Kontroverzni automati


Višegodišnja plodotvorna saradnja s mnoštvom autora i poznavalaca oružarske tematike sa svih meridijana rezultirala je pojavom da se članovima naše redakcije često obraćaju radi razmene informacija o pojedinim sistemima koji su nastali na tlu nekadašnje Jugoslavije. Nedavno smo bili u prilici da nas konsultuju radi nekoliko nedoumica oko primeraka automata koji su izrađeni na tlu Hrvatske, a o kojima u dostupnim publikacijama pojavljuju oprečni podaci. Prvenstveno je fokus bio oko modela Agram, koji se pojavljivao u posedu osoba iz kriminalnog miljea širom Evrope, počev od države porekla, potom Italije, Nemačke, Austrije, Španije, Velike Britanije, Moldavije, Mađarske, Ukrajine, Slovačke i zemalja Beneluksa, a navodno je 1998. godine bio korišten prilikom atentata na Galinu Starovojtovu, poslanicu Ruske Dume.

SLIKA 3. Zloglasni Agram je 1998. godine bio koriten prilikom atentata na Galinu Starovojtovu, poslanicu Ruske Dume..jpg
Zloglasni Agram je 1998. godine bio korišten u atentatu na Galinu Starovojtovu, poslanicu Ruske Dume

Naše prijatelje i kolege je prvenstveno interesovalo kako je došlo do pojave da se upravo ovi automati pojavljuju kao „the ghost gun“, odnosno nigde registrovano oružje koje uopšte nema oznake proizvođača i numeraciju, pa smo ih za više podataka uputili na poznavaoce oblasti iz same Hrvatske, jer je o toj pojavi u više navrata opsežno pisano. Sa druge strane, zanimljivo im je kako se u neposredno pred raspad ondašnje SFRJ na prostoru ondašnje SR Hrvatske nastalo dosta konstrukcija upravo automata na pištoljsku municiju u radioničkim uslovima, a fabrika iz Kragujevca u državnom vlasništvu je imala višedecenijske probleme oko razvoja i izrade svojih modela identične namene. Ova tematika zaslužuje primerenu pažnju i objektivan analitički pristup, a svakako će biti atraktivna našim čitaocima.
Najčešće se navodi kako su te „kratke strojnice“ ili „strojosamokresi“ dizajnirane i proizvođene usled hroničnog pomanjkanja streljačkog naoružanja tokom rata za osamostaljivanje Hrvatske, što je samo delimično tačno i važi za pojedine modele. Pojedini automati, prvenstveno Agram, kreirani su pre početka oružanih dejstava i dok je postojala federalna država, jer se pokušavala iskoristiti umešnost tamošnje tehnički verzirane grupacije kako bi se dobilo oružje koje je nedostajalo u opremi oružanih snaga, ali i za potencijalno strano tržište. Podsetićemo kako je još u jesen 1989. godine slovenačko „Gorenje“ predstavilo svoj automat MGV-176 kalibra .22LR, a društvene promene u razvijenijim krajevima Jugoslavije su podsticale inovacije svih pojavnih oblika i preduzetnički duh. Mirko Vugrek iz Golubovca i njegov sin Ivan su konstruisali u svojoj radionici automat koji je očigledno bio inspirisan mehaničkim sklopom Berete M12, mada je okvir bio kopija onog s izraelskog Uzi. S obzirom na princip dejstva i ukupne karakteristike, ovo je bio među uspešnijim i kvalitetnijim automatima nastalim u Hrvatskoj tih godina jer su odabir materijala, izrada i ergonomija nadilazili čak i oružje nastalo u velikim fabrikama.

SLIKA 7. Na primeru Zagi M91 se vidi jednostavnost ratne radionike produkcije.jpg
Na primeru Zagi M91 se vidi jednostavnost ratne radioničke produkcije

