J-20 Kraguj
J-20 Kraguj je laki jugoslovenski borbeni avion, projektovao ga je Vazduhoplovnotehnički institut 1962. godine, a proizvođen je u fabrici aviona Soko iz Mostara. Razvijen pod uticajem pozitivnih iskustava suprostavljanja neprijatelju u uslovima partizanskog ratovanja, za dejstvo na privremeno zauzetoj teritoriji. Takođe bio je predviđen za borbu protiv helikoptera, pošto u njegovo vreme nisu postojali brzi borbeni helikopteri.
Prototip aviona J-20 Kraguj poleteo je 1962. godine, a serijska proizvodnja je započela 1964. godine. Proizvedene su dve manje serije u fabrici aviona Soko, u Mostaru. Ukupna proizvodnja bila je bila (14 + 27) 41 avion. Prema svetskim vazduhoplovnim standardima tog vremena ovo je bio tipičan KOIN (COIN) avion. Skraćenica KOIN (engl. COIN – counter insurgency), oznaka je za avione koji su namenjeni za borbu protiv gerilskih pokreta. Potreba za stvaranjem ovakvog tipa aviona nastala je za vreme Hladnog rata i sukoba ograničenog intenziteta koji su se odvijali širom planete. Procena je bila da bi u eventualnom sukobu neprijatelj prvo uništio aerodrome. Malih dimenzija i lak za održavanje, Kraguj je mogao da poleće i sleće sa kratkih travnatih pista. Koristio bi se i na privremeno zauzetoj teritoriji, u uslovima partizanskog ratovanja. Njegovo naoružanje, iako nije uporedivo sa naoružanjem savremenih borbenih aviona, bilo je u potpunosti prilagođeno njegovoj nameni. Kraguj je naoružan sa dva mitraljeza kalibra 7,7 mm, a na podvesnim nosačima na krilima mogao je da ponese dve nevođene rakete kalibra 127 mm, dve zapaljive bombe od 150 kg ili svežanj malih bombi od 2, 4 ili 16 kg. Međutim, u uslovima savremenog ratišta za Kraguja nema mesta. Preostali avioni postali su skupe igračke avio entuzijasta iz celog sveta i eksponati u muzejima vazduhoplovstva.
Kraguj je bio u operativnoj upotrebi u „Teritorijalnoj odbrani“, gde su rezervni piloti na njemu održavali trenažu. Stanovnici bivše Jugoslavije najduže će pamtiti po njegovoj ulozi u filmu Partizanska eskadrila.
