Žena osvetlila noćna bojišta

Upotreba pirotehničkih smeša – artificija u vojne svrhe, stara je preko pola milenijuma. Tek u 19. veku, promena taktike, prouzrokovana naglim napretkom ratne tehnike i tehnologije, diktirala je masovnu upotrebu sredstava za svetlosnu signalizaciju i noćno osvetljavanje bojišta. Zanimljivo je da pojavu savremenih pirotehničkih smeša, uređaja za njihovu primenu, te sam način primene, dugujemo jednoj sposobnoj i energičnoj Amerikanki.

Nemački signalni pištolj Model ’’L’’ (Walther M1934, dobijen simplifikacijom Modela Heer /vojnog modela/ Walther M1924), kalibar  26,65 mm
Nemački signalni pištolj Model ’’L’’ (Walther M1934, dobijen simplifikacijom Modela Heer /vojnog modela/ Walther M1924), kalibar 26,65 mm

Gospođica Marta je imala samo 14 godina, kada je upoznala mladog i talentovanog inovatora, Bendžamina Kastona. Bendžamin je već u 19. godini konstruisao podmornicu, koja je mogla da ostane pod vodom čak osam časova. Sekretar Mornarice, Džordž Bankroft, odmah ga je zaposlio u Mornaričkoj laboratoriji vojnog brodogradilišta u Vašingtonu. Pronalazač je, u sklopu priprema za preseljenje, oženio i tada šesnaestogodišnju Martu.

Italijanski signalni pištolj M1900 kalibra 27 mm, tzv. ’’Pistole da segnalazioni Modello 1900’’. Princip rada zasniva se na rešenjima preuzetim sa revolvera Tettoni.
Italijanski signalni pištolj M1900 kalibra 27 mm, tzv. ’’Pistole da segnalazioni Modello 1900’’. Princip rada zasniva se na rešenjima preuzetim sa revolvera Tettoni.

Mladi bračni par nije se obogatio na inovacijama rađenim za Mornaricu. Primera radi, brodska artiljerija je, bez ikakve nadoknade, masovno koristila perkusione kapisle- izum Bendžamina Kastona. Razočaran i deprimiran, Bendžamin je 1947, podneo ostavku, a 24. novembra 1848. iznenada je preminuo, ostavivši Martu bez ikakvih sredstava, sa četvoro maloletne dece.

Ugovor sa Mornaricom

Sređujući stvari i beleške pokojnika, Marta je pronašla idejne nacrte i proračune za pirotehničke smeše i uređaje, neophodne za noćnu signalizaciju na moru i kopnu. Iako bez tehničkog i vojnog obrazovanja, shvatila je značaj papira; brzo je uspela da pronikne u Bendžaminovu zamisao, usavrši je i razvije do nivoa, dovoljnog za praktičnu upotrebu. Suština Bendžaminove, odnosno Martine ideje, ležala je u raznobojnim bakljama koje su se, pomoću već pominjanih kapsli, palile u nekoj vrsti pištolja. Šifrovanim redosledom raznobojnih plamenova, važne poruke mogle su da se prenose na daljinama većim od pet milja.
Mlada udovica rešila je da nadoknadi sve ono što je prepustio njen, koliko tehnički talentovan, toliko poslovno nesposoban suprug.

Sovjetski signalni pištolj sistema Špagina SPŠ M-2 (M1944) kalibra 26 mm. Tokom 1943, sovjetski konstruktor Špagin razvio je prototip, 25 mm SIGNALNIJ (OSVETITELJNIJ) PISTOLJET ŠPAGINA OPŠ/SPŠ-1. Vojska je u naoružanje uvela dve varijante, SPŠ-1 Obrasca 1944, te SPŠ-2 Оbrasca 1944, u kalibru 26 mm. Ovi pištolji nalazili su se i u opremi JA/JNA.
Sovjetski signalni pištolj sistema Špagina SPŠ M-2 (M1944) kalibra 26 mm. Tokom 1943, sovjetski konstruktor Špagin razvio je prototip, 25 mm SIGNALNIJ (OSVETITELJNIJ) PISTOLJET ŠPAGINA OPŠ/SPŠ-1. Vojska je u naoružanje uvela dve varijante, SPŠ-1 Obrasca 1944, te SPŠ-2 Оbrasca 1944, u kalibru 26 mm. Ovi pištolji nalazili su se i u opremi JA/JNA.