Jugoslavija je pred svoj neposredni kraj imala neobičan odnos prema tom tipu oružja jer je zaključeno da za potrebe JNA, TO i Milicije automatska puška M70A domaće proizvodnje svojim perfomansama apsolutno zadovoljava sve potrebe, pa su primerci automata M56 i M49, kao i svi trofejni iz Drugog svetskog rata ili savezničke pomoći uskladišteni kao rezerva. Deo nekih formacija Oružanih snaga SFRJ je iskazivao želju da u naoružanju ima modernije automate, pa je na naše prostore od ranih sedamdesetih pristigao američki Ingram MAC11 kalibra 9×17 mm, a nešto kasnije i H&K MP5, MP5SD i MP5k kalibra 9x19mm. Pre toga je postojala inicijativa da se kupi veća količina Madsen M50 i upravo Bereta M12, kao i da se pokrene licencna proizvodnja, ali se odustalo u korist AP M70. Početkom borbenih dejstava 1991. godine na širem području Hrvatske, za potrebe MUP i ZNG, kao i drugih formacija secionističke sukobljene strane vladalo je dramatična nestašica svih tipova naoružanja, koja se nije mogla sanirati plenom ili nabavkom iz inostranstva, pa se pristupilo onom što je bila već viđena praksa gerile dvadesetog veka – sopstvenoj produkciji onog što se u tim uslovima moglo izraditi.
Važno je ukazati na razlike među automatima koji su tada nastali, jer je „Jelen“ predstavljao samo prepravku sovjetskih ratnih PPŠ41 skraćivanjem cevi i kundaka, dok su „Ero“ automati bili dosledne kopije Uzija, a „Pleter“ je bio kombinacija mehanike Stena i siluete belgijskog Vigneron. Za modele maštovito nazvane Šokac, Vila Velebita, Pauser, Alar, Zagi, Alka, TEŽ i Crogar, zajednička je karakteristika da su proizvedeni u malom broju primeraka i svi korisnici odreda su prvom prilikom iznalazili mogućnost da ih zamene za nešto učinkovitije na bojnom polju. Naime, ovi automati su se odlikovali najčešće grubom manufakturnom izradom, krajnje nepouzdanim mehanizmom i prečestim zastojima, uz limitirani domet i preciznost. Celokupna ova produkcija je imala veliki propagandni i psihološki uticaj, ali već sredinom devedesetih godina su automatska oružja na pištoljski metak među snagama ZNG bili skrajnuti u korist efikasnijih automatskih pušaka. Poneki primerak je prošvercovan na teritoriju Kosova, većina je predata u akcijama prikupljanja zaostalog oružja u ilegalnom posedu.

Agram se pojavljivao u posedu osoba iz kriminalnog miljea širom Evrope, počev od države porekla, potom Italije, Nemačke, Austrije, Španije, Velike Britanije, Moldavije, Mađarske, Ukrajine, Slovačke i zemalja Beneluksa

Naravno, osobe iz kriminalnog miljea na našem prostoru i širom sveta koriste priliku kada se usled ratnih dešavanja ili provala u vojne magacine oružje s mogućnošću rafalne paljbe nađe na crnom tržištu, a oduvek su naročito na ceni bili kompaktni automati kalibra 9x19mm, pogotovo oni koji mogu uspešno da se koriste upotrebom prigušivača. Zbog svojih manjih dimenzija, specifične konstrukcije bez kundaka i oblika prednjeg cevi pogodnog za montiranje uređaja za razbijanje pucnja, Agram je upotrebljivan prilikom brojnih krivičnih dela. Nakon hapšenja članova porodice Vugrek pod optužbama za nelegalnu izradu i plasman neregistrovanih automata u zemlje Zapadne Evrope, oni su izjavili kako pronađeni primerci predstavljaju deo kontigenta koji je legalno prosleđen hrvatskim vlastima i imali su serijsku numeraciju, ali postoji mogućnost da su oni bez ikakvih oznaka kopije s kojima nemaju veze.
Bilo kako bilo, može se konstatovati kako su i neki stariji automati korišteni na teritoriji Hrvatske kontroverzni po više osnova, jer se mogu pronaći delimično ili totalno netačne tvrdnje kako je za vreme NDH bila organizovana serijska produkcija „akserice“, čak u logoru Jasenovac za potrebe Domobranstva i Ustaške vojnice. Pod tim nazivom označavan je automat austrijske produkcije Steyr-Solothurn S1-100, koji je pre anšlusa tamošnja policija uvela u naoružanje u kalibru 9x23mm Štajer, dok se vojska opredelila za model MP34 9x25mm Mauser. Državni sekretar Ministarstva unutrašnjih poslova Nezavisne Države Hrvatske Eugen Kvaternik je dobio saglasnost da kupuje oružje u fabrikama na teritoriji Rajha, što je i učinjeno 1942. godine kada su nabavljeni automati MP34 uz nešto MP41. Smatra se kako je tada kupljeno hiljadu primeraka Štajer MP34 u kalibru 9x25mm koji su bili iz kontigenta koji nije isporučen austrijskoj vojsci pre pripajanja s Nemačkom, niti su remontovani na službeni kalibar 9x19mm. Deluje kako je brojka znatno veća, barem po činjenici kako su bili česti u opremi domobrana i ustaša, mada pojedini autori tvrde kako je od 1.000 automata napravljena raspodela kako bi Poglavnikov tjelesni zdrug dobio 600, Crna legija 300, a Ustaška nadzorna služba preostalih 100. Takođe unosi zabunu podatak koji se može pronaći u sačuvanoj dokumentaciji službi NDH, gde se utrošak municije u borbama označava kao „municija Štajerova“, što ukazuje na kalibar 9x23mm, a gotovo svi sačuvani primerci MP34 zaplenjeni tokom rata su bili ili 9x25mm ili prepravljeni na metak 9x19mm. Dinko Šakić je u svojim sećanjima izjavio takođe teško ostvarivu storiju kako je NDH pokrenula proizvodnju svog automata s dobošem na bazi Suomija, što ne treba uzimati za ozbiljno premda je zaista za potrebe OS potkraj rata nabavljeno manja količina finskog originala.

