Kolekcionarski eksponati
Revolveri su suvereno vladali oružarskom scenom u drugoj polovini 19. veka, a SAD su bile lider u njihovoj proizvodnji i masovnoj primeni. Pored modela brojnih domaćih proizvođača, krajem 19. veka znatno je porastao i uvoz jeftinijih revolvera iz Evrope. Princip „koliko para – toliko muzike“, nije ni ovde mogao da se zaobiđe. Potpuno suprotno, mediji su od samog početka kreirali idealizovanu sliku američkog građanina, koji se nije odvajao od revolvera Colt, što je razvojem filmske industrije dostiglo kultne razmere. Ime Colt je postalo sinonim za sve revolvere. Ovim je nanesena nepravda mnogim američkim proizvođačima kvalitetnih revolvera, koji su široj svetskoj javnosti ostali skoro nepoznati, a čija su oružja odigrala važnu ulogu u burnim decenijama druge polovine 19. veka. „Merwin, Hulbert & Co“ je svakako jedan od neopravdano zanemarenih i u dugom periodu, skoro zaboravljenih američkih proizvođča revolvera.
Malo je sačuvanih podataka, ali se zna da su „Merwin, Hulbert & Co“ u toku 1868, osnovali već renomirani trgovac oružjem Joseph Merwin i dva brata Hulbert. Firma se u početku bavila isključivo zastupanjem i prodajom proizvoda drugih američkih proizvođača oružja. Već polovinom sedamdesetih godina 19. veka, bila je polovični vlasnik tada poznatih oružarskih firmi „Phoenix Arms & Ammo Co“, „American Metallic Cartridge Co“, „Hopkins & Allen Co“ i „Evans Rifle Co“. Prodajni katalog firme „Merwin, Hulbert & Co“ je tada imao 176 strana, što je svrstava među najveće distributere oružja i opreme tog vremena u svetu. U želji da prošire biznis, vlasnici firme su 1876, patentirali zanimljivo rešenje velikogabaritnog revolvera sa automatskom ekstrakcijom praznih čaura, uz neskrivene ambicije da se uključe u trku za izbor službenog američkog revolvera. Zanimljivo je da je proizvodnja organizovana u pogonima suvlasničke firme „Hopkins & Allen“, a nešto kasnije je sklopljen sličan aranžman i sa španskom firmom „Charola y Anitua“ iz Eibara, da bi se olakšao nastup na evropskom tržištu. Nezadovoljni zatečenom organizacijom i kvalitetom proizvoda, Merwin i braća Hulbert su ubrzo potpuno preuzeli i reorganizovali pogone „Hopkins & Allen“. Pored primene najkvalitetnijih materijala, uvedena je i najstroža kontrola celog postupka na proizvodnim linijama. Tako su, umesto jeftinih revolvera „Hopkins & Allen“ tek osrednjeg kvaliteta, iz pogona u Norwichu izlazili kvalitetni revolveri pod oznakom „Merwin & Hulbert“. Među njima, najpopularniji su bili veliki vojnički revolveri poznati kao Model .44 Army. Oznaku Frontier, koja se danas često sreće u američkoj stručnoj literaturi, dodali su znatno kasnije sami kolekcionari. Mnoge američke slavne ličnosti su krajem 19. veka posedovale ovaj revolver, a sličan ugled su uživali i revolveri proizvedeni u Španiji.
