Linijski borbeni poredak

Linijski borbeni poredak je poseban oblik borbenog poretku kojem su jedinice postrojavane u vidu linije (jedne ili više). U pešadiji najčešće je imao dve ili tri linije na razmaku 150-200 koraka, svaka linija je imala 3-6 vrsta u sebi. Centar je zauzimala pešadija, krila konjica, teška artiljerija je bila iza prve linije ili na krilima, a laka artiljerija na 20-30 metara ispred međuprostora pešadijskih bataljona.


Linijski poredak se javlja početkom 18. veka kad je vatreno oružje potpuno istisnulo koplja, a trebalo je obezbediti uslove za slobodnu vatru strelaca. U napad se kretalo korakom, kroz vatru artiljerije do dometa puške. Tada dolazi do zastanka i otvaranja vatre. Prva vrsta bi tad klekla, a druga otvorila vatru preko glava prve. Nakon dejstva svih linija oružjem, polazilo bi se opet napred, sve do sudara i borbe bajonetima.  Linijska taktika se napušta krajem 19. veka jer su puške većeg dometa i brzine vatre učinile takvu taktiku potpuno nepraktičnom.  U ratnoj mornarici borbeni poredak vrste i kolone nazivaju se i linijska taktika. Uvodi se početkom 17. veka da omogući brodovima borbu topovima s bokova trupa. Ovaj način upotrebe brodske artiljerije se održao do Prvog svetskog rata.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Pročitajte još