Pentagon

Nalazi se u Arlingtonu, Virdžinija (kraj Vašingtona). Kao simbol Oružanih snaga SAD, ime „Pentagon“ češće označava Ministarstvo odbrane, nego samu zgradu.
Zgrada je završena 15. januara 1943. godine, za manje od dve godine od početka radova 11. septembra 1941. Projektovao ju je američki arhitekta Džordž Bergstrom (1876—1955), a izgradio grad Filadelfija. Generalni izvođač radova bio je Džon Mekšejn. Glavni čovek koji je stajao iza projekta bio je general Brehon Somervel, a pukovnik Lesli Gruvs je bio zadužen za nadgledanje projekta.
Pentagon je najveća poslovna zgrada na svetu po površini, sa oko 600.000 m², od kojih se 340.000 m² koristi kao kancelarijski prostor. Približno 23.000 vojnih i civilnih zaposlenih[3] i oko 3000 ostalog osoblja radi u zgradi. Zgrada ima oblik petougaonika (zbog čega je i dobila ime „Pentagon“), pet spratova, dva nivoa u suterenu i pet prstenastih hodnika na svakom nivou koji imaju ukupnu dužinu od 28,2 km. Kompleks obuhvata i centralni trg od pet hektara (20,000 m²), koji takođe ima oblik petougaonika i koji je poznat i pod neformalnim nazivom „nulta tačka“ („ground zero“), koji datira iz vremena Hladnog rata kada je postojala pretpostavka da bi upravo ova lokacija mogla biti meta jednog ili više nuklearnih projektila Sovjetskog Saveza u slučaju izbijanja nuklearnog rata.


Na tačno 60 godina od početka izgradnje, Pentagon je bio meta terorističkog napada 11. septembra 2001. godine. Boing 757-223 Amerikan erlajnsa na letu 77, koga su preoteli teroristi, zabio se u zapadno krilo zgrade i pritom je poginulo 189 ljudi (5 terorista, 59 putnika i članova posade i 125 zaposlenih u zgradi)
Glavni štab Ministarstva rata SAD se nalazio u Gregori bildingu, privremenoj zgradi podignutoj tokom Prvog svetskog rata duž Avenije ustava u okviru Nacionalne aleje. Ministarstvo rata, koje je bilo državni organ nadležan za rad Armije SAD, se vremenom proširilo na dodatne privremene objekte Nacionalne aleje, kao i na desetine drugih objekata u Vašingtonu, Merilendu i Virdžiniji. Kasnih tridesetih godina dvadesetog veka nova zgrada ministarstva, podignuta u jednom od najstarijih krajeva Vašingtona, nije rešila problem koji je ministarstvo imalo s prostorom, tako da je zgrada na kraju završila u rukama Stejt departmenta. Kada je u Evropi izbio Drugi svetski rat, Ministarstvo rata je veoma brzo izašlo sa pretpostavkom da bi Sjedinjene Američke Države mogle biti uvučene u konflikt. Kako je privremena zgrada ministarstva Mjunišns bilding bila prenatrpana, a ministarstvo imalo potrebu za dodatnim prostorom, ministar rata Henri L. Stimson zaključio je da je situacija neprihvatljiva.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Pročitajte još

Afrički lovci

Borili se u Krimskom ratu, Francusko-pruskom ratu, Indokini, francuskoj invaziji Meksika i u oba svetska rata