Prvi revolveri Merwin & Hulbert Model .44 Army, među kolekcionarima poznati kao First Model Frontier Army imaju otvoreni ram i samo jednostruko dejstvo okidača (SA). Rukohvati su klasični sa ravnim završetkom ili u obliku papagajskog kljuna. Doboš ima šest komora i prima originalnu (i neuspelu) municiju sopstvene konstrukcije .44 Merwin & Hulbert. Kako je upravo u periodu između 1872. i 1878, tekao proces izbora službenog revolvera američke vojske, „Merwin & Hulbert“ je u poslednji čas kandidovao svoj revolver Model .44 Army. Međutim, primerci isporučeni američkoj vojsci bili su u tada opšte prihvaćenom američkom kalibru .44-40 Winchester, pa je ovaj kalibar ubrzo postao dominantan u daljoj proizvodnji velikih revolvera M&H. Kolekcionari su ovim revolverima dali ime Second Model Frontier Army. Kao što je poznato, Državna komisija se na kraju odlučila za Colt SAA Model 1873. Glavna zamerka Komisije se odnosila na otvoreni ram revolvera M&H, koji svakako nije obezbeđivao dovoljnu čvrstinu konstrukcije za tešku vojničku upotrebu. Savezna država Kanzas i kompanija „Union Pacific Railroad“ su naručili izvesnu količinu revolvera Merwin & Hulbert, Model .44 Army, naravno u kalibru .44-40, a i civilno tržište je dobro prihvatilo ove velike i robustne revolvere. Manja količina revolvera je isporučena i carskoj vladi u Rusiji, naravno u ruskom službenom kalibru .44 Russian. Firma je ubrzo plasirala i smanjenu verziju šestometnog vojničkog revolvera pod imenom Merwin & Hulbert Pocket Army Revolver u kalibru .44-40. Ovi kompaktni revolveri razlikovali su se od osnovnog vojničkog revolvera (i to Second Model Frontier Army), samo po smanjenom rukohvatu u obliku papagajskog kljuna i moćno skraćenoj cevi. Zanimljivo je da su obe verzije na civilnom tržištu nuđene ili samo u SA konfiguraciji sa mamuzicom na orozu ili DAO, bez mamuzice za zapinjanje oroza.
Praktično, svi revolveri „Merwin, Hulbert & Co“ imaju istu karakterističnu konstrukciju, koja se sastoji iz dva osnovna sklopa. Prednji sklop sačinjavaju cev sa vertikalnom konzolom i doboš, pri čemu cev sa donje strane ima poseban „rukav“ za smeštaj produžene osovine doboša. Zadnji sklop sačinjavaju ram sa svojom (horizontalnom) konzolom, rukohvat, osovina doboša i kompletan mehanizam. Da bi se konstrukcija revolvera odbravila, neophodno je dugme na donjoj strani rama povući unazad. Ovim se omogućava okretanje cevi oko svoje osovine za 90 stepeni udesno i (zajedno sa dobošem), izvlačenje prema napred, za celu dužinu doboša. Istovremeno, čaure su zadržane u zadnjem položaju pomoću posebno profilisanog dela u bazi osovine doboša i ispadaju slobodnom gravitacijom. Na žalost, u ovako „izvučenom“ položaju prednjeg sklopa, nema dovoljno prostora za ponovno punjenje doboša. Zato je neophodno ceo prednji sklop obrnutim postupkom vratiti i zabraviti u zadnjem položaju, a novi meci se tada klasično ubacuju preko vratašca na desnoj strani rama, koja se otvaraju klizanjem nadole uz ram.
Za kompletnu demontažu i čišćenje revolvera, najpre treba obaviti postupak kao za pražnjenje doboša. Posle toga se pritiskom na drugo dugme na levoj strani konzole cevi, omogućava potpuno odvajanje cevi od rama. Postupak je jednostavan i ne zahteva nikakav alat. Iako na prvi pogled, cela konstrukcija revolvera izgleda komplikovana, sve je funkcionisalo pouzdano, a sama operacija punjenja i pražnjenja doboša je brža, nego kod većine revolvera iz tog perioda, koji su se oslanjali samo na vratašca. Zahvaljujući posebno razvijenom sopstvenom postupku niklovanja, firma je poniklovane revolvere isporučivala po istoj ceni kao i standardno brunirane. Budući da se niklovanje smatralo luksuznijom varijantom i pre svega boljom zaštitom od korozije, preko 90 posto kupaca se opredeljivalo za tu vrstu završne obrade, koja je tako postala sastavni deo imidža firme. Okidač i oroz su uvek svetlo polirani. Obloge rukohvata su od kvalitetne orahovine ili tvrde gume, a nišani jednostavni i fiksni.
