Četirir džokera

U oružarskom zanatu, firma „Smith & Wesson“ uvek je važila za izvor novotarija. I na to su uvek bili ponosni. Bilo da su u pitanju gigantski revolveri kalibra .500 S&W ili uvođenje novih materijala u proces proizvodnje, npr. titanijumske ili aluminijumsko-skandijumske legure, koje su se kao skupoceni materijali nametnuli pored starog, dobrog, čelika. Ove konstantne promene nisu usmerene samo na sferu upotrebljivosti proizvoda, već potencijalnom kupcu nude poseban, jedinstven identitet, a ujedno osvežavaju proizvod.
Nemačka sigurno nije centar sveta kada je u pitanju prodaja revolvera, ali i tu postoje brojni ljubitelji velikokalibarskih revolvera, koji prosto sanjaju o čeličnom kolosu kalibra .500 SW sa prevelikim X ramom i „štucovanom“ cevi dužine ili bolje reći kratkoće od oko dva i po inča. Ipak, ovakvi snovi se brzo rasplinjuju posle sudara sa strogim zakonskim odredbama. To znači da će prosečan sportski strelac radije sebi da priušti revolver koji je svakodnevno upotrebljiv, ali do tančina sređen u puškarskoj radionici. Prateći taj trend, veliki broj uvoznika i ditributera osniva svoje radionice koje se bave doterivanjem sportskih ili posebnih modela i to sve po želji, ali iz cenovnika. Poznavaoci sa osmehom prihvataju uvećanje osnovne cene, u slučaju odgovarajućeg kvaliteta. To je filozofija koje se drže kupci, koji se odlučuju za modele revolvera S&W iz edicije Performance Center (PC). Cilj Performance Centra je izrada vrhunski dorađenih, kao i razvoj sopstvenih serija i modela, takođe izuzetnog kvaliteta. Ova radionica za „tuning“, koja posluje u okviru kuće „Smith & Wesson“, počela je sa radom 1990, pod rukovodstvom Paula Liberberga i Džona Frenča. Frenč je bio specijalista za revolvere, a Liberberg za pištolje. Obojica su pre mnogo godina napustila pogone u Springflidu. Liberberg je pre povratka posedovao cenjenu radionicu, specijalizovanu za dorade sportskih pištolja na osnovi Colt M1911. Jedan od najboljih mušterija bio mu je i američki veletrgovac Lju Horton koji je kasnije svojim sugestijama i narudžbinama učestvovao u razvoju mnogih modela za PC koji je uvek bio otvoren za pojedinačne želje kupaca.  Četiri modela iz Springfilda, sa svojim kompenzatorima predstavljaju prave nastavljače tradicije. Prvo oružje koje je izašlo iz radionica Performance Center je bio pištolj sa kompenzatorom. Dva od četiri predstavljena revolvera nose oznake CarryComp, što ih opisuje kao zgodne za svakodnevno nošenje (Carry) i da imaju kompenzatore (Comp). Da bi se zadovoljila oba uslova, kompenzatori su morali da postanu integralni deo cevi, pa je tako nastala složenica CarryComp. Model 627 V-Comp u kalibru .357 Mag. i model 629 V-Comp kalibra .44 Mag. predstavnici su konstrukcije sa odvojivim kompenzatorom. Ovo rešenje je prednost – omogućava korišćenje jednog oružja u više disciplina. Čak i u disciplinama gde nije dozvoljena upotreba kompenzatora.  Ram srednje velicine sa oznakom K otkriva da model 67 CarryComp vodi poreklo od nešto starije linije modela Military & Police. Doduše, nedostaju okrugla cev i otkrivena osovina izbacača. Umesto njih, postavljena je markantno promenjena cev, a „full lug“ kućište izbacača produženo do usta cevi, svojom povećanom masom nudi poboljšan balans sa unapred pomerenim težištem. U odnosu na svog pretka MP M10 sa fiksnim nišanima i ramom od ugljeničnog čelika osetljivog na vlagu, savremeni naslednici, kao što su 67 Combat Masterpiece i 67 CarryComp, imaju ramove od nerđajućeg čelika, na koje su postavljeni podesivi nišani.

Gasna, reakciona komora postavljena u predelu usta cevi i sa gornje strane ima ovalni izlazni otvor (port) za barutne gasove, zbog čega je mušica povučena malo unazad. S&W ovakvo rešenje naziva PowerPort. Ako se od vidljivih usta cevi oduzme dužina kompenzatorske komore i uračuna ulazni konus za polja i žlebove, matematički se lako dolazi do cifre od 62,5 mm tj 2,5 inča, što predstavlja dužinu olučenog dela cevi koji drži vođenje zrna. Doboš se u tipičnom S&W K maniru bravi sa prednje strane, u kućištu izbacača i sa njegove zadnje strane u samom ramu. U standardnu opremu, spada i zadnji podesivi nišan sa točkićem za podešavanje i kosa mušica sa narandžastim plastičnim umetkom, pod nazivom Dovetail Night Rear.
