Arno Bernard Knives

Prvo da izbegnemo zabunu – radionicu “Arno Bernard Knives” zvanično je registrovao Arno Bernard Junior u oktobru 2005. nastavljajući posao svog čuvenog oca, Arnoa Seniora koji je i počeo porodični biznis još krajem sedamdesetih godina prošlog veka. Firma je smeštena u Bethlehemu u istočnoj provinciji, nadomak bogatih lovišta usred raskošne i surove prirode. Naravno, kao i svi Buri, porodica Bernard je bliska sa oružjem i lov je skoro svakodnevna aktivnost. Lovački nož je neizostavan deo opreme, naročito u afričkoj divljini. Imali smo privilegiju da naš sagovornik bude Arno Senior, koji uprkos godinama daje veliki doprinos porodičnom biznisu.

Objasnio je da u vreme njegovih početaka, u J.A.R. praktično nije mogao da se kupi kvalitetan lovački nož i da je najčešći način nabavke bio kupovina od lovaca, koji su dolazili na safari. Međutim, različiti modeli Bucka i Pume, nikako nisu zadovoljavali potrebe svakodnevnog boravka u afričkom bushu, gde preovlađuje gusta, tvrda i mahom trnovita vegetacija. To je bilo dovoljno da se Arno Senior oproba u izradi noževa. Kako sam kaže, prvih nekoliko komada bili su razočarenje, pa ih je poklonio prijateljima. Međutim, pokazali su se odlično u upotrebi, pa su učestale narudžbine dovele do toga da mu izrada noževa postane osnovno zanimanje. Budući da je lično koristio svaki model svojih noževa, brzo je eliminisao suvišne detalje, pa njegovi noževi danas predstavljaju izvanredne primere efikasnosti pri upotrebi i jednostavnosti u dizajniranju. Napola u šali, tvrdi da su deca najbolji dizajneri sečiva. Kaže, da od svojih unuka ponekad zatraži da nacrtaju nož i da još ni jednom nije video neki nepotreban detalj na tim crtežima.
Za većinu noževa karakteristično je da imaju relativno široka, celom visinom ravno brušena sečiva, sa naglašeno zakrivljenim trbuhom pri vrhu. Najzastupljneniji oblik je tzv. drop point, gde se leđa noža u blagom luku spuštaju prema vrhu sečiva. Zanimljivo je da nijedan model nema štitnik za prste, jer je koren sečiva primetno širi od drške, tako da sprečava neželjeni kontakt ruke se oštricom. Doduše, pojedini modeli imaju bolstere tj. ukrasna ojačanja od čelika u prednjem delu drške, koja osim estetske uloge, donekle štite pločice rukohvata od oštećenja pri težoj upotrebi.
U samoj izradi teži se maksimalnoj jednostavnosti, pre svega zbog smanjivanja troškova. Svi modeli imaju full tang usadnik pune dužine, olakšan serijom otvora. Isecanje konture noža radi se vodenim mlazom, pa to ne utiče na termičku obradu čelika. Materijal je austrijski Bohler/Udeholm nerđajući čelik N-690, koji se u radionici kali na 60 RcH. Ovo je prilično visoka vrednost za “konfekcijske” fiksne noževe, ali Arno kaže da dobar nož zaslužuje vlasnika koji ume da održava svoja sečiva. Drške su izrađene od dve pločice za usadnik učvršćene lepljenjem i čivijama. Ali, ovde jednostavno, ne znači i jeftino. Na noževima iz radionice Arno Bernarda može se naći samo probrano egzotično drvo, fosilna mamutska kost, kvalitetan rog, zub divlje svinje ili slonovača. Budući da je vrhunski zanatlija i da su njegoovi noževi izabrani kao deo opreme za članove udruženja lovačkih vodiča “Profesional Hunter”, gosp. Bernard ima pristup legalnim izvorima slonovače, koja se u rezervatima J.A.R. prikuplja od uginulih životinja. Zbog toga, drške od slonovače na njegovim noževima, ne utiču na visinu cene, kao što je slučaj sa drugim proizvođačima.

Trenutno je u ponudi 20 modela noževa, koji su podeljeni u pet kategorija, prema veličini i nameni. To su Džinovi, Grabljivci, Gazele, Lešinari i Mališani iz šikare. Ipak, uprkos imenu, nema noža sa sečivom dužim od 124 mm, dok je sečivo najkraćeg modela dugo samo 54 mm. Očito je da su u pitanju praktični, radni modeli za ozbiljnu terensku upotrebu, a ne komadi čija je namena da impresioniraju okolinu (ili samog vlasnika). Od vrste lova, terena i divljači zavisiće i izbor noža. Ova sečiva se koriste širom sveta, od Severne Amerike, Evrope i Rusije do afričkih savana a vlasnici su najčešće zadovoljni i puni hvale.
Jesu li to najbolji noževi na tržištu? Svakako da nisu. Uz sve dobre osobine, na njima još uvek može ponešto da se poboljša. Ali, u cenovnom rasponu od 120 do 370 dolara (u zavisnosti od modela), dobijate veoma upotrebljivu alatku, funkcionalno osmišljen, pažljivo izrađen komad opreme, od kvalitetnih, egzotičnih materijala, koji uz sve to još i dopadljivo izgleda. Za polu-custom proizvod od svetski poznatog majstora, to je i te kako primamljiva ponuda. Poznanstvo sa gospodinom Arnoom Bernardom je lepo iskustvo, ali na njegovo pitanje „Ima li u Srbiji dobrih majstora nožara i zašto ne izlažu na sajmovima?“ nismo imali pravi odgovor.

R. K.