Veština tela i duha
Japanci su od streličarstva uspeli da naprave svetu veštinu, kako je njima i svojstveno. Da nije tako, ne bi bilo japansko. Neverovatna predanost i napor, očuvali su tradiciju do tančina. Veština kjudoa i danas predstavlja više od sporta i oslikava duboku filozofiju ovog naroda. Takav pristup životu mora da ima i vrhunske rezultate.
Kjudo – veština rukovanja lukom i strelom (put luka) je vrsta meditacije i verovatno najstarija borilačka i vojna veština u Japanu. Vekovima glavna veština sve do 1542. i dolaska prvih Evropljana. Budući da se luk u Japanu koristi više od 5.000 godina, nije ni čudo.
Pojavom vatrenog oružja početkom 16. veka počinje da opada važnost streličarstva i ono se polako transformiše u striktno tehničku i praktičnu veštinu. Od kjudšicua, do više spiritualne veštine kjudoa.
Posle kapitulacije Japana u Drugom svetskom ratu Kjudo su zajedno sa ostalim borilačkim veštinama Amerikanci zabranili. Ipak, to je i prva veština za koju su Japanci tražili da im se dozvoli da je praktikuju posle slabljenja uticaja Amerike, početkom pedesetih godina prošlog veka.
Fundamentalna filozofija kjudoa je: Istinito gađanje nikad ne promašuje. Postiže se kada se duh i tehnika streličara uravnoteži i kaže se da je streličar postigao shaho (zakon gađanja). To je ujedno i potpuno predavanje streličarstvu i predstavlja duhovno ostvarenje. Cilj je – potpuni moralni i duhovni razvoj osobe.
Kenzo (1880-1936), istaknuti japanski majstor i učitelj streličarstva definisao je postulate ove drevne veštine:
„Da bi neko zaista postao majstor streličarstva, nisu dovoljni samo tehničko znanje i savršena tehnika. Tehnika mora da bude prevaziđena, tako da postane neka vrsta nemoguće veštine koja izranja iz nesvesnog. To znači da streličar i meta više nisu dve suprotstavljene strane, već samo jedna jedina stvarnost. Streličar više nije svestan samog sebe i činjenice da treba da pogodi metu. To je nešto sasvim različito, što bi moglo da se postigne pukim uvežbavanjem veštine gađanja lukom. To različito, što pripada nekom sasvim drugom poretku i naziva se satori. Jedinstvo tela i duha“.
B.RAKIĆ
foto: Hystory of archery