Koristeći urođenu prodornost ali i nesumnjivu lepotu, brzo je stekla naklonost ne samo mornaričkih oficira, sa komodorom Pauldingom na čelu, nego i novog sekretara Mornarice, Ajzaka Tausija. Veze su joj bile neophodne kako bi Mornaricu ubedila da pristupi testiranju i eventualnom otkupu prava na eksploataciju Bendžaminovih (tačnije, njenih) ideja. Za kratko vreme, Mornarica je shvatila sav značaj Kastonovog sistema signalizacije. Februara 1859, kapetan Mek Koli je sekretaru Mornarice toplo preporučio Martin sistem, a ovaj je naložio šefu službenog biroa, Ingrahamu, da sa mladom damom potpiše ugovor.

Nemački signalni pištolj Model ’’L’’ (Walther M1934) 26, 65 mm.
Nemački signalni pištolj Model ’’L’’ (Walther M1934) 26, 65 mm.

Marta nije žurila; želela je prvo da se i zakonski obezbedi: 5. aprila 1859, kao zastupnik pokojnog supruga, dobila je patent br. 23.536 na “pirotehničke noćne signale i kodni sistem’’. Postavlja se pitanje zašto je toliko godina posle Bendžaminove smrti patent prijavila na njegovo ime. Marta je bila praktična, a ne sentimentalna; znala je će ’’pronalazak’’, iako pokojnog, ali još uvek slavnog konstruktora, pobuditi potrebnu pažnju stručne javnosti. Osim toga, bila je svesna da mornarički oficiri, vaspitani u Viktorijanskom duhu, ne bi dovoljno ozbiljno prihvatili tehničke i poslovne razgovore sa jednom damom. Pokazalo se da je u pravu; na osnovu patentnih prava, isplaćeno joj je 6000 dolara za set od 300 signalnih raketa i 20.000 dolara za pravo korišćenja patenta. Posle toga, Marta je krenula na svetsku turneju i većini evropskih zemalja uspešno prodala svoje ideje.

Gubici u signalnim korpusima

Kada je 1861. u SAD izbio Građanski rat, obe strane su se grabile za Kastonova signalna sredstva. Fabrika ’’Kaston Menjufektoring Kompani“ radila je punom parom, proizvodeći rakete, mornaričke signalne pištolje M1861, te pešadijske pištolje M1862. S druge strane, vojnici signalnih korpusa obe strane, sa pištoljima M1862 u rukama – ginuli su ’’kao muve’’. U čemu je bio problem? Kastonov sistem je podrazumevao da ’’baklja’’ sagoreva u cevi pištolja. To znači da su signalisti držali pištolj u visoko podignutoj ruci, sve dok plamen ne bi usahnuo, a potom bi palili drugu baklju. U suštini, podsećali su na pravu božićnu jelku koja je ’’veselo’’ bleštala u noći. Istovremeno, predstavljali su idealnu metu i za najlošije protivničke strelce, koji su ih sa posebnim zadovoljstvom gađali. Tako je 1865. ustanovljeno da je najveći broj gubitaka, na obe strane, zabeležen upravo u signalnim korpusima!

Signalni pištolj jugoslovesnke vojske 26 mm M.1929 Model ATZ/VTZ. Proizvodnja ’’Vojnotehnički zavod’’ Kragujevac od 1929. do 1941.
Signalni pištolj jugoslovesnke vojske 26 mm M.1929 Model ATZ/VTZ. Proizvodnja ’’Vojnotehnički zavod’’ Kragujevac od 1929. do 1941.

