Minijaturna remek-dela

Prvi podaci o minijaturama vatrenog oružja pominju se još u 15. veku u Engleskoj, gde je sačuvan opis umanjene muskete sa sistemom paljenja “na kolo” u skladu sa tada preovlađujućim modelima pravog oružja. Od samog početka, ovi komadi davani su kao poklon u znak poštovanja, članovima kraljevske porodice ili prodavani visokim državnim službenicima, tj. onima koji su na adekvatan način mogli da vrednuju (i plate) visoko umeće potrebno za izradu ovih minijatura.

Remek-dela evropskih majstora tog perioda, dokaz su visokog profesionalnog kvaliteta, potrebnog da se i u ta davna vremena dobije zvanje oružara, pa je izrada minijatura postala deo procesa obuke u formiranju vrhunskih majstora. To je pružalo jasan uvid u veštinu i demonstriralo besprekoran rad i smisao za detalje.

Replike veličine kutije šibica

Dva veka kasnije, ova moda stiže u Rusiju, ali pravi procvat doživljava tek posle 1810, kada je prilikom posete Tuli, princ Dolgorukov dobio na poklon dva potpuno funkcionalna pištolja na kremen, težine samo po 13 g! Ubrzo, Artiljerijska Akademija je uvela obavezu za svoje studente, da pre diplomiranja naprave najmanje jednu funkcionalnu minijaturu. Neki od tih primeraka, danas su izloženi u muzejima Sankt Petersburga.

Tradicija darivanja minijatura oružja, kroz mnoge godine snažno je utemeljena u običajima ruske aristokratije. U Martu 1897, oružari iz Iževska poklonili su caru Nikolaju II set od tri puške Mosin-Nagant Mod. Dragoon 1891, u razmeri 1/4 koje se sada nalaze u “Ermitažu”. Tri godine kasnije, na Međunarodnoj Izložbi u Parizu 1900, takve minijature donele su Rusiji zlatnu medalju. Ova tradicija ne prestaje ni posle Oktobarske revolucije. Lenjin je 7. novembra 1918, u Iževsku dobio na poklon minijaturnu pušku Mosin-Nagant, 64 puta lakšu od originala.

Profesionalni ponos i borba za prestiž naterali su majstore iz Tule, da naprave savršenu repliku Lefoše revolvera, tešku samo 5,47 g, koja je mogla da stane u kutiju od šibica. Ipak, ova fina umetnost lagano odumire, naročito nakon Drugog svetskog rata. Nestali su umetnici koji su finese svoga posla učili čak i u radionici kod Faberžea (carskog draguljara poznatog napr. po filigranskoj izradi minijaturnih kočija u delovima nakita). Sporadični radovi retkih pojedinaca, nisu mogli da zamene sistematski, višedecenijski rad na odabiru i obuci vrhunskih majstora.

Praznik za oči

U Moskvi je 2004, osnovan “Miniature Arsenal”, kao deo internacionalne korporacije “Arsenal Firearms”. Nastala kao ostvarenje ideje grupice entuzijasta, ova kompanija zaposlila je neke od najboljih zanatlija današnjice i tokom proteklih godina uspeli su da izrade minijature preko 160 različitih modela oružja, mahom u razmeri 1/2, 1/3, 1/4 i 1/5.

Neke od tih minijatura su jedinstveni primerci dok su druge rađene u mini serijama od po nekoliko desetina komada. Svima je zajdenička potpuno ručna izrada, koja do najsitnijih detalja kopira oružje pune veličine. Svaki majstor od početka do kraja vodi proizvodni proces, što podrazumeva odlično poznavanje konstrukcije i funkcionisanja oružja, ali takođe i osobine i način obrade svih materijala koji se koriste u izradi određenog modela.

Na nirnberškom sajmu IWA 2012, bili smo u prilici da se upoznamo sa delom njihovog opusa i da to podelimo sa vama. Luksuzno opremljen štand opsedali su posetioci svih profila, a imalo se šta i videti.

