Tragači na duge staze
Na ovom mestu, decenijama unazad, odgajivano je na stotine službenih pasa. U niškoj kasarni “Knjaz Mihailo”, nekada poznatoj kao “Pantalej”, nalazi se četa za obuku sanitetske i veterinarske službe, odnosno Cetar za obuku logistike. Formirana je 2007, sjedinjavanjem 40. Veterinarskog nastavnog centra iz Niša i 512. novosadskog Sanitetskog nastavnog centra.
Istorijat ovog mesta je mnogo duži. Davne 1957, ovde je oformljen prvi Centar za obuku službenih pasa, tadašnje Jugoslovenske narodne armije. Ovo je do danas ostao najveći Centar za obuku pasa u regionu. U ovo četi konstantno se obavlja uzgoj, selekcija i kompletno zbrinjavanje službenih pasa. Tu je i obuka vodiča i dresura pasa različitih specijalnosti za potrebe Vojske Srbije.
U Nišu se, pored obuke vojnika i profesionalnih pripadnika VS i dresure pasa za različite specijalnosti, vrši uzgoj štenadi, preddresura, kompletno veterinarsko zbrinjavanje i ishrana. – Osnovni vidovi obuke sastoje se u nekoliko kategorija. Prva je osposobljavanje pasa za čuvarsku službu, odnosno za obezbeđenje vojnih objekata u određenom prostoru ili na sajli. Pod stručnom specijalnošću postoji nekoliko kategorija: za otkrivanje minsko – eksplozivnih sredstava, za traganje nestalih i odbeglih lica, otkrivanje opojnih droga i za spašavnje ljudi na nepristupačnim terenima – naglašavaju starešine ovog centra.
Da bi se pas osposobio za poslove otkrivanja droge i minsko – eksplozivnih sredstava, mora da bude star najmanje godinu dana. Obuku je najbolje započeti kad je pas star između 12 i 24 meseca. Mlađi psi, kako nam objašnjava potpukovnik Andrejić, nisu dovoljno zreli za pritisak i sve ono šta ih čeka, tokom obuke. U obuku se uključuju samo oni psi za koje se pouzdano utvrdi da će je završiti. Kako se ovde uzgajaju psi, testiranje se obavlja sa dva i šest meseci. Zapravo pre ulaska u proces obuke. Sama obuka traje oko devet meseci. Obuku zajedno prolaze i pas i vojnik koji je zadužen za njega. Radi se svaki dan, a vremenski period obuke zavisi od specijalnosti za koju se pripremaju. Tako, na primer, obuka za otkrivanje eksploziva traje sedam, za čuvarskog psa četiri, a za zaštitno – tragačkog šest meseci. Vodič i pas posle sprovedene obuke, moraju da postanu tim. Moraju da se razumeju i tek tada se može reći da je obuka bila uspešna. Za otkrivanje droge i eksploziva, najbolji su labradori. Nemački ovčari i šarplaninci su odlični čuvari, dok su belgijski ovčari Malino sjajni za napad i savlađivanje terorista. Jedno vreme pokušavali smo da u našu obuku uvrstimo i rotvajlere, međutim ispostavilo se da su preterano agresivni i da se ne uklapaju u naše sisteme. Isto se dogodilo i sa velikim japanskim psom, koga smo dobili na poklon od japanske vlade. Jednostavno, nisu nam odgovarali. Interesanto je da, recimo, ženke nisu dobre za zaštitu i traganje, ali su zato izvrsne za otkrivanje droge i eksploziva – otkrivaju naši sagovornici.
Najbitnija je procena instruktora, kojeg psa dati kojem vodiču. Prvi mesec pas i vodič se privikavaju jedan na drugog. Vodič mora da zna sve o bolestima i zdravstvenoj zaštiti, transportu psa i uslovima smeštaja. Kod nas se radi poseban program obuke u kojem nema izdavanja naredbi glasom, već isključivo pokretima rukom. Tu su i neke novine u otkrivanju droge, a odnose se na to da pas, kada otkrije opijate, ne grebe i ne grize paket, već ga markira ležanjem ili sedenjem.
Spomen soba zauzima posebno mesto u ovom centru. U njoj se nalazi skelet prvog šarplaninca koji je ovde doveden kada je formirana ova četa.
– To je Dik, šarplaninac ,a staklenoj kutiji čuva se njegov skelet. To je inteligentna rasa psa. Izuzetan je čuvar i vekovima je korišćen kao zaštitnik stada. Na osnovu istorijskih podataka, veruje se da preci šarplanica potiču od molosa, drevnog Tibeta, sa obronaka Himalaja. Odatle su molosi krenuli u beskrajna putovanja, sledeći svoje gospodare. Tako je šarplaninac na Balkan stigao sa vojnim legijama Aeksandra Velikog, gde se i zadržao. Ime je naravno, dobio po istoimenoj planini, gde se vremenom ukrštao sa autohtonim rasama.
Tu je naravno i ambulanta sa operacionom salom. U njoj se leče i operišu psi od raznih bolesti. – Psi imaju iste zdravstvene probleme kao i ljudi. Može da dobije infarkt, da oboli od kancera i svih ostalih bolesti – ističu u ambulanti. – Briga o njihovom zdravlju je veoma bitna. Svaki pas ima svoj zdravstveni karton u koji se upisuje istorija bolesti i evidentira svaki pregled. U operacionoj sali rade se hiruški zahvati, a postoji i stacionar u kome se sprovodi rehabilitacija.
I. ŽALAC
foto N. Fifić
