Bibernica 21. veka

Reaktivacija prastarog koncepta višecevnog pištolja, ipak nije rezultirala oružjem koje može ugroziti tržišne pozicije konvencionalnih modela

U želji da se tržištu kontinuirano nudi nov i atraktivan proizvod, proizvođači prilično često posegnu za prastarim rešenjima. Kada smo analizirali novitete oružarske industrije u 2015. godini, kao najmanje perspektivno oružje se nametnuo američki četvorocevni pištolj Reliant, iako naše kolege iz tamošnjih specijalizovanih časopisa ne dele takav stav.

Na njihovom kontinentu postoji vek i po duga tradicija upotrebe sličnog oružja, još od pojavljivanja modela Sharps Derringer, koji je u to doba, bio agresivno reklamiran kao idealno rešenje za samoodbranu u skučenom prostoru. Istini za volju, ovaj maleni pištolj sa sistemom ivičnog paljenja, bio je katastrofalno neprecizan. Zato je Mark Tven davnih godina izrekao opasku, kako postoji samo jedna sigurna zona kada neko u zatvorenoj prostoriji potegne derindžer – ona ispred cevi.

Čudni kriterijumi odabira

To i nije daleko od istine, jer smo bili u prilici da testiramo četvorocevni pištolj EIG u kalibru .22 Short, koji je imao ozbiljna oštećenja u zoni ležišta metka, a posle nekoliko hitaca se potpuno raspao. Ništa otporniji nije bio ni proizvod firme „Mossberg & Sons“, o čemu smo jednom ranije i pisali. U Engleskoj se (pre nego Sharp Derringer u SAD), pojavio manufakturni Lancaster, za koji su savremenici tvrdili kako posle izvesnog vremena „ubedi“ vlasnika da radije kupi četiri jednocevna pištolja i stavi ih za pojas.

Nešto ozbiljnija i upotrebljivija sprava bio je dvocevni High Standard Derringer u kalibrima .22 LR i .22 MR, koji se proizvodio duže od pedeset godina i koštao manje od dvesta dolara. Međutim, bio je ograničen jačinom primenjenog metka i sredinom osamdesetih godina prošlog veka u Kaliforniji se pojavio COP .357 sa četiri cevi iz kojih je mogla DA sistemom da se ispaljuje revolverska municija .357 Magnum i .38 Special. Doduše, češće se pojavljivao u filmovima nego što je prodavan u samoodbrambene svrhe, ali delovalo je kako se tim modelom završavaju eksperimenti sa višecevnim pištoljima. Osim prilično loše ergonomije (naročito pri opaljenju snažnije predviđene municije), zamašne mase od oko 800 grama, vrlo tvrdog okidanja i provizornih nišana, sudbinu mu je zapečatila činjenica da svaki džepni petometni revolver pruža više za isto ili manje novca.

Bitno je i da naglasimo kako su pobrojani pištolji imali rotacioni udarač, za razliku od nekih drugih višecevnih malih oružja, koja su se odlikovala rotacionom udarnom iglom (poput Mossberg Brownie ili Cobray Pocket Pal). Pisali smo ranije o dvocevnom eksperimentu nazvanom Double Tap u pištoljskim kalibrima 9×19 i .45 ACP, te je delovalo kako na vidiku više nema sličnih pokušaja. Međutim, firma „Edge Arms“ je pre dve godine predstavila svoju varijantu pod nazivom Reliant u kalibrima .17 HMR i .22 WMR, a ove godine se skoro identično oružje pod istim nazivom pojavilo iz novoosnovane „Signal 9 Defense“ iz Tenesija, ali u kalibrima .32 ACP, .32 HR Mag, .380 ACP i .38 Spl.

