Bizarne rukotvorine

U zaostavštini Vuka Stefanovića Karadžića može se pronaći i zabeležena doskočica vezana za hajdučkog harambašu Baja Pivljanina, koji je svojevremeno izjavio: „Ne boji se Bajo puške džeferdara, nego puške oputom svezane!“. Čuveni junak iz Prvog srpskog ustanka Konda Bimbaša, po narodnom predanju, poginuo je tokom borbi u okolini Loznice kad je pogođen iz puške koja nije vredela ni šezdeset ondašnjih para. I u ta vremena manufakturne proizvodnje vatrenog oružja, širom sveta su na krajnje primitivan način od dostupnih materijala i komponenata pravljene ubojite naprave, doduše krajnje opasne i za samog korisnika.

U tom smislu se suštinski nije mnogo promenio kompleks okolnosti koje iziskuju izradu i upotrebu takvih rukotvorina, uprkos opštem tehnološkom i civilizacijskom napretku ljudske zajednice. Ljudska bića su uspostavila i održavaju sopstveni status dominantne vrste, upravo tako što su ovladala pravljenjem sredstava koja mogu da povrede, životno ugroze ili barem odvrate opasnost. Ukoliko su iz bilo kog razloga nedostupna savremena oružja serijske proizvodnje, čovek će pronaći način da ih napravi, barem u provizornoj formi i za jednokratnu upotrebu.

Na prostorima bivše Jugoslavije i nekoliko susednih balkanskih područja sve do kraja 20. veka se mestimično održao drevni kult sprovođenja krvne osvete ručno izrađenim oružjem, koje je skoro ritualno namenjeno baš toj svrsi. Sudski i organi milicije u SFRJ su se redovno susretali sa bizarnim rukotvorinama, o čemu su objavljivane posebne publikacije, a deo tog i takvog „arsenala“ je i sačuvan. Bili smo u prilici da vidimo više jednometnih pušaka sa cevima izrađenim od osovine volana automobila „zastava 750“, u kojima je napravljeno ležište za sačmenu patronu kalibra 20. Koristile su se i različite bešavne cevi namenjene industriji ili građevinarstvu, razni delovi vojnog naoružanja zaostalog posle minulih ratova, ali i krajnje neobične sprave poput one u kalibru .22 LR koju je koristio Pavle Šiljak tokom svojih „atentata“ na žene u bundama na beogradskim ulicama.

Najčešća su bila upravo malokalibarska, ručno napravljena jednometna oružja, sa sistemom opaljenja otpuštanjem sabijene opruge, poput raznovrsnih „ubojitih olovaka“, štapova, kišobrana i drugih predmeta svakodnevne upotrebe. Budući da smo o njima već pisali, ovom prilikom ćemo se fokusirati na oružja koja nisu namenjena prikrivenom nošenju. Za potrebe crnog tržišta proizvodi se vatreno oružje raznovrsnih sistema i svojstava, od jedva upotrebljivog, pa sve do onog koje skoro može da se svrsta uz bok najsavremenijem fabričkom.

Na engleskom govornom području naročito su ozloglašene sprave nazvane „zip guns“, koje se proizvode s glatkim cevima u više kalibara od .22 LR do sačmenih patrona 12/76. Iskustva američke policije su vrlo inspirativna, jer su se susretali s oružjem napravljenim od delova mlinova za kafu, automobilskih antena, pa čak i vodovodnih cevi. Razvojem kriminalne delatnosti, ukazala se potreba za višemetnim oružjima iz ilegalnih radionica. Tamo gde lokalne manufakture nisu time ovladale, najčešće se i dalje prave rustikalne jednometne sačmarice i one na područjima upotrebe imaju svoje nazive – tumbera u Argentini, bakakuk u Maleziji ili sumpak na Filipinima. Kao i u našim uslovima, vrlo često se koriste rukohvati i mehanizam signalnih pištolja, što obično rezultira teškim povredama korisnika posle nekoliko ispaljenih metaka.

