„Bušilice“ u vatrenom ringu
Na raspolaganju smo imali dobro poznate automatske puške Steyr AUG, FN 2000 i Tavor u kalibru 5,56 mm s raznim dužinama cevi, pa smo ih poredili simulacijom borbene upotrebe, ispaljivanjem većih serija manevarske i bojeve municije, uz nezaobilaznu analizu iskustava dosadašnjih korisnika u uslovima konkretne formacijske upotrebe. Test je protekao u višednevnom neposrednom isprobavanju tipskih „situacionih problema“
U specijalizovanom oružarskim revijama nije uoubičajeno početi tekst anegdotom, ali ovom prilikom se, jednostavno, mora napraviti izuzetak. Pre više od deset godina u domaćoj javnosti se uveliko spekulisalo mogućnošću da ondašnja vojska zajedničke države SiCG bude opremljena savremenijim jurišnim puškama Tavor, a sve u sklopu intenzivirane vojno-tehničke saradnje s Izraelom.
Osim očekivanog revolta zaposlenih u domaćoj fabrici pešadijskog naoružanja, najinteresantnija je bila reakcija dela tadašnjeg vojnog vrha. Kako je među njima još uvek bilo prilično mnogo kadrova ustrojenih po dogmama pređašnje JNA, prilikom jednog susreta predstavnika „sedme sile“ s funkcionerima Ministarstva odbrane postavljeno je i pitanje da li će naša vojska, zaista, biti preoružana puškama TAR-21. Usledio je odgovor kako ona nije primerena potrebama oružanih snaga, između ostalog i iz razloga što se njome ne može zauzeti stav „k nozi“!
Mikulekov eksperiment
Ovo se i do današnjih dana prepričava uz osmeh, a posle skoro 40 godina otkako je prva jurišna puška bullpup konstrukcije uvrštena u naoružanje neke armije – svi smo bili u prilici da nebrojeno puta čitamo i slušamo komentare kako će klasični dizajn, ipak, vremenom nadvladati. Međutim, ovo oružje s „ispremeštanim“ rasporedom funkcionalnih delova je i dalje sveprisutno, a najnovija hrvatska puška VHS-2 je na najboljem putu da u potpunosti aktualizuje bullpup dizajn. S obzirom na to da smo, doslovno, o svim jurišnim puškama tog koncepta nekoliko puta detaljno pisali, a u proleće 2011. i uporedno testirali FA MAS, AUG, Tavor i FN 2000, upravo najava tržišnog uspeha VHS-2 motivisala nas je da još jednom „stavimo u ring“ dostupno oružje ovakve konstrukcije i isprobamo da li su više puta izrečene skeptične tvrdnje bliske realnosti.
Delom nas je inspirisao i legendarni „čudostrelac“ Džeri Mikulek, koji je upriličio vrlo inspirativan video zapis sa svog testiranja pod nazivom „Battle of the bullpups“. Želeći da se i lično uveri u sve ranije istaknute nedostatke svake od pušaka tog tipa, Mikulek je po stavkama eksperimentisao da li je, zaista, toliko teško i sporo promeniti okvir u više stavova za gađanje, potom ima li razlike u balansu prilikom angažovanja meta raspoređenih pod raznim uglovima i iza prepreka, koliko je napornije dejstvovati iz zaklona i, na kraju – da li drugačije pozicionirani radni sklop dekoncentriše strelca?
Sve ove potencijalne nedostatke bullpup jurišnih pušaka skeptici ponavljaju i naglašavaju od prvog dana, što je i nas dodatno motivisalo da organizujemo nešto slično i još jednom pokušamo što realnije da sagledamo krajnji potencijal ovih „bušilica“. Bez obzira na to što mnogi od nas nisu naročito skloni ovakvom oružju, ne može da se ospori činjenica da ono ima budućnost i da će se upravo u tom smeru kretati dalji razvoj i usavršavanje pešadijskog naoružanja namenjenog opremanju većine pripadnika vojnih jedinica. Tvrdokorni konzervativci ostaju čvrsto pri stanovištu da su jurišne puške sistema AK i AR15 i dalje neprikosnovene, iako je neoboriva činjenica da se bullpup oružje nalazi u oficijelnom naoružanju nekoliko vrlo brojnih vojnih formacija moćnih država, a doslovno nijedna nije posle godina upotrebe odbacila ovu koncepciju.
