Cezarovi odani ratnici

Rimska legija (od latinske reči legio, prema glagolu legere – „držati se zajedno”) bila je osnovna jedinica rimske kopnene vojske. Legionar je bio vojnik – pripadnik legije.
Savremeni ekvivalent legije kao vojne jedinice po veličini, odnosno broju pripadnika, bi otprilike bila jedna brigada. Jedna legija se obično teritorijalno vezivala za jednu rimsku provinciju u kojoj se brinula za njenu bezbednost i vojnu odbranu, ali je takođe značajan broj primera mobilnosti legija što je bilo naročito izraženo tokom rimskih vojnih kampanja i ratova. Tako je na primer legija pod nazivom Legio VI Ferrata pratila Cezara (100-44. p. n. e.) od Galije, preko Hispnije i Balkana do Egipta, a nakon njegovog ubistva služila je i u područjima koja danas nose ime Mala Azija i Bliski istok. Rimska vojska je brojala 60 legija u vremenu uspona i oko 18 legija u vreme kriza. Sa prelaskom Rimske republike u Rimsko carstvo, rimska vojska je profesionalizovana, a struktura legije je pretrpela velike promene.

Zbog velikog vojnog uspeha koje su postigle Rimska republika i kasnije, Rimsko carstvo, legija je dugo vremena bila smatrana kao uzor vojne efikasnosti i sposobnosti.
Veličina jedne legije varirala je tokom istorije antičkog Rima od 4.200 legionara (30 manipula od po 120) i 300 konjanika (ekviti) vremenu Republike do 5.200 vojnika plus pomoćne trupe u imperijalnom dobu (10 kohorti, od toga njih 9 po 480 legionara dok je prva kohorta brojala gotovo dvostruko više – 800 legionara).
Smatra se da je Rim ukupno formirao nekoliko stotina legija a do danas je identifikano njih oko 50, sa njihovim imenima, datumima formiranja i raspuštanja, simbolima, bitkama u kojima su učestvovale i područjima gde su bile raspoređene.

U čvrstoj, gvozdenoj disciplini i hrabrosti vojnika ležala je prava snaga rimskih legija. U borbi su vojnici bili poređani u tri linije: u prvoj liniji su bili hastati i oni su morali da podnesu prvi udarac neprijatelja; u drugoj liniji su bili principes; a u trećoj triarii, najiskusniji i najjači veterani koji su ulazili u borbu u kritičnim momentima ili da odbiju napad neprijateljske konjice. Equites, rimska konjica, je bila raspoređena na krilima kako bi mogla da zađe iza neprijateljskih redova ili da uništi neprijatelja kad su mu razbijene formacije. Leves i velites su ometali neprijatelja na početku bitke, ispitujući njegovu moć ili da ga primoraju na blisku borbu.
Za vreme Republike, Legije su bile podeljene na manipule (parove centurija). U vreme imperije uvode se kohorte.
Velites iz prve linije, brzo su se kretali jer nisu imali oklop koji ih je sputavao, izazvali su neprijatelja bacanjem lakih kopalja, a zatim bi se povlačila među redove oklopljenih klasa ili davali podršku konjanicima.
Hastati su zatim popunjavali prostor koji su prethodno držali velites. Imali su koplja koja su bacali na neprijatelja sa udaljenosti od 10 do 30 m pre upuštanja u borbu prsa u prsa. Ako hastati ne bi napravili proboj, postupak se ponavljao sa principes. Retko se dešavalo da i triarii moraju da učestvuju u boju, onda su koristili probojna koplja duga oko 3 metra i nastupali u redovima poput falange.

Tako je nastala latinska izreka „Res ad Triarios rediit”, što znači „stvar je poverena triarijima”, jer su stvari postale ozbiljne i igra se zadnjim adutom na raspolaganju.
Konjicu su formirali equites i pomoćne jedinice Italika koji su još činili i laku pešadiju i strelce. Konjica je bila opremljena lagano, sa okruglim štitom, dugim mačem i nekim od kopalja. U vreme Republike, Legije su imale po 4200 legionara, podeljenih u manupole od po 120-150 ljudi (hastati i principes) i po 60 triarija; konjica je bila podeljena u turmae od po 30 konjanika kojima su komandovali decurioni. Svakom manipulom je komandovao Centurion izabran iz svoje jedinice – centurije. Bili su prepoznatljivi po većoj peruški na šlemu i „komandnim štapom”. Najvažniji je bio komandant trijaria – primus vilus i jedan je od retkih koji je jahao konja tokom marša. Biran je kao najhrabriji i najvještiji vojnik. Štab je činilo 6 vojnih tribuna; jedan tribunus laticlavius i pet tribuni angusticlavi, a glavnokomandujući je bio tribuni angusticlavi.