Zazor od 0,20 mm između čela doboša i početka cevi, govori o nasleđenom serijskom standardu. Isto važi i za sile potezanja obarača od 5.080 g (DA okidanje) i 2.380 g (SA okidanje). Zainteresovani čitalac PC kataloga, verovatno ima potpuno drugu predstavu o ovim karakteristikama, kada pročita fraze kao što su „hand cutting“ i „fine tuning“. Bočna pokrovna ploča mehanizma počinje da „klepeće“ odmah čim se odstrane tri vijka, koja je pridržavaju za ram. Pokretni delovi ispod nje potpuno su suvi i dobro bi im došlo barem malo maziva. Za pohvalu su dobro uočljivi natpisi i oznake.  Prečnik grupe između 30 i 40 mm, što je rezultat bar tri vrste municije ispaljene iz cevi sa olučenim delom dužine samo 2,5 inča i sve to na udaljenosti od 25 m dokaz je preciznosti. Međutim, gađano bez naslona, sila okidanja obezvređuje sve grupe (test organizovao časopis „Vizir“). na pitanje, da li ugrađeni kompenzator pruža neke prednosti kod kalibra sa relativno malim pritiskom gasova, kao što je .38 Special, odgovor je da PowerPort – integralni kompenzator bez bočnih otvora za odvod barutnih gasova, nije predviđen da smanji trzaj. S obzirom da se gasovi odvode samo nagore, predviđeno je smanjenje odskoka usta cevi i pokušaj obrtanja revolvera u šaci. Efikasnost ovakvog kompenzatora uvek zavisi od zapremine barutnih gasova i brzine njihovog protoka. Osnovno pravilo kaže da što je „mekše“ punjenje, to je manji učinak. Osećaj ispaljivanja .38 je kao i kod svakog drugog kratkocevnog oružja. Ono što sa sigurnošću može da se zaključi je da PowerPort ne utiče negativno na preciznost i to mu je već jedna pozitivna strana. Model u kalibru .357 Magnum nosi dodatak V8 i zasnovan je na modelu M627-8, poznatijem kao 8 puta Magnum, koji je nastao kao sportski revolver u saradnji sa poznatim američkim strelcem Jerryem Miculekom. I u ovom slučaju dodatak V8 ukazuje na kapacitet doboša, ali se ono, za razliku od modela u kalibru .38 ne bravi sa prednje strane u kućištu izbacača. Zbog prevelike udaljenosti od doboša, ovaj način bravljenja se smatra labilnim i nepodesnim za jača opterećenja. Kod ovog modela, bravljenje preuzima jedna kuglica pod stalnim pritiskom opruge (ball detent lock-up), a nalazi se u „šarki“ koja nosi doboš. Ova kuglica se prilikom zatvaranja doboša oslanja u posebno udubljenje u kućištu izbacača. Druga, standardna brava sa nalazi u ramu sa zadnje strane doboša.
Revolver nosi oznaku V-Comp, jer je ispred usta cevi postavljen kompenzator sa otvorima koji podsećaju na latinično slovo V. Tri gornja zareza različite dužine, od kojih je prvi prema ustima cevi i najkraći, urađeni su ukoso prema napred, usmeravaju vrele barutne gasove nagore. Na cev je umesto standardnog prednjeg nišana, postavljena visoka takmičarska mušica. Prosečne vrednosti sile okidanja (pet merenja) su skoro razočaravajuće sa 1.984 g i 5.260 g, u zavisnosti od tipa okidanja. M 627 V-Comp deluje veoma skladno zbog svog TwoTone dvobojnog finiša. Na dobošu su izvršene korekcije tako što su zidovi komora dodatno ispolirani, počeci malo „zenkovani“ a skoro cela zadnja površina je glodalicom upuštena za nekoliko delova milimetra, tako da doboš ima mali zid oko spoljne ivice. Ovo rešenje omogućava lako punjenje doboša pomoću full moon clip brzih punjača za osam metaka. Tri ovakva okrugla punjača se dobijaju u kompletu sa oružjem. Drvene obloge rukohvata više su za vitrine nego strelište. Male su i strelcima sa srednjom veličinom šake i previše glatke. Baš zbog ovakvih situacija, postoje gumene obloge firme „Hogue“.