Okršaj u vatrenom ringu
Na raspolaganju smo imali dobro poznate automatske puške Steyr AUG, FN 2000 i Tavor u kalibru 5,56 mm s raznim dužinama cevi. Poredili smo ih simulacijom borbene upotrebe, ispaljivanjem većih serija manevarske i bojeve municije, uz nezaobilaznu analizu iskustava dosadašnjih korisnika u uslovima konkretne formacijske upotrebe.
Kao što smo pre nekoliko godina „u ring“ stavili legendarne poluautomatske puške iz vremena Drugog svetskog rata Garand M1 i SVT40, primenili smo identični koncept i ovog puta. Uz logističku i drugu tehničku, te iskustvenu podršku prijatelja iz domaće namenske industrije, test je protekao u višednevnom neposrednom isprobavanju tipskih „situacionih problema“. Prvo smo nekolicini prisutnih iskusnih strelaca uručili po jednu od raspoloživih pušaka, te u jednom skladištu improvizovali svojevrsni tipski poligon nalik poprištu borbenog dejstva u urbanim uslovima. Interesovalo nas je da li se korisnik lakše i brže kreće koristeći bullpup pušku ili konvencionalnu M4, koja je služila kao uporedni takmac. Osim što je kretanje i zauzimanje više raznolikih stavova za gađanje bilo nešto problematičnije s belgijskom FN 2000, ne može se ni na osnovu rezultata izmerenih štopericom, a ni na osnovu subjektivnog utiska strelaca (koji su dejstvovali manevarskom municijom) doneti zaključak kako se lagodnije manipuliše M4 u odnosu na bullpup konstrukcije.
Donošenje oružja u stav za angažovanje meta, repetiranje, zaleganje, izdizanje u stojeći stav, dejstvo iza zaklona, čak i gađanje u pokretu su u granicama potpuno izjednačenih srednjih rezultata. Jedino je kod brze zamene okvira, naročito posle pretrčavanja i prelaženja prepreka, bilo primetno sporije i uz obavezan pogled korisnika ka zoni smeštanja okvira, neretko i u komande. To se može pripisati i činjenici da su čak i najverziraniji među nama, ipak, navikli na jurišne puške „normalnog“ koncepta.
Ono što je već postalo uobičajeno u ovakvim testovima, u unutrašnjost mehanizma uneli smo izvesnu količinu paste za odmašćivanje šaka, što na određeni način može predstavljati simulaciju borbene upotrebe u uslovima zaprljanosti oružja blatom ili drugim spoljnim uticajima. Bili smo poprilično skeptični kako će se ovo odraziti na funkcionalnost mnogo kritikovane FN 2000, čiji sklop delova od plastike i opruga kao na štipaljkama za veš ne deluje naročito ubedljivo u tom smislu. Međutim, dva zastoja su zabeležena jedino kod dugmeta za deblokadu okvira M4 i belgijske puške, jer je pasta ometala ekstrakciju okvira. Posle ne posebno detaljnog čišćenja (tačnije potapanja u bure nafte pušaka s kojih su prethodno demontirani optički nišani), nastavili smo testiranje u opitnom tunelu i na otvorenom strelištu. Osim zamerki da je na ovakvom oružju teže promeniti okvir i (naročito kod FN 2000) otkloniti funkcionalni zastoj bez detaljnog rasklapanja i u uslovima borbenog angažovanja, već decenijama se konstantno provlači tvrdnja kako je okidanje na bullpup oružju „tvrđe“ i nelagodnije u odnosu na platformu AR15 i slične savremene jurišne puške današnjice.
Ta konstatacija je, svojevremeno, bila najprimetnija kod pionirskih pokušaja da se sistem AK47 (i domaća AP M70) prilagode drugačijem rasporedu sklopa, pa je duži i drugačije pozicionirani hod radnih delova uzrokovao okidanje koje nije zadovoljilo. Isto se može čuti i za Tavor, pa smo ga detaljnije ispitali koristeći samo mehaničke nišane i poredili s M4 kao etalonom. Grupe pogodaka na metama postavljenim na 100 i 200 metara su s obe vrste PPU municije (SS109 i M193) iz svih korišćenih pušaka bile „rame uz rame“, iako izraelski TAR-21 ima, ipak, nešto veći otpor na okidačkoj grupi u odnosu na Stonerov pronalazak. FN 2000 i Steyr AUG se odlikuju drugačijim okidačkim sistemom, posebno austrijska puška kod koje lagan i kratak pritisak na obarač rezultira jedinačnim, a duži rafalnim dejstvom.
