Argentinac dobio bitku

Obezbedili smo adekvatne pištolje sličnih karakteristika: rafinirani Walther Model PP iz posleratne produkcije, zatim novi nerđajući Model PPK koji proizvodi američki “Smith & Wesson (oba u kalibru .380 Auto), te mađarski PA63, R61 i sovjetski Makarov u kalibru 9×18 M.

Pre petnaestak godina, upriličili smo jedan od prvih testova koji je (za naše tadašnje uslove) bio u potpunosti “materijalno pokriven”. Oskudica raznovrsne municije, a još više komparativnog oružja svetske produkcije, u to doba je uglavnom kao rezultat donosila vrlo diskutabilne zaključke i rezultate. Međutim, tada nam je na probu ustupljen malo poznati argentinski pištolj Bersa Model 83 u kalibru 9 mm (k), a zahvaljujući našim prijateljima iz užičkog “Prvog partizana” bili smo u prilici da ga isprobamo koristeći domaću PPU municiju, ali i austrijski “Hirtenberger” i italijanski “Fiocchi” metak tog kalibra. Da sve bude potpunije, na raspolaganju smo imali čitavu paletu džepnih pištolja razvijenih oko istog metka: Walther PP i PPK, Beretta 34 i 84, Browning 1910 i 1922.

Najnovija produkcija

Zadovoljni pobrojanim, pristupili smo opsežnom testiranju preciznosti, početnih brzina, te funkcionalnosti. Već posle nekoliko metaka, sa korica Berse je otpala mesingana pločica na kojoj se nalazi naziv fabrike. Nastavili smo gađanje, ali uskoro nas je očekivalo novo neprijatno iznenađenje – došlo je do dislokacije poluga mehanizma za okidanje, tako da je obarač “propadao”. Veštom intervencijom prisutnog oružara smo otklonili i to, ali na samom kraju je došlo do krupnog funkcionalnog incidenta kada se odlomio izbacač. Srećom, vešt fabrički majstor-glodač nam je napravio novi u rekordnom roku, ali generalno loš utisak o kvalitetu ovog oružja je ostao nepromenjen.

Tih godina su se pištolji Bersa serije 83 i 95 relativno dobro prodavali na Američkom kontinentu, a cena je bila zanemarivih dvesta dolara. Ipak, delovalo nam je prilično diskutabilno kako je moguće da se “naš” primerak tako loše pokazao iako je naoko delovao vrlo robusno. Potpuno čelična konstrukcija je na prvi pogled delovala snažnije od ostalih pištolja s kojim smo ga poredili, a konkretna upotreba je pokazala suprotno. Godine su prolazile, argentinski pištolji su i dalje vrlo retki u čitavoj Evropi, a u SAD se prilično dobro prodaju usavršene verzije pod nazivom Thunder, kao i varijanta u snažnijim kalibrima koja je skoro identična kopija rafiniranog Walther 88. U međuvremenu je fabrika usavršila izradu ramova od aluminijumske legure, tako da su “Bersini” džepni pištolji još laganiji, a nismo bili u prilici da čitamo o većim konstrukcionim nedostacima.

A onda smo ovih dana dobili na testiranje primerak iz najnovije produkcije, koji se od onog svojevremeno problematičnog, razlikuje i po plastičnim koricama, trigger stop dodatku na obaračkom sistemu, nešto uvećanim nišanima, kao i tipično američkom dodatku – bravici za bezbednosno onemogućavanje dejstva oružja. Generalno, to je po svim važnijim parametrima skoro identičan pištolj. Deluje kao da je navlaka s cevi preuzeta od PP/PPK rešenja, a rukohvat od Berette serije 80.

Nepunih 560 g mase s cevi od 90 mm, Bersa Thunder 380 nije među najmanjim pištoljima svoje klase i u tom kalibru, a da ne govorimo o plastičnim minijaturama poput Ruger LCP ili Kel-Tec P3AT. Manuelno razgledanje je uobičajeno pre nego što zaista isprobamo neko oružje, kao i rasklapanje radi uvida u stanje radnih delova mehanizma.

Poređenja radi, obezbedili smo adekvatne pištolje sličnih karakteristika: rafinirani Walther Model PP iz posleratne produkcije, zatim novi nerđajući Model PPK koji proizvodi američki “Smith & Wesson (oba u kalibru .380 Auto), te mađarski PA63, R61 i sovjetski Makarov u kalibru 9×18 M. Izabrali smo da “u ring” stavimo ovih šest pištolja jer su vrlo sličnih svojstava: manjih gabarita, okidanje dvostruke akcije, koriste metak koji ne traži bravljenje cevi i navlake, imaju fiksnu cev oko koje je povratna opruga, generalna namena im je samoodbrana ili se mogu koristiti kao back up oružje.