Sledeći korak na planu unapređenja vatrene moći takvih „karabudževina“ je višemetna sačmarica sa dobošem, gde je došla do izražaja dovitljivost lokalnih priučenih kvazioružara. Koristili su polužne sklopove kancelarijskih sredstava (popularne heftalice i klamerice), zatim pušaka za paintball, airsoft replika, uređaja za izbacivanje eksera i omamljivanje stoke u klanicama. Naravno, doboš je pravljen krajnje pojednostavljenim postupkom spajanja pet ili šest komora varenjem, a najbizarniji primer je viđen u Brazilu, gde su ležišta prosto stavljena u limeni cilindar i zalivena plastikom. Najviše ovakvih „revolverskih sačmarica“ ima u Nigeriji, čak su i pojedine revolucionarne grupe pretežno naoružane njima.

Organizovane kriminalne grupe u Centralnoj i Južnoj Americi, pojedinim delovima Afrike, Kini, Indiji i drugim zemljama širom sveta, imaju mnoštvo ilegalnih radionica u kojim se proizvodi oružje u čitavim serijama. Kurioziteta radi, navešćemo primer iz filipinske Cebu provincije, jer je lokalna ilegalna produkcija improvizovanog oružja vremenom prerasla u potpuno regularnu oružarnicu, koja sada proizvodi revolvere u kalibrima .38 i .45, kao i poluautomatske kopije mikroautomata Ingram MAC-10 i Intratec TEC-DC9. Međutim, ostali primeri su zasnovani na sasvim drugim principima. Sam kvalitet izrade prilično varira, jer su potencijalne mušterije sve zahtevnije i bolje plaćaju sredstvo naprednijih karakteristika.

U oblastima na obodu Nepala doslovno svako može za tek nekoliko dolara da kupi jednometne prelamajuće pištolje nazvane katta ili tamancha, pa je njima počinjeno mnoštvo pljačkaških krivičnih dela. Populacija vrlo niske platežne moći i još nižeg obrazovnog nivoa u Indiji nije ni svesna kako je to improvizovano oružje najčešće neupotrebljivo, pa je razbojnička delatnost naprosto procvetala. Budući da apsolutno ne treba potcenjivati ljudski idiotizam, nisu retki pokušaji oružanih obračuna uz upotrebu ovog „oružja“, s takvim razvojem situacije da korisnik ostane bez prstiju, čitave šake ili sa teškim povredama lica. Kako se za izradu katta pištolja uobičajio proces korišćenja starih cevi vojničkih pušaka kalibra .303 British ili ranije pomenutih bešavnih cevi prilagođenih ispaljivanju patrona – možete samo zamisliti šta se dešava kada se neki od tih potentnih metaka ispali iz jednometnog pištolja koji stane na prosečan dlan.

Međutim, indijski kriminalci višeg ranga i stepena ambicioznosti su sasvim druga klijentela. Opšti tehnološki napredak tamošnje industrije je doprineo da se pojavi srazmerno velik broj visoko obučene radne snage u domenu metaloprerađivačke delatnosti. Stoga se nešto duže od dve decenije (naročito u urbanim zonama), mogu sresti daleko kvalitetnije urađeni pištolji inspirisani nekim od proverenih poluautomatskih sistema. Analizom snimaka nastalih tokom policijskih zaplena, konstatovano je kako se oni prave postupkom glodanja čeličnog otkivka, s tim što se preciznija obrada do željene forme i izrada sitnijih delova mehanizma obavlja ručnim alatom, kao u vreme nastanka prvih pištolja početkom prošlog veka. Zanimljivo, najčešće se kopiraju izvedena varijanta oružja Beretta 34 ili nešto uvećani Browning Model 1906, iako ima i primeraka u snažnijim kalibrima poput kopija FN HP, sovjetskog TT33 ili neprolaznog Colta M1911. Na teritoriji Srbije smo bili u prilici da vidimo nekoliko takvih „ručnih radova“ na bazi pištolja Beretta 34, koji tek posle detaljnije provere odaju da nije u pitanju fabrički original. Fascinantan je primer pravljenja vrlo složenog oružja kao što je Luger P08, na kom je čak i urezan natpis „Svojom rukom“ uz puno ime i prezime tvorca.

