Katastrofa spejs šatla Čelendžer

Katastrofa spejs šatla Čelendžer bila je fatalna nesreća u američkom svemirskom programu koja se dogodila 28. januara 1986. godine, kada je spejs šatl Čelendžer eksplodirao samo 73 sekunde nakon poletanja. U eksploziji je poginulo svih 7 članova posade; to je bio prvi gubitak astronauta tokom misije za NASA. Misija STS-51-L je bila deseta misija orbitera Čelendžer i 25. misija programa Šatl. Cilj misije je bio lansiranje komunikacionih satelita i proučavanje Halejeve komete. Letelica se raspala iznad Atlantskog okeana kod obale Kejp Kanaverala na Floridi u 11:39 po lokalnom vremenu (EST). Do nesreće je došlo zbog neispravnog funkcionisanja dve gumene zaptivke na spoju dva dela raketa na čvrsto gorivo (SRB). Rekordno niske temperature na dan lansiranja smanjile su elastičnost zaptivki, što je smanjilo mogućnost pravilnog zaptivanja spojeva između delova rakete. Nakon 57 sekundi od onoga što je izgledalo kao normalnog leta, kamere su snimile plamen koji izlazi iz pretposlednjeg zgloba rakete na čvrsto gorivo. U narednih 16 sekundi, plamen je uspeo da uništi dno spoljnog rezervoara (koji nosi tečni kiseonik i vodonik da bi tri glavna motora orbitera normalno funkcionisala). Kako se desna raketa na čvrsto gorivo odvojila od spoljašnjeg rezervoara, vrh rakete je udario u vrh rezervoara uzrokujući eksploziju celog šatla. Odeljak astronauta orbitera, zajedno sa mnogim delovima šatla, pronađeni su i izvučeni iz vode posle tromesečne operacije potrage i spasavanja. Tačno vreme pogibije posade nije definisano; Veruje se da je nekoliko članova posade preživelo početnu eksploziju. Orbiter nije imao sistem za bekstvo u slučaju nužde, a brzina kojom je odeljak za posadu pao u Atlantski okean onemogućila je preživljavanje. Nesreća je rezultirala pauzom od 32 meseca u kojoj nijedan šatl nije leteo. Predsednik Ronald Regan osnovao je Rodžersovu komisiju da istraži uzrok nesreće. Komisija je kritikovala NASA-in pristup donošenja odluka i organizacionu kulturu koji su doprineli nesreći. Podaci su pokazali da su problemi sa zaptivkama na raketama na čvrsto gorivo postojali od 1977. godine, a da se ni NASA ni Morton Tiokol ​​(proizvođač raketa na čvrsto gorivo) nisu pozabavili očiglednim problemima. Menadžeri NASA-e su takođe potpuno ignorisali preporuke inženjera Thiokola koji su insistirali da se šatl ne lansira na niskim temperaturama. Nakon katastrofe i gubitka orbitera Čelendžera, NASA je proizvela peti orbiter pod nazivom Endevor, koji je prvi put poleteo 1992. U kasnijim misijama šatla, dizajn rakete na čvrsto gorivo je promenjen i poboljšan, a astronauti su nosili odela pod pritiskom tokom lansiranja i ponovnog ulaska u Zemljinu atmosferu.