Grifon čuva rodinu
U aprilu 2016. predsednik Rusije Vladimir Putin potpisao je ukaz o formiranju Federalne službe Vojske nacionalne garde Ruske Federacije (FSVNG), skraćeno Rosgvardija. Nove bezbednosne službe su namenjene za izvršavanje najsloženijih bezbednosnih zadataka, među kojima su borba protiv terorizma i organizovanog kriminala, protivpobunjenička dejstva, obezbeđenje posebno važnih državnih objekata i instalacija, intervencije u slučajevima većih nemira i narušavanja javnog reda i mira, pomoć u obezbeđenju državne granice… Jednom rečju, zaštita ustavnog poretka, teritorijalne celovitosti, bezbednosti države i građana.
Kao osnova za formiranje nove službe, koja postoji kao samostalna federalna institucija izvan MUP potčinjena direktno predsedniku Rusije, poslužile su jedinice i ustanove Unutrašnje vojske Ministarstva unutrašnjih poslova Rusije (Vnutrenaja voiska MVD), koja je sada izuzeta iz MUP i ugrađena u organizacionu strukturu Rosgvardije, čime je prestala da postoji. Zajedno sa ostalim jedinicama, Rosgvardiji sada pripadaju i sve specijalne jedinice MUP, uključujući i 604. centar Specijalne namene (CSN), koji čine dve nekada najelitnije specijalne jedinice Unutrašnje vojske – odredi specijalne namene „Vitez“ i „Ris“.
Takođe, u sastav garde je ušlo i više od 50 specijalnih odreda za brzo reagovanje SOBR, raspoređenih po čitavoj teritoriji Ruske Federacije na federalnom i regionalnom nivou, kao i Odredi posebne namene policije (OMON), tj. SWAT timovi policijskih uprava i stanica. Na listi jedinica koje su ušle u sastav Nacionalne garde su i Avijacija ministarstva unutrašnjih poslova, zatim Centar specijalne namene snaga operativnog reagovanja i avijacije MUP (SOBR „Ris“, OMON „Zubr“ i Avijacijski odred specijalne namene „Jastreb“), kao i Služba bezbednosti koja se bavi zaštitom objekata, zgrada i imovine građana. Deo garde predstavlja i državno preduzeće „Ohrana“, koje se bavi projektovanjem, montažom, održavanjem i korišćenjem sistema bezbednosne kontrole i zaštite (fizičko-tehničke).
Nekadašnjih sedam regionalnih komandi Unutrašnje vojske MUP postale su sada regionalne komande Rosgvardije: Severno-zapadna, Centralna, Severno-kavkaska, Privolžska, Uralska, Sibirska i Istočna komanda. U cilju efikasnijeg rada Rosgvardije donet je i federalni Zakon o Vojsci nacionalne garde RF, nakon što je prošao raspravu u Državnoj dumi, čime su postavljene zakonske i pravne osnove za funkcionisanje i rad nove službe. Zakonom su bliže precizirane njene nadležnosti, ovlašćenja, organizacija, komandovanje, status pripadnika (imaće vojna zvanja), brojni sastav i druga važna pitanja. Do početka 2018, kada se kompletira proces organizacije i formiranja svih struktura prema organizacijsko-formacijskoj šemi, Rosgvardija treba da broji oko 350.000 pripadnika, koji će biti raspoređeni po celoj teritoriji Ruske Federacije (preko mreže federalnih, republičkih, regionalnih, oblasnih i gradskih komandi, štabova, ustanova i centara).
Rosgvardijom komanduje general armije Viktor Vasiljevič Zolotov, čovek od ličnog poverenja predsednika Putina, njegov dugogodišnji lični pratilac i šef Službe bezbednosti predsednika, poznat po nadimku „Putinova senka“. U bogatoj karijeri obavljao je visoke i odgovorne dužnosti. Punih 13 godina, od 2000. do 2013, bio je načelnik Službe bezbednosti predsednika Rusije, a zatim i zamenik direktora Federalne službe zaštite Ruske federacije. Zamenik komandanta Unutrašnje vojske MUP postao je 2013, a godinu dana kasnije i njen komandant, ujedno i zamenik ministra Unutrašnjih poslova. Sa ove dužnosti je 5. aprila 2016. imenovan za direktora novoformirane Federalne službe vojske nacionalne garde (FSVNG) Ruske Federacije. Putin je Zolotova upoznao početkom devedesetih godina prošlog veka, kao jednog od telohranitelja Anatolija Sobčaka, tadašnjeg gradonačelnika Sankt Petersburga, čiji je zamenik bio Putin, koji je već izašao iz službe KGB. Zolotov je tada postao sparing partner Putinu u džudou i boksu, što je ostao do danas, ali je počeo i da gradi karijeru koja se kretala uzlazno, uporedo s karijerom Vladimira Putina.
