Spenserova puška

Spenserova puška, jedna od najranijih pušaka repetirki, sa magacinom za 8 metaka, proizvedena u SAD i prvi put korišćena u Američkom građanskom ratu (1861-1865). Magacin se nalazio u kundaku puške. Izum sjedinjenog metka u metalnoj čahuri sa ivičnim paljenjem, koji je patentirala 1857. godine američka kompanija Smit i Veson (za svoje revolvere), omogućio je puškarima da konstruišu prve puške sa magacinom za više metaka, sa mehanizmom za mehaničko ubacivanje metka u cev. Kristofer Spenser (1833-1922), američki inžinjer i puškar, koji je neko vreme radio za kompaniju Kolt, je 6. marta 1860. patentirao prvu pušku repetirku u SAD, šest meseci pre druge američke repetirke, puške Henri.


Spenserova puška bila je ostraguša sa padajućim masivnim zatvaračem, koji se obarao naniže obaranjem poluge ispod sanduka koja je ujedno služila kao štitnik obarača, i cevastim magacinom sa 7 metaka u kundaku puške, koji se lako mogao izvaditi. Povlačenje poluge izbacivalo je praznu čahuru, ubacivalo je novi metak u cev i napinjalo oprugu udarne igle u zatvaraču, koja se aktivirala spoljašnjim orozom koji se morao ručno nategnuti pre svakog opaljivanja. Ove puške su koristile metak kalibra 14,2 mm (0,56 in) sa ivičnim paljenjem.
Iako je bila nešto sporija (zbog ručnog natezanja oroza) i manjeg magacina (7 prema 15 metaka) od puške Henri koja se pojavila u isto vreme, Spenserova puška bila je znatno jednostavnija (Henrijeva puška imala je čak 46 pokretnih delova) i jeftinija za proizvodnju. Uz to, brzina punjenja povećana je uvođenjem unapred napunjenih cevastih magacina sa po 7 metaka, od kojih je svaki strelac nosio po 10 na redeniku, koji su se mogli ubaciti u kundak jednim pokretom. Tako je po izbijanju Američkog građanskog rata 1861, vojska Unije odbila Henrijevu pušku za naoružanje vojnika kao suviše skupu i komplikovanu, dok je Spenser dobio podršku samog predsednika Abrahama Linkolna. Ipak je konzervativizam u Komisiji za naoružanje, koju je predvodio general Džems Volf Ripli, odložio nabavku novog oružja o državnom trošku sve do 1863, iako su mnogi vojnici Unije, pa i čitave jedinice, kupili nove puške o svom trošku. Ripli je kao i većina viših oficira SAD smatrao puške kapislare (sprednjače) tipa Springfild poslednjom rečju vojne tehnike, mada je do Austrijsko-pruskog rata 1866. slično stanovište preovladavalo i u svim evropskim vojskama osim Pruske. Najzad je intervencijom samog predsednika general Ripli smenjen u septembru 1863. i nove puške su konačno uvedene u naoružanje američke vojske – do kraja rata 1865. vojska Unija kupila je 77.181 (ili 94.196 karabina i 12.471 pušaka, a bar još toliko nabavili su vojnici o svom trošku

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Pročitajte još