Prisećanje: Hitac u budućnost

Tokom Drugog svetskog rata, mnoge važeće vojne doktrine neslavno su prošle suprotstavljene nemačkom „blitz kriegu“ (munjeviti rat). Nova oružja i okolnosti u kojima je manevarska borba dobila prioritet, naterali su i konzervativni deo vojnog establišmenta da prihvati realnost: tradicionalnom vojniku – pešadincu, potrebna je puška nove koncepcije. Univerzalno oružje manje mase i gabarita od pušaka tog vremena, koje se lakše kontroliše i ima veću vatrenu moć. Istovremeno, nova puška morala je da bude snažnija, efikasnija i većeg dometa, u odnosu na klasičan automat sa pištoljskom municijom. Pomiriti ove suprotstavljene zahteve nije jednostavan zadatak. Ispalo je da najbolje rešenje imaju ponovo – Nemci. Njihov metak srednje snage 7,92×33 Kurz iz 1942. bio je putokaz u kom pravcu se kreće razvoj pešadijskog oružja. Po završetku rata, ovo rešenje usvojeno je i eksploatisano sa obe strane „gvozdene zavese“.

Uz novi metak, došla su i nova oružja koja su u nastupajućim decenijama dokazala kvalitet i upotrebljivost. Ali, pored usvojenih rešenja, bilo je i sjajnih konstrukcija, koje nisu zaživele, iz ponekad bizarnih razloga. Neke od ovih pušaka jednostavno su išle suviše ispred vremena. Zbog toga i jeste zanimljivo, da predstavimo neke od tih primera.

Sovjetski eksperimenti

Još dok se veći deo evropske teritorije SSSR nalazio pod okupacijom Nemačke, fabrike na Uralu osvojile su proizvodnju metka 7,62×39 sa oznakom M-43. Već 1946. Crvena armija raspisala je konkurs za jurišnu (automatsku) pušku u navedenom kalibru. Rezultat znaju svi: pobedio je Mihail Kalašnjikov i svet je dobio najuspešniju automatsku pušku svih vremena. Ali, u TOZ („Oružnij Zavod Tula“), inženjer German A. Korobov dizajnirao je veoma zanimljivo oružje. To je jedna od prvih uspešnih „bullpup“ konstrukcija automatske puške. Istini za volju, Korobov nije počeo od nule, već je za polazište izabrao eksperimentalni model inženjera Korovina. Posle rekonstrukcije i dorade, nastao je model Korobov TKB – 408 kalibra 7,62×39.

Oružje je dugo 790 mm, mase 4,3 kg prazno, sa cevi od 510 mm. Koristi okvire kapaciteta 30 metaka, koji su nešto zakrivljeniji nego kod AK-47. Puška funkcioniše na principu pozajmice gasova, sa vertikalno oscilujućim zatvaračem. Ručica za zapinjanje je sa desne strane i tokom rada oružja miruje. Regulator paljbe je sa leve strane sanduka, iznad pištoljskog rukohvata, a kočnica je smeštena unutar štitnika, ispred okidača. Otvor za izbacivanje čaura ima poklopac koji sprečava prodor prljavštine, što donekle povećava pouzdanost. Na kraju pištoljskog rukohvata sa zadnje strane je čelična bradavica, za koju se kači okvir preko dva limena ispusta. Rešenje deluje pomalo nespretno, ali se pokazalo da kod „bullpup“ konstrukcija, zamena okvira u ležećem stavu predstavlja komplikovan zahvat, pa je ovo jedan od pokušaja da se taj problem prevaziđe.

Celo oružje izrađeno je od presovanih limova (kao i nemačka Stgw 43), a kundak je od drveta. Predviđena samo za desnoruke strelce, ova puška je predstavljala radikalno nov pristup u izradi pešadijskog oružja 20. veka. To je i jedan od razloga što nije uspela da se nametne kao formacijsko oružje (uz nesporan kvalitet konkurentskog „kalašnjikova“).