Naši prijatelji iz SAD su bili u prilici da isprobaju ovaj novitet, zapazivši tokom testa, da su četiri cevi i deo mehanizma izrađeni od nerđajućeg čelika, dok je ram od anodizovanog aluminijuma. Gornji sklop je takođe od aluminijumske legure i kompletno oružje je predimenzionirano u poređenju s ranijim četvorocevnim pištoljima koje smo opisali. Proizvođač naglašava kako je to bilo neophodno usled smeštanja kompletnog mehanizma unutar rama, jer se tako mogućnost zastoja svodi na minimum. Na pitanje u kojoj meri je to uopšte značajno, dobili smo pojašnjenje kako je Reliant predviđen za nužnu odbranu od napasnika, pa je od izuzetne važnosti da napadač ne može prihvatom oružja u neposrednom kontaktu da onemogući opaljenje. Navodno, pojedini pljačkaši i nasilnici pri susretu s naoružanom žrtvom, šakom pritiskaju i blokiraju navlaku pištolja ili doboš revolvera, sprečavajući tako dejstvo napadnutog. Da budemo iskreni i realni, takav scenario je približniji naučnoj fantastici nego svakodnevnoj stvarnosti, ali zasigurno postoje potencijalni kupci oružja kojima je i to kriterijum pri odabiru.

Neprikladno i veliko oružje

Dalje, iz „Signal 9 Defense“ naglašavaju kako se njihovim modelom Reliant može uspešno dejstvovati i iz džepa, što je bio adut i velikih proizvođača kompaktnih revolvera u vreme nastanka DAO oružja sa skrivenim udaračem. Uz sav napor, ne sećamo se niti jednog slučaja ovakve upotrebe bilo kog oružja (osim radi eksperimenta), a podaci iz konkretne prakse ukazuju da takve revolvere, po pravilu, koriste osobe koje ne žele da im neki „štrčeći“ deo zapne o garderobu pri potezanju.
No, to sve i nije od značaja kada ocenjujemo kvalitet i upotrebnu vrednost nekog oružja. Na primer, Reliant ima specifični brzi punjač sa četiri dodatna metka u nosaču smeštenom u dršci, što ima prvenstveno psihološki uticaj na korisnika, jer teško da možemo i zamisliti da će neko doći u situaciju da munjevito prepunjava i ponovo koristi ovaj pištolj. Od kvaliteta zaista vrednih pomena, možemo istaći obostranu komandu za prelamanje, kao i ne preterano tvrdi obarač sa izmerenom silom okidanja od oko četiri kilograma.

Znajući da na osnovu svega pobrojanog ipak neće izazvati iole značajniju pažnju i prodaju, konstruktori ove neobične naprave su posegli i za modernim dodatnim rešenjima. S prednje strane rukohvata pozicionirana je komanda za aktiviranje laserskog zraka zelene ili crvene boje, što bi trebalo da pojednostavi nišanjenje potencijalnog cilja. Kada su američki novinari i blogeri specijalizovani za vatreno oružje učestvovali na promotivnom testu (održanom na improvizovanom strelištu otvorenog tipa), postavili su opravdano pitanje, na kojoj daljini se poklapaju putanja ispaljenog zrna i emitovani zrak? Rečeno im je da do razdaljine od deset jardi strelac može računati na siguran pogodak u zonu koju je markirao ovim hi-tech pomagalom, a kasnije se to moglo i praktično proveriti. Međutim, njihovi utisci su nešto drugačiji. Najpre, Reliant je relativno veliko oružje, koje se ne može svrstati u kategoriju džepnog, osim ako vlasnik nije prava ljudeskara i nosi ga u komotnom zimskom kaputu. Zatim, opšti izgled i ergonomija su približniji kakvom sistemu za ispaljivanje signalnih raketa, jer je pištolj male mase (nešto preko 400 grama), a velikih gabarita. Prilikom razgledanja unutrašnjosti, konstatovano je da sigurnosni sistem predstavlja prastaro rešenje, gde se udarna igla u neaktivnom položaju nalazi smeštena iza čelične pločice i pozicionirana tako, da njen vrh naleže između dva otvora koji vode ka ležištima metaka, odnosno kapislama uložene municije. Ovo je bezbedno, ali krajnje primitivno rešenje i zaprljanost unutrašnjosti zasigurno dovodi do zastoja.