SLIKA 6. U beogradskom Vojnom muzeju se uva runi rad, verovatno unikatni primerak, nastalom u radionici izvesnog J. Barbaria 1944. godine u selu elebi kraj Livna,.jpg

Jedan primerak koji se čuva u postavci beogradskog Vojnog muzeja ipak realnije pokazuje koji i kakav je bio domet oružarstva na teritoriji Nezavisne Države Hrvatske tokom Drugog svetskog rata. Reč je ručnom radu, verovatno unikatnom primerku, nastalom u radionici izvesnog J. Barbarića 1944. godine u selu Čelebić kraj Livna, koji se odlikuje izradom glodanjem iz masivnog komada čelika. Preklopni kundak, okvir kapaciteta 20 metaka 9×19, perforirana obloga cevi, drvene korice drške i dvostruki sistem obarača ukazuju kako je tvorac ovog retkog oružja imao uvid u konstrukciju više ratnih automata, a takav postupak proizvodnje nije primeren državi koja se nalazi u ratu, a inače ima skromne industrijske potencijale. Uvek treba imati na umu da NDH nije imala mogućnost čak ni da cevi dodeljenih mitraljeza Breda 37 krajem rata prekalibriše sa italijanskog 8x59mm na dostupniji metak 7,9x57mm Mauzer, već su to morali da pokušaju na tlu Rajha.
U svakom slučaju, ne može se osporiti činjenica kako je na prostoru Hrvatske u više navrata i pod jedinstvenim okolnostima nastalo dosta modela automata koji su koristili municiju 9x19mm i 7,62x25mm, što je uveliko deo ovdašnje istorije oružarstva. Zasigurno da njihova renomirana fabrika HS Produkt sada ima mogućnosti da pored izvrsnih pištolja HS i automatske puške VHS2 razvije i kompaktni automat, ali je procena rukovodstva da li je isplativo ulagati jer je tržište vrlo specifično u smislu potražnje.
Tekst: Milan Milanović
Fotografije: T. Šnajder i M. Bojanić

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Pročitajte još

Kriss Vector

Od momenta pojavljivanja je ovo neobično oružje bilo propraćeno skeptičnim predviđanjima i procenama kako nema budućnost, ali razvojni tim matične fabrike je iskazao doslednost obezbedivši poziciju na tržištu

H&K P7A1

Samo oružje bi se konstruktivno moglo opisati kao eklektička kombinacija izraelskog Uzija (okvir u rukohvatu), puške G36 (princip rada) i pištolja Glok (okidač sa jezičkom) sa primesama automata MP5 (kundak i regulator paljbe). Stvarno vrhunsko zamešateljstvo koje samo velika oružarska imena poput H&K mogu da iznesu do kraja a da nešto ne zabrljaju

Pištoljska municija

Iako deklarativno identičnih svojstava, municija 9x19mm različitih proizvođača je tokom opsežnog opitovanja iskazala ogromne razlike na planu grupisanja pogodaka