U toku 1879, navodno zbog nemogućnosti da naplati isporuke oružja ruskoj vladi, firma zapada u tešku finansijsku krizu, a situacija se još više iskomplikovala iznenadnom smrću Josepha Merwina. Sve je to dovelo do nove vlasničke transformacije firme u toku 1881, koja je i dalje poslovala pod starim imenom. Uvažavajući primedbe brojnih kupaca, firma je sada ponudila tržištu poboljšan tip velikog revolvera (tzv. Third model Frontier Army) u standardnoj i skraćenoj verziji, ovaj put sa ojačanim zatvorenim ramom, koji je imao dodatno zabravljivanje konstrukcije na gornjem, zadnjem delu rama. Varijantu ovog revolvera sa dodatnom šinom po celoj dužini cevi (odozgo), kolekcionari su nazvali Fourth Model Frontier Army. Novi revolveri su nuđeni samo sa SA dejstvom okidača, zatim sa obe varijante okidanja SA/DA ili samo sa dvostrukim dejstvom okidača DAO, a ovi zadnji su bez mamuzice na orozu. Kupci su mogli da biraju između više dužina cevi, čak i karabinsku verziju sa cevi od 67 cm i montažnim karabinskim kundakom. Po želji, firma je sva oružja isporučivala fabrički izgravirana, a postojala je i mogućnost dodatnog, superluksuznog ukrašavanja. Pored španske firme „Charola y Anitua“, koja je po ugovoru licencno izrađivala kvalitetne kopije vojničkih revolvera M&H za evropsko tržište, nekoliko španskih i belgijskih firmi je paralelno proizvodilo ilegalne i na žalost, nekvalitetne kopije.
Još od 1880, firma je izrađivala i paletu „civilnih“ revolvera: od pravih, džepnih petometnih ili sedmometnih u kalibru .22 (ivično palenje) i .32, do ozbiljnijih šestometnih u kalibru .38. Civilni revolveri su zadržali osnovnu konstrukciju i način bravljenja kao kod velikih vojničkih revolvera treće generacije (Third model), između ostalog i zatvoreni ram. Završna obrada je i sada najčešće kvalitetno niklovanje. „Mališani“ džepnog formata, nisu imali klasičan štitnik okidača, već je ovaj smešten između dve paralelne pločice (Spur trigger guard), što je uslovilo samo jednostruko dejstvo okidača. Revolveri u kalibru .38 su po pravilu imali klasičan štitnik okidača i nuđeni su u varijanti sa DA ili DAO okidanjem (ovi drugi nisu imali mamuzicu za zapinjanje oroza). Kupcima su bile na raspolaganju i luksuzne varijante, sa lepo izgraviranim metalnim delovima i skupocenim oblogama rukohvata.
Paralelno, razne belgijske i španske firme su ilegalno i masovno izrađivale manje-više verne kopije „džepnih“ revolvera M&H, koje su bile daleko ispod kvaliteta originala. Svi revolveri firme „Merwin, Hulbert & Co“ uživali su veliki ugled u Americi i Evropi, što se posebno odnosi na velike vojničke modele. Može se reći da su uvek tretirani kao izuzetno precizna i kvalitetna, a pre svega prestižna oružja, namenjena samo najboljima. Na žalost, pogoni u Norwichu su u toku 1891, potpuno izgoreli. Pored objekata i mašina, tada je uništena i celokupna dokumentacija firme. Udarac je bio tako težak, da firma naslednica „Hulbert Brothers & Co“ nije uspela da obnovi poslovanje, pa je 1896. i ona definitivno zatvorila vrata. Prema grubim procenama, proizvedeno je ukupno oko 10.000 velikih vojničkih revolvera Merwin & Hulbert Model .44 Army i oko 6.000 Pocket Army (smanjena verzija u kalibru .44-40). Pretpostavlja se da ni civilnih revolvera u kalibrima .22, .32 i .38 nije izrađeno više od ukupno 15.000 primeraka. Svakako, svi lepo sačuvani primerci danas predstavljaju vredne kolekcionarske eksponate
M. VUKČEVIĆ