Povrede zbog hvata
Tokom zakonski propisane obuke pripadnika službi i agencija koje se bave obezbeđenjem imovine i lica, kao i potencijalnih vlasnika oružja po predviđenom programu, neretko opažamo kako im instruktori sugerišu ili čak nameću način manipulacije koji je rasprostranjen, iako ne odgovara svakome. Budući da je bezbednost uvek primarna prilikom bilo kakvog oblika rukovanja ovim, nama dragim alatkama, moramo još jednom ukazati na to da pojedini načini prihvata odgovaraju samo iskusnijima.
Najčešća demonstracija prilikom obuke početnika je kada im se kao pravilan prikazuje dvoručni stav s palčevima usmerenim naviše ili u uzdužnoj liniji bočne strane navlake i rama. Strelci tokom više vrsta takmičenja u disclipinama koje predstavljaju simulaciju borbene upotrebe vatrenog oružja kraćih cevi već decenijama unazad primenjuju takvo prinošenje pištolja u nišansku liniju. Ono se pokazalo vrlo delotvornim u IPSC jer obezbeđuje preglednost meta prilikom kretanja i nema promene položaja oružja u šakama. Međutim, ukoliko to primene nedovoljno verzirane osobe, pogotovo sitnijih šaka i prstiju, pa još oružjem koje ima oštre ivice komandi – često dolazi do povreda u vidu razderotina, posekotina ili hematoma.
Primera radi, nedavno smo prisustovali tipskom povređivanju korisnika revolvera novije američke produkcije, koji je na opisani način držao svoje oružje, a posledica su dve nimalo bezazlene oderotine korena palca s jakim krvarenjem. S obzirom na to da je radi uštede tokom proizvodnog procesa, proizvođač redizajnirao komandu za aktiviranje doboša umanjenjem gabarita, ona je sada oštrih rubova, drugačije profilisana, a napadno nareckana i posle ispaljivanja nekoliko metaka kalibra .357 Magnum došlo je do nemile scene. Palac je bio prislonjen gde nije podesno, a od kolega smo dobili fotografije sličnog događaja u Kanadi, s tim što je strelac morao na hirurško ušivanje prsta.
U nekoliko navrata pisali smo o poznatoj pojavi da su pištolji s automatskom kočnicom sa zadnje strane drške (VIS, FN 1903 i 1910, Fromer), od nastanka poznati da “ujedu” dlan korisnika koji nema iskustva s takvim oružja, a ukoliko se osoba izuzetno krupnih šaka striktno pridržava pravila i što dubljem prihvatu pištolja sistema 1911 starijih tipova, oroz je svojim zadnjim krajem mnogim zadao lekciju koja se pamti. Osim što svako od nas treba da pronađe odgovarajući stav i prihvat u skladu sa sopstvenom telesnom konstituciji u zavisnosti od pojedinog oružja, kao korisne su se pokazale i tipske rukavice namenjene upravo streljaštvu. Više sportskih i rekreativnih strelaca bliskih “Kalibru” uveliko ih koristi, razmenjuju iskustva o pojedinim modelima i zaista dosta pomažu.
Slične pojave dešavaju se i prilikom upotrebe pušaka u stojećem stavu, kada se koristi takođe pomodni prihvat koji ne odgovara pojedinim sistemima gasne pozajmice.
Teksti foto: Milan Milanović
foto: privatna zbirka