Ruska vlada planira da za Rosgvardiju u ovoj godini izdvoji više od 211 milijardi rubalja (oko 3,69 milijardi dolara), koje će delom biti utrošene i na nabavku najsavremenije opreme, tehnike, specijalnih vozila i usavršavanje novih sistema oružja. Jedno od takvih tehničkih pomagala je novi uređaj RO-900 (tzv. radar), proizvod istraživanja grupe ruskih specijalizovanih preduzeća pod imenom „Logis-Geoteh“. Radi se o veoma kompaktnom, prenosnom uređaju (težina samo 0,8 kg), sposobnom da otkrije lokaciju osobe koja se kreće unutar objekta na razdaljini do 11 metara i zato je veoma koristan u urbanim operacijama, pre svega antiterorističkim.
Uređaj emituje visokofrekventne radio talase koji prodiru kroz zidove od cigala ili armiranog betona debljine i veće od pola metra. Gusti radio talasni snop efikasno detektuje univerzalne elemente ljudskog organizma – otkucaje srca i disanje, što omogućava specijalnim jedinicama da sa bezbedne lokacije otkriju skrivene mete i da u realnom vremenu isplaniraju i izvedu akciju u cilju njihove neutralizacije. Na uređaju se nalazi kolor-displej širine 3,5 inča, na kome se prikazuju rezultati skeniranja, sa svim parametrima locirane mete (razdaljina, dinamika kretanja/mirovanje i slično). Uređaj napaja klasična litijum-jonska baterija, autonomije 2,5 časa. Za ovakav tip radara zainteresovane su i spasilačke jedinice Ministarstva za vanredne situacije (MČS), za otkrivanje zatrpanih ljudi u prirodnim katastrofama i sličnim incidentima.
Na vojnotehničkom sajmu „Armija 2016“, koji je prošlog septembra održan u gradu Kubinka (Moskovska oblast), koncern „Kalašnjikov“ predstavio je niz novih modela streljačkog oružja, namenjenog specijalnim jedinicama vojske, Rosgvardije i FSB. Među izloženim primercima bili su i novi laki puškomitraljez RPK-16 i poluautomatske snajperske puške. RPK-16 u kalibru 5,45×39 mm predstavlja modernizaciju legendarnog modela RPK-74 i ima mnogo sličnosti s novom automatskom puškom AK-12. Posebno interesantna kod ovog puškomitraljeza je mogućnost jednostavne i brze zamene cevi, praktično u toku borbe. Strelac u svom borbenom kompletu nosi dva tipa cevi – dužu (1.076 mm u borbenom položaju) i kraću (836-896 mm u borbenom položaju). S dužom cevi deluje kao puškomitraljez, a s kraćom kao jurišna puška. Kada posle dužeg korišćenja cev postane neupotrebljiva, samo se zameni novom, ne mora se menjati celo oružje.
U cilju povećanja vatrene moći, za RPK-16 je napravljen i poseban doboš kapaciteta 96 metaka, koji mogu koristiti i automatske puške na bazi sistema Kalašnjikov. Takođe, RPK-16 može koristiti i magacine (okvire za municiju) automatskih pušaka AK-74M, koje trenutno koristi ruska armija. Konstrukcija puškomitraljeza i postojanje Picatinny šine omogućava montiranje korisnih dodataka, kao što su različiti modeli optičkih nišana, što ga čini i snajperskim oružjem, holografskih nišana, laserskih obeleživača cilja, taktičkih lampi, prigušivača, prednjeg rukohvata radi lakše manipulacije oružjem. Prema tvrdnjama proizvođača, oružje s kompletnom opremom teži 4,5 kilograma.