Krah engleskog projekta

Sa par godina zakašnjenja, na drugom kraju Evrope, Englezi su počeli sopstveni program, koji je trebalo da odgovori zahtevima vojske, i zameni legendarne puške Lee Enfield SMLE No.4 i automate Sten. U traganju za modernijim oružjem, tražilo se da efikasan domet bude do 1000 jardi, mogućnost jedinačne i automatske paljbe, manja masa i jednostavno rukovanje i održavanje. Za sve to, trebalo je prvo stvoriti novi metak. Od nekoliko ponuđenih rešenja, izbor je pao na kalibar koji će postati poznat kao .280 British. Nova municija sa flašastom čaurom imala je veći efikasan domet i probojnost od nemačkog M-42 i ruskog M-43 metka, uz neznatno jači trzaj. Zatim, daleko lakše se kontrolisala od kalibra .303 British (ili kasnijeg 7,62×51 NATO). Novi metak je odmah privukao pažnju stručnjaka. Kanađani su pokazali ozbiljnu nameru da ga uvedu u naoružanje, a belgijski „FN“ je, čak, izbacio seriju poluautomatskih pušaka SAFN 49 u tom kalibru. Imajući pred sobom „idealan metak“ Englezi i Belgijanci nezavisno počinju razvoj vlastite jurišne puške. Belgijanci su usvojili izuzetnu FN FAL, jedno od najboljih oružja te vrste. A Englezi?

EM-1 i EM-2 (No 9 MK1). U „Royal Small Arm Factory“ (RSAF) u Enfieldu, krajem 40-ih pod „dirigentskom palicom“ Edwarda Kenta Lemona i Stefana Jansona, paralelno se rade dva prototipa iste koncepcije nazvani EM-1 i EM-2 (od: eksperimentalni model 1 i 2). Razlike među njima bile su kozmetičke, u obliku komandi i detaljima. Obe puške imale su „bullpup“ konfiguraciju, ali je EM-2 bila favorizovana, jer nije delovala suviše futuristički. Puška je imala odličan balans, kompaktna, precizna i pouzdana, sa udobnim komandama. Dužine 889 mm, sa cevi od, čak, 623 mm, mase 3,41 kg (bez okvira od 20 metaka), kadence od 450-600 met/min, kalibra 7×43 (.280 British). Funkcionisala je na principu pozajmice gasova, sa dugim gasnim cilindrom, lociranim iznad cevi. Zatvarač se bravio u sanduku sa dva leptirasta ispusta, koje je aktivirao nosač udarne igle, postavljen koaksijalno u sanduku. Ceo sklop zatvarača podseća na preokrenuti puškomitraljez Degtjarev DP-27, sa povratnom oprugom na zadnjem delu gasnog klipa. Mehanizam je većim delom „spakovan“ u zatvarač, što ga odlično štiti od prljavštine, ali komplikuje izradu. Ručica za zapinjanje je sa desne strane, na prednjem delu gasnog cilindra. Kočnica je ispred štitnika okidača, kao na M-1 Garand, a selektor paljbe je poprečno dugme iznad pištoljske drške sve komande su udobne i na dohvat ruke. Standardno je opremljena optičkim nišanom u ručici za nošenje i pomoćnim diopterom sa leve strane ručice, a na gasnom cilindru je preklopni prednji nišan.

Tokom 1951. EM-2 je nominalno usvojen u vojsci sa oznakom No.9 Mk.1 ali nije zaživela kao formacijska puška. Da jeste, engleski vojnici bi pre 1960. imali prvoklasnu automatsku pušku. Pod pritiskom sa druge strane Atlantika, ovaj projekat je napušten zbog metka .308 Winchester (7,62×51 NATO). Tek 80-ih, koncept je dobio priznanje usvajanjem „bullpup“ SA 80 (koja nema konstrukciono-funkcionalnih dodira sa EM-2), a u novije vreme i kalibar .280 British ima naslednika u metku 6,8 mm SPC. Još jednom, politička volja nadvladala je praktične razloge i „stavila na led“ sjajan projekat, koji je očito išao ispred svog vremena.
Dragan ŠAPONJIĆ
foto: privatna zbirka i (printscrine „EM2″)