Napoleonova invazija na Egipat i Siriju
Predstavlja pokušaj Prve francuske republike da u Egiptu formira svoju koloniju. Vođena je od 1798. do 1801. godine i završena je porazom Francuza.
Francuska revolucija koja je izbila 1789. godine, izazvala je formiranje koalicije evropskih država protiv Francuske. U borbama Prve koalicije, istakao se francuski vojskovođa Napoleon Bonaparta. Svojim pobedama u Italiji, Napoleon je stekao veliki ugled u Parizu. Već 1797. godine Napoleon se spremao da zbaci Direktorijum. Međutim, prema njegovim rečima „trebalo je sačekati da plod sazri“ tj. da Direktorijum potpuno izgubi ugled u Francuskoj. Direktorijum je nameravao da izvrši desant na Irsku kako bi zadao udarac najvećem protivniku revolucije – Engleskoj. Međutim, Francuzi su znali da su izgledi da desant uspe minimalni. Zbog toga su odlučili da zadaju smrtan udarac engleskoj pomorskoj trgovini. Zauzimanjem Egipta i njegovim pretvaranjem u francusku koloniju, engleske veze sa jednom od njenih najznačajnijih i najbogatijih kolonija, Indijom, bile bi presečene. Napoleon je uspeo da ubedi Direktorijum da mu dozvoli da pokrene pohod na Egipat. Invazija Egipta nije imala više izgleda za uspeh od invazije na Irsku. Međutim, Napoleon je planirao ogromne radove: prokopavanje kanala koji bi spajao Sredozemno i Crveno more, organizovanje brojnih arheoloških iskopavanja i dr. Tokom ekspedicije, Napoleona su pratili brojni umetnici i naučnici. Upavo tokom Napoleonove ekspedicije na Egipat, pronađen je Kamen iz Rozete sa koga je Žan Fransoa Šampolion 1822. godine dešifrovao hijeroglife.
Bonaparta je, na čelu Orijentalne armije, iz Tulona krenuo 19. maja 1798. godine. Dana 10. juna zauzeo je Maltu zaobišavši snage Horejšia Nelsona. U Egipat se iskrcao 1. jula, a već sledećeg dana je zauzeo Aleksandriju. Narodu Egipta se predstavio kao oslobodilac od tiranske vlade Mameluka i obnovitelja vlasti turskog sultana. Na putu za Kairo sukobio se sa Mamelucima kod Hebreisa 17. jula. Nakon ove pobede usledila je još veća pobeda Francuza u bici kod Piramida. Turski sultan nije shvatio francuski upad kao pomoć već je pristupio Drugoj koaliciji. U međuvremenu je došlo do ustanka naroda u Kairu koji je surovo ugušen 22. oktobra. Napoleon se sada predstavljao kao oslobodilac egipatskog naroda od turskog jarma. Međutim, nije naišao na veliki odziv Egipćana. Za to vreme, francuska flota na sidrištu kod Abukira potpuno je uništena u bici koja je vođena 1. avgusta.
Saznavši da se iz Sirije Turci spremaju za upad u Egipat, Napoleon im polazi u susret. Zauzeo je El Ariš 19. februara, a 7. marta i Jafu. Pred Ako je stigao 18. marta. Branili su ga Turci predvođeni Ahmed ad-Džazar pašom. Pomoć su im pružale i britanske snage. U međuvremenu se čitava Sirija digla protiv francuskih osvajača. Malobrojna francuska armija našla se na neprijateljskoj teritoriji. Nakon pobede nad sirijskom vojskom na brdu Tabor, Bonaparta se 16. aprila vraća u Egipat. Ako je izdržao opsadu. Francuzi su u povratku izvršili pokolj nad stanovnicima Jafe ubivši 3000 ljudi.
Odsečen od Francuske britanskom flotom, a okružen neprijateljski nastrojenim stanovništvom, Napoleon je bio primoran da napusti Egipat. Vojsku Mustafa-paše tukao je 25. jula kod Abukira. Noću 23/24. avgusta 1799. godine, sa malobrojnom pratnjom, napustio je Egipat, predajući komandu nad egipatskom vojskom generalu Kleberu i uputio se u Pariz gde je iste godine izvršio državni udar i preuzeo vlast ukidajući Prvu francusku republiku. Zajedničkom akcijom britanske i turske vojske, Francuzi su isterani iz Egipta 1801. godine
