 27 nosilaca Viteškog krsta sa hrastovim lišćem, mačevima i dijamantima. Posle rata izabran je u Bundestag. Bio je zagovornik ponovnog naoružavanja Nemačke, a predložio je termin za novo ime nemačke vojske posle Drugog svetskog rata — Bundeswer. General-pukovnik fon Mantojfel je bio bio u savezničom logoru za ratne zarobljenike sve do septembra 1947. godine. Nakon oslobađanja ulazi u politiku i od 1953. do 1957. godine fon Mantojfel je bio član Bundestaga kao poslanik Liberalno Demokratske Partije. Početkom pedesetih godina 20. veka fon Mantojfel je preporučivao obnovu nemačkih oružanih snaga – Bundeswera. Godine 1959. protiv fon Mantojfela je podignuta optužba jer je 1944. godine izdao naređenje da strelja jedan devetnestogodišnjak koji je dezertirao. Zbog toga je osuđen na 18 meseci zatvora, ali je pušen nakon četiri meseca. Govorio je tečno, štaviše perfektno, engleski, i bio je počasni gost SAD posetivši Pentagon a na poziv predsednika Dvajta D. Ajzenhauera, Belu Kuću. 1968. godine držao je predavanje na Vojnoj akademiji Sjedinjenih Država Vest Point, i radio je kao stručni saradnik na ratnim filmovima i jedan je od glavnih likova u knjizi Kornelijusa Rajana „Poslednja bitka“. Takođe se pojavljuje i u dokumentarnoj seriji „Svet u ratu“. Baron Haso fon Mantojfel je umro 24. septembra 1978. godine u mestu Rajt im Alpbahtal (nem. Reith im Alpbachtal) u Tirolu, u Austriji. Bio je oženjen sa Armgardom fon Klajst, bratanicom feldmaršala Evalda fon Klajsta, sa kojom se venčao 23. juna 1921. godine. Imali su dvoje dece.