Dizajn pre vremena
Ako su Francuzi rodonačelnici upotrebe bezdimnog baruta i lakih mitraljeza, Amerikanci široke upotrebe mitraljeza generalno, Nemci jurišnih pušaka, Italijanima svakako pripada posebno mesto kada su u pitanju automati. Prvi automati, odnosno oružja koja ispaljuju pištoljsku municiju selektivnom paljbom su bili Italijanski, čuveni dvostruki Villar-Perosa M1915, kao pokušaj da se izradi lagano oružje velike brzine gađanja namenjeno za naoružavanje aviona. Italijani su pokazali da su majstori svog zanata na polju automata. Tvorci su i nekoliko izuzetno zanimljivih rešenja koja nisu ostvarila zapaženiji uspeh, među koje treba spomenuti Benelli CB-M2 sa bezčaurnom municijom, kao i dva rešenja automata iz Drugog svetskog rata: FNAB Model43 i OG-43. Preskupi i suviše složeni FNAB Model43 izrađen je potpuno neadekvatnim proizvodnim procesom za potrebe masovne proizvodnje – glodanjem, tako da pored Berette M1938 jednostavno nije imao nikakve šanse. S druge strane, egzotični Armaguerra OG-43 predstavlja pravi biser italijanskog predratnog dizajna streljačkog oružja.
Sjajan sklop odlika
Automat OG-43 delo je konstruktora Đuzepea Olianija (Giuseppe Oliani), a potiče iz 1943, iste godine kada je Italija kapitulirala. Već pri prvom pogledu na OG-43, jasno je da se radi o vrlo naprednom automatu za svoje doba. Konstrukcija je bila zasnovana na presovanim i tačkasto zavarenim komponentama, što je bilo idealno za masovnu proizvodnju, toliko potrebnu u ratnom vihoru. Praktično, sve metalne komponente osim opruga, zatvarača i cevi izrađene su ovom metodom proizvodnje. Iako je princip rada automatike klasičan i zasnovan na trzaju zatvarača, oblik zatvarača je bio specifičan – kao latinično slovo L. Na taj način, ostvarena je karakteristična konfiguracija sa značajnim brojem delova automatike iznad cevi, čime je ostvarena vrlo mala dužina sanduka. Ujedno uštedelo se u masi.
Kako bi još smanjio dimenzije, primenjen je, u svetu automata potpuno nova konfiguracija sa okvirom u rukohvatu. Iako je ovaj položaj ergonomski nešto manje povoljan, Olianiju se verovatno učinio kao vredan pažnje. I zaista, posle Drugog svetskog rata, usledila je prava “kiša” modela sa usadnikom u rukohvatu, poput izraelske familije automata Uzi, austrijski MPi, čehoslovački CZ23/25 i 24/26 i mnogi drugi. Međutim, trebalo bi biti precizan – na OG-43, ne postoji u pravom smislu reči pištoljski rukohvat, već samo profilisani lim koji igra ulogu usadnika. Korisnik može da prihvati oružje na uobičajen način ne za profilisani deo već upravo za okvir, čime je pomalo nepovoljan ugao hvata delimično kompenzovan pogodnijom debljinom.
Rezultati smanjenja dimenzija su bili izvanredni. Dužina sa rasklopljenim osloncem za rame iznosila je 720 mm, a sa sklopljenim samo 470 mm. Što je još zanimljivije, OG-43 je imao dužinu cevi 315 mm, dakle više u odnosu na MP-40 sa 248 mm i sovjetski PPŠ-43 – 254 mm. Oslonac za rame je sklopiv i izrađen od profilisanog lima kao i najveći deo automata. Veoma je jednostavnog oblika ali tipično italijanski prilično atraktivan, deluje kao da je bar 40 godina ispred svog vremena. Sklapa se prema napred, sa donje strane automata, skoro do usta cevi, a tačno do, takođe sklopivog prednjeg, vrlo lepo profilisanog rukohvata.
Očigledna je namera konstruktora da stvore izvanredno kompaktno oružje ne samo po dužini već i po visini, a mere koje su preduzete u tom cilju su interesantne i dan-danas. Okviri su bili preuzeti sa automata Beretta M1938, dvoredi kapaciteta od 20, 30 ili 40 metaka. Nišani diopterski klasični, sa zadnjim podesivim za daljine do 100 i 200 m, što je ipak poprilično ambiciozna daljina za automat. OG-43 je, kao i Beretta M1938 koristio nemački metak 9×19 mm Parabellum, koji je, iako sličnih dimenzija kao i izvorni Italijanski 9×19 mm Glisenti pružao veću kinetičku energiju. Dok je Glisenti imao blagu prednost u masi zrna (7,97 naspram 7,45 g), Parabellum je imao značajnu prendost u početnoj brzini (396 naspram 320 m/s). Tako je, može se slobodno reći, u istom “paketu” dobijena za 43% veća kinetička enegija.
Prava je šteta što ideja izvanrednog OG-43 nije realizovana neposredno posle rata. Radilo se o vrlo naprednoj ideji automata, koja bi u pogodnim okolnostima mogao da se proizvede u velikom broju i za velik broj korisnika, čime bi se zauzele odlične pozicije pred dolazak nemačkog MP5 i izraelskog Uzi.
Prof. dr. Sebastian Baloš
foto: Wikipedia