Detaljna analiza
Na nedavno održanom takmičenju, od pripadnika jedinica posebne namene iz neposrednog okruženja čuli smo kako upravo Tavor ume da bude problematičan, u zavisnosti od tipa municije koja se koristi. Prema njihovim rečima, još od nabavke prvih serija ove puške je „dijagnostikovano“ kako pouzdano rade jedino s municijom 5,56×45 koju je proizveo matični izraelski IMI. Pošto užički „Prvi partizan“ duži period slovi kao jedan od najrenomiranijih svetskih proizvođača upravo ove municije, saznali smo da ni posle respektabilne količine ispaljenih metaka za potrebe testiranja nije dolazilo do opisanog problema s TAR-21, kao ni prilikom upotrebe drugih pušaka o kojim sada pišemo. Međutim, u pojedinim zemljama prodaju se komercijalne poluautomatske varijante ovih i drugih pušaka istog kalibra, pa je (prvenstveno u SAD) dolazilo do pojave eksplozije u ležištu metka i teškog oštećenja oružja.
Prešli smo na analizu najveće i najčešće pominjane mane bullpup oružja. Glavni nedostatak je što se funkcionalni proces odvija neposredno uz glavu strelca, pa nenaviknuti korisnik zazire od ekstrakcije čaura i barutnih gasova, a smatra se kako levoruke osobe ne mogu uopšte da koriste ovakve „pretumbane“ puške. Na FN2000 je upravo zato izbacivanje čaura premešteno ka prednjem delu oružja, a dejstvujući sa Steyr AUG je i desnorukoj većini na našem testu bilo nelagodno, jer se otvor nalazi vrlo blizu obraza i u svakom streljačkom stavu se osećaju barutni gasovi, kao i svojevrsno „čangrljanje“ nedaleko od lica strelca. Pored toga, AUG ima nedostatak i prilikom zauzimanja standardnog ležećeg stava, jer vertikalni prednji rukohvat ne omogućava naročito stabilno fiksiranje oružja u rukama, kada se korisnik priljubi uz podlogu. Kod FN 2000 „prednja“ ruka prihvata neprijatno preširoku i klizavu površinu, a šaka kojom se opaljuje je zbog ugla rukohvata pomalo u neprirodnom položaju.
Provera na otvorenom
Iza nedopadljive siluete Tavora krije se ekstremno pouzdano i precizno oružje, koje je za potrebe testiranja nabavilo mnogo zemalja, jer oružje začuđujuće dobro „leži“ u rukama i ramenu strelca, a izvrstan balans doprinosi da se puškom lako i brzo rukuje. U završnom delu testa, oružje smo koristili i na otvorenom poligonu koje je omogućavalo angažovanje ciljeva na udaljenostima do 300 metara i pod uslovima kosog hica. Želeli smo da izbegnemo tipične vojne karakteristike strelišta u ravnici, a osim toga i da sagledamo kakvu i koliku prednost strelcu pružaju optičke sprave na FN 2000 i AUG. Municijom SS109 i poluautomatskim režimom paljbe, svi prisutni su s lakoćom pogađali metu gabarita 50×50 cm u zamišljene letalne zone, ali je specifični nišan na AUG skoro svima bio najlagodniji za upotrebu, a pomalo rogobatni mehanički nišani Tavora su se neočekivano pokazali kao pun pogodak.
Uz svu neskrivenu sklonost ka M4, deluje nam kako upravo TAR-21 i hrvatska VHS-2 mogu u narednom periodu da održe aktuelnom bullpup koncepciju. To će se potvrditi ili negirati u godinama koje dolaze, ali neosporna je činjenica kako je bullpup oružje prisutno u skoro svakoj meritornoj naoružanoj formaciji širom Planete i ne treba ga, po ko zna koji put, neosnovano odbacivati.
Tekst i snimci: Milan MILANOVIĆ