Jedan od Martinih sinova je tokom rata pronašao patronu koja je omogućavala da se raketa lansira iz cevi i zapali visoko u vazduhu. Gospođa Kaston je, međutim, bila surovo sebična. Plašeći se konkurencije, potpuno je zanemarila vojničke žrtve i povela stravičnu kampanju protiv izuma sopstvenog sina! Na kraju, uspela je da ga potisne sa scene. Osim toga, 1871, kada je patent iz 1859. istekao, sa patentnog lista je izbrisala ime pokojnog muža i obnovila ga isključivo na svoje ime.. Dalje, upustila se u borbu i za naplatu prava na korišćenje Bendžaminove konstrukcije perkusione kapisle za iniciranje artificija u pištolju. Šef mornaričkog službenog biroa, Vilijam Džiferz, izvestio je najnovijeg sekretara Mornarice da je do tada, bez ikakve nadoknade, iskorišćeno 2.662.360 kapsli. Američki Kongres je 13. juna 1873. doneo odluku da se Marta Kaston obešteti sumom od 13.000 dolara. Tako je ova sposobna žena stekla za ono vreme enormno bogatstvo.Njena tvrdoglavost i samoživost, međutim, uskoro su joj ipak došle ’’glave’’.

Rešenje poručnika Verija

Koristeći porodičnim sukob Kastonovih, mornarički poručnik Edvard Veri je 1878, patentirao svoje rešenje signalnog pištolja koji je rakete lansirao na visinu bezbednu po rukovaoca; s druge strane, svetlost se sada mogla videti na daleko većoj daljini a, po potrebi, uspešno se moglo se osvetlitit i bojište. Verijevo oružje izazvalo je pravu revoluciju, potiskujući Kastonovo samoubilačko rešenje u istoriju; već 1882, licencu Veri otkupila je, prva u svetu, austrougarska mornarica. Njen primer sledile su Italija, Francuska i, naravno SAD.

 Nemački signalni pištolj 26,65 mm LP-42. Na pištolju kodirana oznaka proizvođača ’’WA’’ za ’’Hugo Schneider A.G. Abteilung Lampenfabrikation, Hugo Schneider Str. 87, Leipzig 05’’.
Nemački signalni pištolj 26,65 mm LP-42. Na pištolju kodirana oznaka proizvođača ’’WA’’ za ’’Hugo Schneider A.G. Abteilung Lampenfabrikation, Hugo Schneider Str. 87, Leipzig 05’’.

Osim toga, Verijevo rešenje, zasnovano na konstrukciji lovačke puške – prelamače, poslužilo je kao uzor za razvoj bezbroj inostranih konstrukcija. Tako je Inženjerijski komitet pionirskog korpusa nemačke carske vojske 1893. godine usvojio domaću konstrukciju u kalibru 4 (26,65 mm) M1894. Oružje se otvaralo pomoću poluge (sistem Hebel – poluga), kao lovačka puška Markot. Nekoliko godina kasnije, Nemci su kopnenoj vojsci podelili novi pištolj koji se otvarao pritskom na dugme sa leve strane rama, čime se oslobađala horizontalna brava cevi. Takozvani “Drukknopf“ (pritisnuti dugme) pištolj 1929 godine je kragujevačkom Vojno-tehničkom zavodu poslužio kao uzor za prvu jugoslovensku konstrukciju signalnog pištolja M1929.

Fabrika “Valter Cela Melis (Tiringen)“ je krajem tridesetih godina 20. veka, proizvodila niz signalnih pištolja. To je uglavnom bilo oružje jednostruke akcije (SA), kalibra 1 (25,4 mm), a kao osnovni materijal služio je aluminijum. Mornarica je 1936. od fabrike zatražila kvalitetnije oružje, otporno na službu u surovim uslovima Severnog mora, sa mogućnošću rukovanja jednom rukom.

Prvi signalni pištolji DA

Ovo je predstavljalo svojevrstan izazov za Frica Valtera: trebalo je prvi put u istoriji, konstruisati signalni pištolj dvostruke akcije (DA). Tim inženjera se oslonio na nerđajući čelik, “belu bronzu“ i drvo; shodno opredeljenju Mornarice, kalibar je bio 4 (26,65 mm). Mornarici su ponuđeni modeli sa jednom (“Walther Sternsignal-Pistole“, SL) i dve cevi (“Walther Sternsignal-Pistole Doppellaufig“, SLd). Oba modela otvarala su se pomoću klasične poluge ispod branika obarače (stari sistem Hebel); imali indikator patrona u cevi, mehaničku kočnicu na levoj strani rama, sa položajima “Sicher“ (“Ziher“ – osigurano, ukočeno) i “Feuer“ (“Fojer“ – vatra), drveni potkundak (radi prihvatanja oružja drugom rukom) i drvene korice. Dvocevni model, sa horizontalnim rasporedom cevi, posedovao je i polugu za izbor cevi iz koje se dejstvuje, tzv. “DOPPEL SCHUSS“ (“Dopel šus“, dvostruki hitac), to je, u suštini, bila poluga, čijim se prebacivanjem ulevo (L) ili udesno (R), birala cev iz koje se dejstvuje.

