Čas u školi kydoa

Veština tela i duha

Japanci su od streličarstva uspeli da naprave svetu veštinu, kako je njima i svojstveno. Da nije tako, ne bi bilo japansko. Neverovatna predanost i napor, očuvali su tradiciju do tančina. Veština kjudoa i danas predstavlja više od sporta i oslikava duboku filozofiju ovog naroda. Takav pristup životu mora da ima i vrhunske rezultate.
Kjudo – veština rukovanja lukom i strelom (put luka) je vrsta meditacije i verovatno najstarija borilačka i vojna veština u Japanu. Vekovima glavna veština sve do 1542. i dolaska prvih Evropljana. Budući da se luk u Japanu koristi više od 5.000 godina, nije ni čudo.

Pravilan stav pri odapinjanju strele na japanski način
Pravilan stav pri odapinjanju strele na japanski način

Pojavom vatrenog oružja početkom 16. veka počinje da opada važnost streličarstva i ono se polako transformiše u striktno tehničku i praktičnu veštinu. Od kjudšicua, do više spiritualne veštine kjudoa.
Posle kapitulacije Japana u Drugom svetskom ratu Kjudo su zajedno sa ostalim borilačkim veštinama Amerikanci zabranili. Ipak, to je i prva veština za koju su Japanci tražili da im se dozvoli da je praktikuju posle slabljenja uticaja Amerike, početkom pedesetih godina prošlog veka.

Fundamentalna filozofija kjudoa je: Istinito gađanje nikad ne promašuje. Postiže se kada se duh i tehnika streličara uravnoteži i kaže se da je streličar postigao shaho (zakon gađanja). To je ujedno i potpuno predavanje streličarstvu i predstavlja duhovno ostvarenje. Cilj je – potpuni moralni i duhovni razvoj osobe.

 

Čas u školi kydoa
Čas u školi kydoa

Kenzo (1880-1936), istaknuti japanski majstor i učitelj streličarstva definisao je postulate ove drevne veštine:
„Da bi neko zaista postao majstor streličarstva, nisu dovoljni samo tehničko znanje i savršena tehnika. Tehnika mora da bude prevaziđena, tako da postane neka vrsta nemoguće veštine koja izranja iz nesvesnog. To znači da streličar i meta više nisu dve suprotstavljene strane, već samo jedna jedina stvarnost. Streličar više nije svestan samog sebe i činjenice da treba da pogodi metu. To je nešto sasvim različito, što bi moglo da se postigne pukim uvežbavanjem veštine gađanja lukom. To različito, što pripada nekom sasvim drugom poretku i naziva se satori. Jedinstvo tela i duha“.

B.RAKIĆ
foto: Hystory of archery

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Pročitajte još