Dobra manipulacija

Uzimajući kao parametar kvalitet materijala, Walther PP i Makarov generalno odskaču od konkurenata, jer je primenjen vrhunski glodani čelik, a unutrašnjost oružja jasno odslikava rigoroznu kontrolu kvaliteta i najsitnijih komponenata. To nije slučaj s oba mađarska pištolja, ali ni sa američkom verzijom PPK. Osim što im je ram načinjen od aluminijuma, svojstveno im je i da su mnogi sitni delovi mehanizma izrađeni od lima i ne deluju naročito pouzdano. Svesni smo da poslednjih godina i veliki “Smith & Wesson” prilično kompromisno i uz uštede pristupa izradi većeg dela oružja iz svog asortimana, ali navlaka ovog modela je izrađena mikrolivom i to nikako ne ide uz višedecenijski autoritet legende kakva je PPK sistem.

U poređenju s tim, Bersa deluje snažnije, tako da nije neobično što je u SAD mnogi kupuju kao jedini pištolj, jer kalibar .380 ACP pruža sasvim dovoljno snage za blisku odbranu, a pošto je u pitanju SA&DA sistem – mnogim vlasnicima ovi pištolji počivaju u domu ili vozilu, tako da je metak u cevi i pun okvir u usadniku. Posegnemo i potegnemo, kako ima običaj da kaže jedan domaći strelac-takmičar.

Osim funkcionalnih karakteristika, izuzetno nas je zanimalo i ono na šta je ukazao kolega Dragan Šaponjić u jednom od skorijih brojeva “Kalibra”. Glock 42 je zabeležio zastoje za komercijalnom municijom više proizvođača, a do nas su stigle pritužbe da i drugi laganiji pištolji “štucaju” kada koriste iole snažnije laboracije od (u SAD) uobičajenih “mekih” punjenja metka 9×17. Pregledali smo novog “argentinca” i zapazili da je povratna opruga znatno duža i napravljena od, kao vlas kose, tanke žice, što ukupno rezultira manjom otpornom snagom. Prethodni Model 83 je bio opremljen prilično snažnijom oprugom, koja je standard i za izvorni PP i Makarov. Ipak, zaključke valja donositi na vatrenoj liniji.

Raspolažući novoproizvedenom municijom PPU sa FMJ zrnom mase 94 grejna, stajemo na 15 metara udaljenosti od mete i šaljemo prve hice. Bersa ima sasvim korektno okidanje u SA modu, pa i pored sitnijih nišana beležimo pogotke koji su na ovoj razdaljini očekivani pri dvoručnom prihvatu pištolja. Trzaj i odskok su prihvatljivi i u skladu s ne previše jakim metkom, a skoro zanemarivi kada se uporede s oba mađarska pištolja u kalibru 9 mm Makarov. Nešto predimenzioniran rukohvat omogućava da se Bersom dobro manipuliše i jednoručno, što je vrlo važno kod skoro svakog pištolja i revolvera.

Opstanak na tržištu

Ovde moramo izvršiti jednu digresiju: iako je već duže od dve decenije opšteprihvaćen dvoručni stav pri gađanju kratkocevnim oružjem, mnoštvo je situacija kada se mora gađati upotrebom samo jedne ruke. O tome vodite računa i kada birate oružje namenjeno odbrani života i imovine, jer je dobro samo ono oružje koje možete u potpunosti da iskontrolišete pri paljbi. U tom smislu, potpuno čelični Walther PP i (naročito) sovjetski Makarov su pištolji “stare garde” kojim možete u potpunosti ovladati i verovati da će vas slušati i u najkritičnijim situacijama.

Okidanje je ono što odvaja vrhunsko oružje od osrednjeg ili čak vrlo dobrog. Poredili smo Walther PP iz šezdesetih godina 20. veka sa fabrički novim PPK koji se proizvodi u S&W pogonima u SAD, uvidevši da je nekadašnji kvalitet izrade i uklapanja mehanizma nedostižan skoro svim novijim produktima. Jedino prefinjeni SIG 230/232 može da se poredi, ali njegova cena je previsoka i za američke standarde. Očekivano, oba FEG pištolja imaju grub okidački mehanizam i prema njima Bersa je bolji izbor. To je pokazala i slika pogodaka, gde je Thunder 380 ostvario bolje grupisanje od višestruko skupljeg PPK, a u rangu nekadašnjeg službenog pištolja SSSR.

U toku testa eliminisali smo pištolje koji nisu ostvarili dužu službenu upotrebu i dokazali svoju upotrebljivost, pa smo Bersu poredili isključivo sa PP i Makarovim. U zemljama gde je dozvoljeno nošenje kratkog oružja, upravo bismo preporučili jedan od ova dva modela. Istini za volju, kompaktni Glock 19 i slični pištolji prete da potpuno istisnu ovu koncepciju, jer ispaljuju snažniji metak i imaju veći kapacitet. Tu dolazimo do ranije navedene konstatacije – malo ko od nas može jednoručno da precizno “isporuči” više metaka zaredom u nadolazeću opasnost, ako koristimo ultralaki pištolj ili revolver u kalibru koji je predviđen za oružje punog formata. Baš zato je Bersa nekakav kompromis koji, uz i dalje vrlo nisku cenu, uspeva da održi argentinskog proizvođača na tržištu. Setimo se samo koliko je sličnih pištolja nestalo sa scene, zajedno s fabrikama koje su ih pravile i stvari postaju jasnije…

Tekst i snimci: Milan Milanović