Irene Morales
Irene Morales (šp. Irene Morales; Santijago de Čile, 1. april 1865 — Santijago de Čile, 25. avgust 1890) bila je čileanski vojnik Pacifičkog rata. Rođena je u Santijago de Čileu. Živela je u siromaštvu radeći kao krojačica u ranom detinjstvu. Za vreme pacifičkog rata, imala je trinaest godina, bila je siroče i dva puta udovica. Njenog drugog muža je ubila bolivijska vojska jer je ubio drugog vojnika. Pokušala je da se predstavi kao muškarac i da se upiše kao vojnik u čileansku vojsku. Taj pokušaj joj nije uspeo, ali se zaposlila kao vojna medicinska sestra, prodavala je hranu i piće i brinuli se o ranjenicima.
Uprkos poslu medicinske sestre, borila se zajedno sa ljudima iz svoje jedinice u bitkama kod Pisague krajem 1879. i San Franciska.[1] Njena hrabrost u tim bitkama i briga za ranjene ljude privukli su pažnju čilskog vrhovnog komandanta Manuela Bakuedanoa, koji ju je nagradio službenim priznanjem i činom mlađeg vodnika. Tokom rata je služila u vojsci i bila je odvažno hrabra u bici kod Takna 1880. Nakon rata vratila se civilnom životu i umrla je u samoći, sa samo dvadeset i pet godina. Sada je smatrana jednim od najvećih čileanskih junaka rata, njena služba postala je široko poznata tek nakon njene smrti.