Nemački aluminijumski mornarički pištolj SLd M1936/1943, kalibra 26,65 mm, sa kodnom oznakom ''eeu'' – ‘’Westthüringischer Werkzeug-und Metallwaren-fabriken GmbH’’, Schmalkalden.
Nemački aluminijumski mornarički pištolj SLd M1936/1943, kalibra 26,65 mm, sa kodnom oznakom “eeu“ – ‘’Westthüringischer Werkzeug-und Metallwaren-fabriken GmbH’’, Schmalkalden.

Do 1938, na levoj strani rama pištolja SL i SLd nalazili su se puni naziv firme “Waffenfabrik Walther Zella Mehlis (Thür)“, “zastavica“ (baner) sa Valterovim imenom, serijski broj, prijemni žig Mornarice, te žigovi kontrole i tormentacije za oružje posebne namene – “U“ i “B“ sa krunom (“Beschuss und Untersuchung auf besonderen Antrag“). Prema novom zakonu o žigosanju od 8. jula 1939, koji je na snagu stupio 1. aprila 1940, na signalnim pištoljima je utiskivan samo žig za oružje posebne namene u vidu orla, te žig za probe pištolja posebne namene (srce sa jelom u centru). Često se na ovim signalnim pištoljima viđaju i žig “S“ (oznaka za glatke cevi), broj “4“ u krugu (kalibar), te “kolski točak“ – žig fabrike “Fridrih Vilhelm Hajm“, koja je proizvodila cevi. U istoj fabrici, cevi koje nisu izdržale probu menjane su novim, a na oružju je punciran natpis “REV“ (renovirano). Konačno, od 1940, zabranjeno je ispisivanje imena fabrike a uvedene su kodne oznake proizvođača (“ac“ za “Vafenfabrik Valter Cela Melis Tiringen“).
Od 1943, u nedostatku “bele bronze“ i nerđajućeg čelika, SL i SLd pištolji izrađivani su od aluminijuma, sa istom oznakom modela. Na aluminijumskom oružju, za koje se pretpostavlja da ih je izrađeno 6500, sreće se kodna oznaka “eeu“ za “Lifergemajnšaft Vesttiringišer Verkcojg-und Metalvaren – Fabriken GmbH“ iz Šmalkaldena.

 Nemački signalni pištolj 26,65 mm Model “Heer”, M1924.
Nemački signalni pištolj 26,65 mm Model “Heer”, M1924.

Do 1939, Valter je izradio 1200 SL pištolja; 1940 – 400; 1941 – 200, 1942 – 300, te od 1942. do 1944 – 1000 komada. To znači da je jednocevnih modela od bele bronze izrađeno samo 3100!!! Dvocevnih, SLd pištolja, proizvedeno je:
Od 1936. do 1939 – 1200; 1940. – 400, 1941. – 800, od 1942. do 1944. – 1200 komada. Ukupno, Mornarici je isporučeno samo 3600 dvocevnih signalnih pištolja. Ako uzmemo u obzir, da su Nemci pešadijsko oružje proizvodili u milionskim serijama, shvatljivo je koliko su ovi primerci danas retki. Model SL u Nacionalnoj zbirci nosi serijski broj 2368, što znači da je proizveden 1941, u Cela Melisu, kao deo treće serije od samo 800 komada. To se vidi i po dvocifrenoj oznaci godine proizvodnje “41“, šifri proizvođača (“ac“ – Valter). U istoj zbirci, nalazi se i aluminijumski SLd sa šifrom “eeu“ te brojem “1873“, što znači daje izrađen u Šmalkaldenu, 1943.

tekst i slike: Branko BOGDANOVIĆ

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Pročitajte još