Dinastija Obrenović
Obrenovići su bili srpska vladarska porodica u periodu 1815-1903, osim 1842-1858, kada je Srbijom vladao knez Aleksandar Karađorđević. Njen rodonačelnik je bio knez Miloš Obrenović, a poslednji vladar kralj Aleksandar Obrenović. Za vreme vladavine Obrenovića Srbija je stekla nezavisnost na Berlinskom kongresu 1878. Zatim je u martu 1882. Srbija od kneževine postala kraljevina.Dinastija Obrenović danas nema direktnih muških potomaka. Obrenovići su bili skloni političkoj pronicljivosti. Bili su govornici i diplomate. Smatrani su austrofilima, a spoljnu politiku Srbije zasnivali su na strateškom savezu sa Austrougarskom. Državnost im je bila na prvom mestu, ispred ekonomske situacije u zemlji.Dali su Srbiji četiri kneza (Miloš, Milan, Mihailo i Milan Obrenović) i dva kralja (Milan Obrenović, Aleksandar Obrenović). Milan Obrenović je vladao i sa titulom kneza (1868-1882) i sa titulom kralja (1882-1889). Po narodnom predanju, Srbija je cvetala za vreme Obrenovića, za vreme te dinastije su dobili 47 važnih stvari. Zemlja je postala nezavisna, uz značajno teritorijalno proširenje. Svi ustavi savremene Srbije doneti su za vreme vladavine Obrenovića (1835, 1838, 1869, 1888 – obnovljen 1903. sa manjim izmenama – i 1901). Uvedena je stajaća vojska. Srpska tajna služba je osnovana za vreme Drugog srpskog ustanka. Prvi značajniji tajni agent bio je narodni knez Vasilije Vasa Popović iz Bersića kod Gornjeg Milanovca. Osnovan je Licej (1838), a zatim Velika škola (1863), prva visokoškolska ustanova u Srbiji. Knez Miloš je u Carigradu isplatio dugove Vaseljenske patrijaršije sultanu Mahmutu. Ličnim novcem Obrenovića ili njihovim zalaganjem podignuto je ili bar obnovljeno više od 400 crkava i manastira. Godine 1892. podignuta je prva centrala na Dorćolu u Beogradu, koja je snabdevala gradski tramvaj i javnu rasvetu.
