Genijalni konstruktor

Pavel Osipovič Suhoj (Glubokoe 1895. — Moskva 1975.), je bio konstruktor aviona koji je za preko četiri decenije konstruisao više od 30 tipova aviona. Posebno poznat po seriji mlaznih lovačkih i jurišnih aviona projektovanih za potrebe Sovjetskog ratnog vazduhoplovstva. Projektant je prvog sovjetskog mlaznog aviona i prvog supersoničnog aviona. Bio je uspešan projektant aviona, u svetskim razmerama. Dvostruki je heroj socijalističkog rada.


Pavel Osipovič Suhoj je rođen 10. jul 1895. u mestu Glibokaje u Vitepskoj guberniji (danas Belorusija) u učiteljskoj porodici. Završio je osnovnu školu u rodnom mestu, a Gomeljsku gimnaziju 1914. godine sa srebrnom medaljom. Regrutovan je u vojsku 1916. godine da bi 1920. bio otpušten zbog slabog zdravlja. Posle vojske se upisuje na Moskovsku Višu tehničku školu nazvanu po Bauman-u gde diplomira u klasi profesora A. Tupoljeva. 1925. godine. Iste godine se zapošljava u CAGI institutu u birou Tupoljeva gde napreduje od projektanta, šefa brigade do zamenika glavnog projektanta. U to vreme radio je na projektima: ANT-5/(I-4); ANT-31/(I-14); ANT-25/(RD) kao i avionima izvedenim iz njega ANT-36/(DB-1); ANT-37/(DB-2), zatim ANT-29/DIP i na kraju ANT-51 koji je prema njemu dobio ime Suhoj Su-2.


Od 1939. godine Suhoj je postavljen za rukovodioca konstrukcionog biroa OKB-51 pri fabrici aviona u Harkovu, međutim to Suhoju nije odgovaralo jer je bio izolovan od naučno tehničkog potencijala koji je pružao CAGI institut u Moskvi. Kopao je i nogama i rukama da ga vrate u Moskvu i u tome uspeva 1940. godine sa svojim saradnikom Jevgenijem Ivanovim (koji je bio u stanju da napravi sve ono što je Suhoj projektovao) vraća se na aerodrom u Podmoskovlju. U to vreme radi na projektu jurišnog aviona Su-6. Za vreme rata je biro bio dislociran iz Moskve zbog opasnosti od prodiranja Nemaca u nju. Završava avion Su-6 za koji dobija 1943. godine Staljinovu nagradu ali avion nije ušao u serijsku proizvodnju i pored svih svojih kvaliteta. Posle rata se vraća u Moskvu za zamenika glavnog projektanta u OKB-156 kod Tupoljeva. Tu radi do 1953. godine, da bi se nakon Staljinove smrti ponovo reaktivirao njegov konstrukcioni biro u kome 1956. godine postaje glavni projektant.


U posleratnom periodu radi na projektu prvog sovjetskog aviona na mlazni pogon Su-9, zatim čitave serije uspešnih aviona, pa S-1 prvi sovjetski supersonični avion, Su-24 avion sa promenljivom geometrijom krila, pa sve do Su-27 koji je započeo ali nije imao sreće da doživi njegov let. Umro je u Moskvi 1975. godine posle duže bolesti koja ga je postepeno odvajala od posla ali nije uspela sasvim, tek ga je smrt odvojila od njegovih aviona kojima je posvetio čitav život.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Pročitajte još