Simulacija munjevitog potezanja

Potezanje iz torbice se pokazalo kao vrlo fleksibilna kategorija, jer je pištolj nekako glomazan i nepriručan čak i najverziranijim strelcima. Pokušaj plasiranja preciznog hica korišćenjem mehaničkih ili laserskog nišana, bio je posebna priča. Sve i da stabilno pridržavate ovu „skalameriju“ tokom nišanjenja, dugački DAO hod obarača ga destabilizuje u izvesnoj meri, a tek onda kreće oštar trzaj naviše, nakon opaljenja. Posle nekoliko metaka i najuporniji su ga zahvalno odložili uz zaključak kako je interesantna zamisao i ništa više.

Ovde se moramo zadržati i napraviti izvesnu digresiju, jer se sa sličnom situacijom srećemo i u našim uslovima, kada nam neko od čitalaca i prijatelja zatraži savet oko kupovine kratkocevnog vatrenog oružja. Iako je to sada znatno ređa pojava, usled restriktivnih propisa o nošenju i potpuno neracionalnog godišnjeg poreza za držanje oružja namenjenog ličnoj bezbednosti, još uvek se kupuju pištolji i revolveri. Dugi niz godina unazad, kod manje upućenih budućih vlasnika je opredeljujući faktor bila i osobina određenog oružja da „probija svaki pancir“ ili „jedino on puca ispod vode“, pa smo se nagledali kupovine određenih modela baš na osnovu tih parametara. Naravno, niti je ko od njih bio u prilici da se brani i odbrani od prestupnika zaštićenog pancirom, niti je došlo do povećanog obima podvodnog ribolova. Isto tako, Reliant i njemu slična oružja sigurno neće spasiti život ponosnom vlasniku, tako što će se on odbraniti dejstvovanjem dok je pištolj u džepu, kao što mu u kritičnoj situaciji neće pomoći što nasilnik ne može zablokirati radne delove hvatanjem za oružje.

Animiranje tržišta

Postavlja se pitanje vredi li ovaj četvorocevac 500 dolara, koliko u Americi košta bez laserskog dodatka? Matična firma s ponosom ističe da je konstruktor Hilton R. Walker u Južnoj Africi ranije konstruisao revolucionarnu sačmaricu Striker/Protecta, što mu daje reference prema kojim je svaki njegov patent oružje vredno respekta. Iz naše vizure, ovo je samo još jedan pokušaj da se animira deo tržišta, a vreme će pokazati u kojoj meri uspešan ili ne.

Za polovinu te sume, u SAD je moguće kupiti polovan i izvanredno očuvan petometni revolver Smith & Wesson Model 36 ili 60, koji ima metak više istog kalibra, a njime je sve što se traži od oružja „zlu ne trebalo“ još davno obuhvaćeno. Nešto veću sumu novca je potrebno izdvojiti za (primera radi) Glock 26, ali se njime dobija neuporedivo više u svakom relevantnom smislu. Reliant je samo još jedna „bibernica“ ili „pačja noga“ dvadeset i prvog veka.

Cevi

Duge su 2,6 inča i to bi trebalo da bude sasvim dovoljno da standardna municija .38 Special ispolji svoje dejstvo ka cilju, jer je ta dužina optimalna i kod većine malih revolvera. Učesnici na testu su pohvalili i širinu oružja od samo dvadesetak milimetara, ali već posle ispaljivanja prvih hitaca optimizam je znatno opao, jer je trzaj neprijatan do granice kontrole. Naviknuti na drugačije sisteme i modele, nisu uspevali da pronađu najbolji hvat koji bi omogućio da se Reliant ne kreće vertikalno nakon ispaljivanja metka.

Milan MILANOVIĆ
Fotografije: Oleg VOLK