Rezultati pri gađanju sa ili bez kompenzatora, ne razlikuju se mnogo. U oba slučaja zrna napuštaju cev, nakon što su prošla celu dužinu olučenog dela cevi. Ni gasni kompenzator, ni masivna blenda koja ima ulogu težinskog kompenzatora, ne proizvode kovitlanja gasova koja bi mogla negativno da utiču na dalji let zrna i preciznost. V-Comp konstrukcija, slična M67 CarryCompu, barutne gasove usmerava isključivo nagore. Zahvaljujući cevi dugoj 5 inča i masivnom kućištu osovine izbacača M627 V-Comp ima napred pomereno težište. Najpreciznija magnum laboracija testirana ovom prilikom razvija energiju na ustima cevi od oko 500 džula, što postavljanje kompenzatora ne čini obaveznim. Ipak, njegovom upotrebom se dobijaju svih šest grupa pogodaka ispod 40 mm od kojih najbolje dve imaju prečnike 30 mm.
Priča o modelu 629 V-Comp počinje 1956, modelom 29 koji svetu predstavlja novi kalibar u revolverskom formatu: .44 Magnum. (Kasnije ovaj model postaje poznat u svetu po Prljavom Hariju, glavnom junaku serije policijskih filmova koji ga je koristio). Po gravuri na ramu ovog PC modela, može da se zaključi da je trenutno aktuelna šesta generacija pedeset trogodišnjeg veterana.
Za razliku od modela 627, 629 V-Comp ima blank finiš, ali sa cevi kraćom 1 inč (25,4 mm), cilindričnim dobošem bez: izglodanih olakšanja, drvenih obloga rukohvata i takmičarske mušice (nažalost). Prosečna težina zateznog okidanja od 4.400 g nije ništa lakša nego kod ostalih modela. Nategnut udarač se otpušta posle pritiska od 1.900 g izvršenih na obarač. Kao i kod modela u kalibru .357 kompenzator se postavlja na ispust oko usta cevi dug 6 mm. Potpuno cilindričan doboš je sa zadnje strane ravan, a komore su samo polirane. Na papirnoj meti su čak tri laboracije postigle grupe manje od 40 mm. Među njima je i Magtech SCHP sa zrnom od 300 grs i moćnih 1100 džula na ustima cevi, koja je ostvarila rezultat od 36 mm. Potrebno je mnogo iskustva da se ovolika energija precizno usmeri u kratkom vremenskom roku. Naročito kada se ovaj rezultat uporedi sa municijom koja je ostvarila neznatno bolje grupe od 34 mm, ali koja ima znatno manju energiju, kao Skadi TMJ SWC sa zrnom od 200 grs (568 džula) i ručno punjena takmičarska municija sa zrnom TM Silhouette težine 220 grs (608 džula). Ove slabije vrste municije se bez problema savladavaju fabričkim gumenim oblogama rukohvata sa „otvorenim“ leđima, gde je gola zadnja strana rama revolvera. Za projektil visoke energetske vrednosti, ove obloge nisu najbolje rešenje. Ni u ovom slučaju nije moguće doneti bilo kakav zaključak, vezan za razlike u preciznosti pri gađanju sa ili bez kompenzatora.
Kratkocevni S&W kalibra .44 Magnum sa cevima dužine 25/8 ili 3 inča prvi put su se pojavili 1985. Rađeni su po narudžbini za već pomenutog Ljua Hortona. Prva samostalna serija ovakvog tipa nastala je četiri godine kasnije. Pre 1985, urađen je samo mali broj snubnose revolvera kalibra .44 Magnum, ali i to samo kod nekolicine vrhunskih puškara i to isključivo po narudžbini.