Na ovom sajmu naoružanja koncern „Kalašnjikov“ je predstavio i novu poluautomatsku snajpersku pušku koja se izrađuje u dva kalibra – ruskom 7,62×54 mm i NATO 7,62×51 mm. Po rečima Andreja Kirisenka, savetnika generalnog direktora koncerna „Kalašnjkov“, u odnosu na „stari“ Dragunov (SVD), nova poluautomatska snajperka je kompaktnija i konstrukcijski naprednija, sklopivi kundak smanjuje dimenzije i omogućava lakše kretanje strelcu i efikasniju primenu u borbi. Opitni primerci naći će se, svakako, i u jedinicama Nacionalne garde Rusije.
Specnaz jedinice Rosgvardije rade na usvajanju borbene taktike koja podrazumeva iznenadni napad specijalno konstruisanim terenskim vozilima bagi na udaljene pozicije i uporišta terorista i pobunjenika na brdsko-planinskom i teško prohodnom terenu. Ovakve drske i smele operacije u žargonu se nazivaju „napadi šakala“, jer podsećaju na ponašanje čopora ovih divljih životinja. Vežba Rosgvardije, koja je za glavnu temu imala upravo ovu tematiku, održana je u martu ove godine na prostoru Centra specijalne namene Nacionalne garde u gradu Gudermesu u Čečenskoj Republici (region Kavkaza). Lokacija nije izabrana bez razloga: specnaz jedinice Rosgvardije (kao što su to ranije činile i u sastavu Unutrašnje vojske) posebno se angažuju u antiterorističkim operacijama na Severnom Kavkazu (Čečenija, Dagestan, Ingušetija) protiv radikalnih islamističkih grupa, koje se kriju u brdsko-planinskom i pošumljenom području, često neprohodnom za borbenu tehniku.
Na vežbi su prvo objašnjeni teoretski aspekti ovakvog načina dejstva, uključujući i metodični prolazak svih faza u izvođenju operacije, a potom se prešlo i na praktično uvežbavanje u kome su korišćena i specijalna terenska vozila za brzo kretanje. Radi se o bagiju Čaborz koji je projektovao Međunarodni nastavni centar specijalnih snaga, uz učešće kompanije za inženjering „F-MotorSport“, a proizvela auto-kompanija „Čečenavto“ iz Arguna. Naziv Čaborz na čečenskom znači medved i vuk. Ča predstavlja moć i snagu medveda, a borz smelost i izdržljivost vuka. Dužina vozila specifične cevaste konstrukcije je oko četiri metra, težina 1.500 kg, u zavisnosti od modela (M3/M6) može da preveze od tri do šest vojnika i oko 800 kg dodatnog tereta. Pri tome, maksimalna brzina mu je oko 130 km/h, a može biti naoružano različitim arsenalom za vatrenu podršku: mitraljez PKP Pečeneg 7,62 mm, automatski bacač granata 30 mm Plamja/Balkan, vođene protivtenkovske rakete Konkurs, 9K115 Metis i 9M113 Kornet. Predviđeno je da vozilo nosi i mini bespilotnu letelicu, kao i da evakuiše i transportuje ranjene pripadnike. Posebno značajno za specijalne snage je da, zahvaljujući kompaktnim dimenzijama i relativno maloj težini, može da se transportuje i helikopterima.
Na vežbi je angažovan specijalni protivteroristički jurišni tim, jačine 25 pripadnika ukrcanih na vozila Čaborz, koji su imali zadatak da izvedu prikaz celokupne operacije. Prvo su sledile pripremne radnje: izviđanje lokacije i prikupljanje informacija, izrada plana operacije, upoznavanje učesnika sa svojim zadacima, prikriveni dolazak vozilima u zonu lociranog objekta, izvođenje brzog, iznenadnog i snažnog napada i na kraju evakuacija. Takođe, prikazano je i izvlačenje ranjenog saborca pomoću vozila Čaborz, koga je potom preuzela posada helikoptera Mi-8, koji je pokrivao širi rejon operacije i pratio specijalnu grupu.
D. DŽAMIĆ