Raznovrsna klijentela

Odlično osvetljenje i neutralna pozadina vitrina za izložbu, lako mogu da zbune neupućenog posmatrača pa tek kada je izloženi primerak pored oružja pune veličine, postaje jasno da se radi o umanjenom modelu. Ali, to je jako daleko od puke minijature.

Reč je o potpuno funkcionalnim primercima , na kojima je doslovce svaki detalj izrađen kao precizno umanjena replika originalnih sklopova pravog oružja. Tu se ne radi samo o obliku i proporcijama, jer se za izradu koriste autentični materijali pa se čak vodi računa o boji i teksturi drveta, vrsti laka, načinu finiširanja i svemu ostalom što utiče na ukupni utisak. Kupci su ljubitelji lepih stvari, entuzijasti iz sveta oružja, bogati kolekcionari ali i kompanije, pa čak i vlade pojedinih zemalja.

Primerak u zlatu

Tako je tokom proteklih godina “Miniature Arsenal” razvio partnerstvo sa nekima od najčuvenijih imena oružarske industrije pa je za kompaniju “Browning” napravljena upola smanjena, legendarna poluautomatska sačmarica model Auto 5.

Proizvođač “arapskog Glocka” tj. polimerskog pištolja Caracal, obezbedio je potrebnu projektnu dokumentaciju za ograničenu seriju ovih pištolja u razmeri 1/2, a naručilac posla je vlada Abu-Dabija! Osim standardnih polimerskih modela, napravljeno je nekoliko njih od damaskus čelika i jedan luksuzni primerak graviran zlatom, za koji je majstoru trebalo 47 radnih dana za izradu.

Ne znam da li me je više zaprepastio taj podatak ili cena od skoro četvrt miliona evra? Iako, sigurni smo da nije manja ni pojedinačna cena svake od tri napravljene minijature, ionako raritetne “Blaserove” dvocevne repetirke R-93 Duo, poznate i kao Hamed. Oduševljeni princ, koji je idejni tvorac ovog neobičnog oružja, sa kojim deli nadimak, odmah je naručio mini seriju “Blaserovih” modela R-8 u razmeri 1/2, uključujući i luksuzne verzije sa gravurama.

Izradi nema kraja

U razgovoru sa predstavnikom Kompanije, napola u šali, upitao sam da li njihovo oružje zaista može da ispali projektil, jer svaki model svojim pokretnim delovima, okidačem i polugama, u potpunosti oponaša pravo oružje? Pomalo uvređeno odgovorio mi je da replike perkusionih revolvera, radionicu napuštaju tek nakon probnog gađanja, da su cevi na modelima u razmeri 1/2 i 1/3 iznutra olučene i da je najveća prepreka za izradu funkcionalne minijature, nemogućnost da se nađu kapisle odgovarajuće veličine za mini municiju.

Koliko pažnje se posvećuje detaljima ilustruje i podatak da svi optičiki nišani, bez obzira na razmeru, imaju pokretnu končanicu. Za umetnike iz “Miniature Arsenala” ne postoji nemoguć zadatak. Bilo koje staro ili savremeno oružje dobiće umanjenu repliku, pod uslovom da im je dostupan barem jedan funkcionalan primerak.

Za stare, klasične modele, koriste se tzv. reverznim inženjeringom, tj. kreću unazad od oružja do formiranja projektne dokumentacije neophodne za izradu precizne minijature, a savremeno oružje najčešće već ima potrebne šeme i planove u digitalnoj formi.

Slobodno se može reći da “Miniature Arsenal” trenutno poseduje najveću svetsku zbirku minijaturnih reprodukcija pravog oružja, sa najraznovrsnijim modelima koji su ikada ranije razvijeni. A rad se nastavlja…

Dragan ŠAPONJIĆ

foto: „Miniature Arsenal“