Moć iz senke
Bilo je ime glavne sovjetske službe bezbednosti i obaveštajne službe, kao i glavne tajne policije od 13. marta 1954. godine do 6. novembra 1991. godine. Zaduženja KGB-a se okvirno mogu porediti sa zaduženjima američke Centralne obaveštajne agencije (CIA), protiv-obaveštajne službe, odseka za unutrašnju bezbednost Federalnog istražnog biroa (FBI), i bezbednosti Savezne službe za zaštitu i Tajne službe.
Ova agencija je bila vojna služba regulisana vojnim zakonima i propisima, na isti način kao Sovjetska armija ili unutrašnje trupe MVD. Dok većina arhiva KGB-a ostaje poverljiva, dostupna su dva dokumentarna izvora na internetu. Njene glavne funkcije bile su spoljna obaveštajna, kontraobaveštajna, operativno-istražna delatnost, čuvanje državne granice SSSR-a, čuvanje rukovodstva Centralnog komiteta komunističke partije i Sovjetske vlade, organizacija i bezbednost vladinih komunikacija kao i borba protiv nacionalističkih, disidentskih, verskih i antisovjetskih aktivnosti.
Dana 3. decembra 1991, KGB je zvanično raspuštena. Kasnije ju je u Rusiji nasledila Spoljna obaveštajna služba (SVR) i ono što će kasnije postati Federalna služba bezbednosti (FSB). Posle rata u Južnoj Osetiji 1991–1992, samoproglašena Republika Južna Osetija osnovala je sopstveni KGB, zadržavši nereformisano ime. Pored toga, Belorusija je 1991. osnovala svog naslednika KGB-a Beloruske SSR, Beloruski KGB, zadržavši nereformisano ime.
Marta 1953, Lavrentij Berija je ujedinio MVD i MGB u jedno telo, MVD. Nad Berijom je zatim izvršena smrtna kazna (ubrzo nakon Staljinove smrti), i MVD je podeljen. Reformisani MVD je zadržao svoje funkcije unutrašnje bezbednosti (policija i pravosuđe), dok je novi KGB preuzeo funkcije unutrašnje i spoljašnje bezbednosne funkcije. KGB je bio podređen savetu ministara. 5. jula, 1978. KGB je preimenovan u „KGB Sovjetskog Saveza“ a direktoru KGB-a je dato mesto u savetu.
KGB je raspušten zbog učešća njegovog šefa, general-pukovnika Vladimira Krjučkova, u pokušaju puča u avgustu 1991. godine čiji je cilj bilo svrgavanje Mihaila Gorbačova i sprečvanje raspada Sovjetskog Saveza. On je koristio značajne resurse KGB-a da pomogne puč. Krjučkov je uhapšen, i general Vadim Bakatin je postavljen za predsedavajućeg 23. avgusta, 1991, sa mandatom da rasformira KGB. 6. novembra 1991, Ruski KGB je zvanično prestao da postoji, mada je organizacija koja ga je nasledila, Federalna služba bezbednosti (FSB) funkcionisala na način vrlo sličan KGB-u.
Belorusija je jedina post-sovjetska zemlja, gde se organizacija naslednica još uvek zove KGB. U Belorusiji je takođe jedan od osnivača KGB-a, Feliks Dzeržinski — koji je rođen u gradiću koji je danas na teritoriji Belorusije — i dalje narodni heroj.
Neki članovi KGB-a su ga zvali imenom „Komitet“ dok su ga ostali zaposleni zvali Kontora Grubih Banditov – „udruženje grubih bandita“.
Zadaci KGB-a su bili špijunaža, kontra-špijunaža, likvidacija antisovjetskih i kontra-revolucionarnih formacija unutar Sovjetskog Saveza, zaštita granica, i zaštita vođa partije i države i ključne državne imovine. KGB je takođe istraživao i procesuirao one koji su krali državnu ili socijalističku imovinu. Za razliku od zapadnih obaveštajnih službi, KGB (u teoriji) nije bio zainteresovan za otkrivanje namera neprijatelja, već samo njegovih sposobnosti.
Koristeći ideološko privlačenje, Sovjeti su uspešno regrutovali veliki broj špijuna na visokim funkcijama. Najznačajniji su uspesi KGB-a u sakupljanju američkih atomskih tajni, i Kembridžka petorka, posebno Kim Filbi u Ujedinjenom Kraljevstvu. Ova ideološka metoda vrbovanja je zakazala nakon slamanja Mađarske revolucije, 1956. godine. Umesto toga, KGB je morao da se osloni na ucene i podmićivanje kod većine svojih špijuna. Ovaj metod je takođe doneo značajne uspehe, poput krtice CIA, Oldriha Ejmsa i krtice FBI, Roberta Hansena, ali su ovi uspesi bili znatno ređi nego ranije.