Dakle, uporan i vešt čovek može da prevaziđe sva očekivanja ukoliko ga vodi dovoljno snažan motiv. Za potvrdu tog stava nema boljeg primera od onog što je impresioniralo reportersku ekipu agencije AFP prilikom posete pakistanskom naselju Darra Adamkhel u oblasti Pešavar. Prethodnih nekoliko decenija tamošnja populacija je bila poznata po preprodaji ukradenih automobila i falsifikovanih diploma, ali sada je tamo prisutna lokalna manufakturna industrija oružja koja izaziva nevericu. S obzirom na to da organizovane kriminalne grupe najviše traže kompaktno automatsko oružje, tamošnje zanatlije su osvojile proizvodnju nešto uprošćene varijacije automata H&K MP5 i prodaju ga za nepunih sedamdeset dolara!

Koristeći uglavnom najprostiji ručni alat, oni već decenijama prave i jurišne puške AK sistema, koje sada koštaju manje i od „pametnih telefona“ – tek oko 125 dolara. Vodeći domaći trgovac takvim puškama je otvoreno priznao novinarima kako je za prethodnih deset godina uspeo da proda 10.000 automatskih pušaka u kalibru 7,62×39 mm, koje su izrađene od materijala prošvercovanog iz luke u Karačiju. Povećanjem narudžbina, kupljene su i mašine, pribavljeni generatori energije, a naknadno i privučeni kvalifikovani radnici. Paštunska tradicionalna delatnost direktnog reinženjeringa vojnog oružja iz raznih epoha je već svojevremeno opisivana u „Kalibru“, ali sada je to izdignuto na znatno viši nivo, jer se proizvodnjom bavi preko stotinu radionica koje su specijalizovane za određeni deo oružja, fazu i operaciju izrade ili model. Delovaće neverovatan podatak da je u toj oblasti ranije bilo preko sedam hiljada malih prodavnica koje su trgovale ručno izrađenim oružjem, delovima, opremom ili municijom, a sada ih je opstalo oko 4.000 jer se udružuju u složenije sisteme ili ne mogu da prate agresivniju konkurenciju. Fotografije s lica mesta pokazuju kako se uveliko koriste glodalice, strugovi, prese i druge mašine evropskog ili američkog porekla, dok je jedino finiširanje delova prepušteno manje verziranim radnicima s turpijom u ruci.

U turskom gradu Trabzon je ranijih godina pronađeno više ilegalno izrađenog vatrenog oružja koje predstavlja vernu kopiju pištolja Browning, Luger, Star, Smith & Wesson, Beretta i MAB. Posle zapklene 201 primerak ovakvih pištolja je predat tamošnjoj laboratoriji kriminalističke policije i ekspertizom se došlo do zaključka kako su izrađeni tehnološki naprednim postupkom, tako da je moguća izmenjivost delova sa originalnim fabričkim primercima. Slična iskustva od pre nekoliko godina imaju i australijska, kineska i brazilska policija, samo što se oni susreću s automatima koji liče na jednostavni Intratec.

Dakle, definitivno ne treba s nipodaštavanjem posmatrati periodične akcije kojima se motiviše stanovništvo, da bez krivične odgovornosti preda policiji svaki pojavni oblik ilegalnog oružja, a ovom prilikom posebno ukazujemo da to i van legalizacionog procesa treba da učini svako ko dođe u kontakt s bilo kakvim skalamerijama iz domena ručne izrade. Bez obzira na prethodna iskustva, prema tim i takvim sklepanim napravama se odnosite kao da je u pitanju bomba sa izvađenim osiguračem.

Osim toga, na našem terenu još uvek se nalazi izvesna količina oružja koje je napravljeno modifikacijom startnih pištolja i revolvera, signalnih uređaja i dečjih igračaka na kapisle. Prethodnih godina je baš njima počinjeno nekoliko ubistava i planirana nekolicina ozbiljnih krivičnih dela, ali su i nevezano od toga vrlo opasni ako se nađete u blizini, dok ponosni vlasnik želi da demonstrira upotrebljivost makar u svrhe šenlučenja. Ma koliko kritikovali neke segmente aktuelnih zakonskih propisa, oni nam omogućavaju da legalno posedujemo proverena i kvalitetna oružja kojim ćemo realizovati svoju ljubav i strast na adekvatan i civilizacijski prihvatljiv način. Opisana improvizovana rešenja su opasna po više osnova i samo donose nevolje.

tekst i slike: Milan MILANOVIĆ