Konstrukcija ovog kompenzatora odgovara prikazanom modelu M67 CarryComp u kalibru .38 Special, ali je u skladu sa kalibrom znatno veći. Mehanizam za okidanje pokreće sila od 4.700 g u DA modu, a za opaljenje u jednostrukoj akciji potrebno je 2.130 g opterećenja. I kod ovog modela potrebno je „oduzeti“ dužinu komore kompenzatora i ulaznog konusa cevi, da bi se dobila efektivna dužina cevi, koja svojim žlebljenjem vodi zrno. U slučaju prikazanog modela sa nominalnom cevi od 3 inča (76,2 mm) polja i žlebovi se prostiru samo kroz 60 mm cevi. Kao i kod većine revolvera za svakodnevno nošenje, zadnji mikrometarski nišan je zamenjen jednostavnim zarezom sa gornje strane rama. Spuštena kosa mušica dobila je plastični umetak narandžaste boje, a elegantnu drvenu oblogu rukohvata u S&W iz ko zna kojih razloga zovu – borbeni rukohvat! Već posle nekoliko hitaca, uviđa se da se lakirani drveni rukohvat nikako ne snalazi sa ovako jakim kalibrom, pa sledi izmena sa gumenim rukohvatom. Tokom nekoliko naknadnih pokušaja, originalni drveni rukohvat potvrdiće svoju neupotrebljivost usled malih gabarita, skliske površine i besmislene konstrukcije, koja koren strelčevog dlana smešta direktno na metal zadnjeg dela rama, što je nekada neizdrživo. S laboracijama koje bez problema dostižu energiju na ustima cevi preko 600 džula i pored PowerPorta, oružje je ponekad skoro nemoguće kontrolisati. Još gore je ako se drvene korice ne uklapaju savršeno, pa posle svakog hica strelcu i pored rukavica, ostaje masnica kao uspomena na njegovu hrabrost (ili ludost).
Rešenje nišana na ovom modelu znači da promena nišanske tačke može da usledi posle: bočnog pomeranja, turpijanja ili zamene prednjeg nišana. I pored ovako skromnog izbora, činjenica je da ovaj CarryComp svaki metak šalje ravno u metu, ali nekih 10 cm niže od nišanske tačke. Vatrena stihija koja suklja prema nebu posle svakog ispaljenog metka, pomalo smeta pri dnevnoj svetlosti a pri veštačkoj je veoma neprijatna.
Iako je skraćena, na daljinama do 25 m, ova cev je i te kako upotrebljiva. Najbolji rezultat je grupa od 44 mm, najgori od 72 mm. Najveću snagu iz oba .44 revolvera ima Magtech sa SCHP zrnom težine 200 grs: 946 džula iz kratke cevi u poređenju sa 1.105 iz modela V-Comp – 159 džula manje. Sličan odnos je i u preciznosti, gde su ostvarene grupe od 49, tj. 39 mm. Naravno veliki uticaj na preciznost ima i sam strelac, kao i ergonomija oružja. Upotrebna vrednost M67 CarryComp u kalibru .38 Special i M629 CarryComp u kalibru .44 Magnum je prilično ograničena. Najprirodnija pojava bi bila kao dodatno oružje lovaca, ali je kalibar .44 Mag. kod njih retka pojava. Iako njegove veoma efikasne balističke karakteristike ulivaju duboko poštovanje, većina mu zamera masu i glomaznost. U izvesnim lovačkim krugovima vlada uverenje da kalibri prečnika 9 mm u koje se ubrajaju i 9 Para i .38 Spc. koji se najčešće sreću, zbog svoje „metiljavosti“ nemaju šta da traže u lovu na jaču i krupniju divljač. Za dokrajčivanje takvog ulova kratkocevni .44 Mag. se nameće kao najlogičnije rešenje. Ovako skraćena .38 je možda najbolje iskorišćena kao deo obuhvatnije S&W kolekcije. Osmometni M627 V-Comp u kalibru .357 Mag. ima najdopadljiviji izgled. S mogućnosti montaže i demontaže kompenzatora,l otvorena su mu vrata mnogih sportskih disciplina. Pitanje je samo, koje discipline omogućavaju strelcu da iskoristi veliki N ram i njegov pun kapacitet od osam metaka, za koji je morao malo dublje da posegne u džep? A njegov bliski rođak M629 V-Comp predstavlja sličan komad čelika, koji će takođe naći nekolicinu obožavalaca. Veliki plus ovih oružja je što ostvaruju visoku preciznost sa većinom testirane municije. Kompenzatori su se pokazali kao mala ili neodređena pomoć, što je takođe važno, jer ne utiču negativno. Mera pozitivnog uticaja zavisi od više faktora, od kojih su glavni laboracija municije i konstrukcija i masa pojedinačnog modela revolvera. Iako je tu najpotrebniji, uticaj kompenzator nije oduševio kod snažnih punjenja kalibra .44 Magnum. Tek kada se uporedi konstrukcija ovih modela sa kompenzatorom naspram IPSC takmičarskih revolvera, vidljivo je koliki je potencijal u opticaju. Za slabašni .38 Special nema potrebe ići dalje od prikazanih modela. Čak se i .357 Magnum lepo kontroliše pomoću dobro izbalansiranog M627 V-Comp. Najveća mana ovih revolvera Performance Center je u onome što kupac očekuje od njih, a to je, pre svega bolji, dorađeniji mehanizam za okidanje. Međutim i to očekivanje se ispunjava određenom količinom evra…

R. K.