Daišo

Daišo je naziv za dva samurajska mača: katanu i vakizaši. Daišo potiče od reči „daito“ (što znači veliki, i odnosio se na katanu) i „šoto“ (japanski za „mali“, odnosio se na vakizaši). Daišo se uvek nosio u javnosti. Bilo je sramota za samuraja da se pojavi bez njega. Samuraji bi zamenili daišo ako bi se istrošio, uprkos činjenici da su mač smatrali dušom samuraja. Daišo se prenosio sa generacije na generaciju kao porodično nasleđe.

Daišo se uvek nosio na levoj strani sa sečivima okrenutim nagore. Ako su mačevi u višem položaju, to znači da je i samuraj u višem položaju. Vakizaši se nosio ispod katane i često u skoro horizontalnom položaju dok je katana išla više nadole, dijagonalno. Daišo se postavlja iza obija koji ga donekle drži i vezan je konopcem koji potpuno sprečava ispadanje mačeva. Konopac se ponekad koristi za zasukavanje rukava. Prilikom ulaska u kuću visokorangiranog samuraja, mačevi se daju sluzi da ih nosi, a u nekim slučajevima se postavljaju na pod (mada će samuraj češće zadržati vakizaši ili bar tesen).