Nacionalna klasa

Doslovno svi najznačajniji modeli pištolja „službenog“ formata posle izvesnog vremena dobijali su i svoje malokalibarske konverzije: Colt M1911, Luger P08, Walther P38, SIG P210, Makarov, CZ75, Glock 17… Razlozi za to su oduvek bili prvenstveno ekonomske prirode – po ceni jednog metka .45 ACP moguće je kupiti čak deset malih metaka .22 Long Rifle, ali ne treba zaboraviti da je trzaj prilikom ispaljivanja MK municije znatno manji, odnosno povoljniji za vežbanje i navikavanje strelca na oružje.  Na našim prostorima, fabrički izrađene konverzije su retkost, a sretali smo se sa mnoštvom, uglavnom neuspešnih pokušaja „u sopstvenoj režiji“. Upravo zato, prijatno nas je iznenadio poziv prijatelja „Kalibra“, da isprobamo njihovo uspešno rešenje konvertovanja pištolja iz „nacionalne klase“ Zastava M57. Ističemo, pre svega, da je izvorni Tokarev TT33 u zemlji nastanka imao dve malokalibarske varijante – R3 i R4, koje nisu proizvedene u većem broju, jer je na sličnoj osnovi nastao mnogo uspešniji MK pištolj Margolin. Pored toga, Poljaci su u hladnoratovsko vreme razvili interesantan pištolj Tokarev Sportowy, koji se sada u manjem broju može pronaći u prodavnicama na Zapadu.  Uzevši sve to u obzir, kao i konverzije drugih poznatih pištolja velikog gabarita, dvojica vrsnih domaćih poznavalaca oružarstva, godinama su razrađivala koncept izmenjivog seta za popularnog „tetejca“. Prvi ograničavajući faktor je razlika u snazi primenjene municije, jer standardna navlaka zbog svoje mase ne bi mogla da obezbedi funkcionisanje poluautomatskog rada oružja. U Sovjetskom Savezu, za model R3 rešenje su pronašli u izradi navlake od otpornog aluminijuma, dok je model R4 imao čeličnu navlaku, ali prosečenu sa gornje strane, delimično sa bokova i drugačije fiksiranje cevi u prednjem delu. Na taj način, „skidanjem“ materijala dobijena je navlaka mase 130 g, što je gornja granica za povratni trzaj koji se dobija ispaljivanjem municije .22 LR. Po sličnom principu, funkcioniše i proslavljeni Margolin, pa su se naši entuzijasti opredelili za izradu potpuno nove navlake od visoko kvalitetnog čelika. Taj deo pištolja je za razliku od originalne navlake potpuno redizajniran, jer je osim „ogoljenog“ gornjeg dela i stranica, drugačije pozicioniran kanal udarne igle zbog sistema ivičnog paljenja, kao i oblik izvlakača i izbacača čaure. S obzirom da ovakav sistem ne iziskuje bravljenje cevi u navlaci, izostavljeni su i unutrašnji prstenasti bregovi.
Kada je dobijena navlaka željenog oblika i mase 125 g, pištolj je opremljen adekvatnom cevi dužine 125 mm značajno većeg spoljnog promera, tako da se može svrstati u „bull“ kategoriju. Kako je ovakva cev sa gornje strane „ogoljena“, prednji nišan je postavljen direktno na njen prednji deo, a za tu svrhu je idealno poslužila redizajnirana mušica sa malokalibarske puške. Sledeća intervencija je napravljena izradom potpuno nove povratne opruge male sile otpora, a cev je u ramu fiksirana polugom ustavnika navlake. Znači, ovaj konverzioni sklop je moguće montirati na ram bilo kojeg pištolja CZ M57 ili TT33 bez ikakvih intervencija na samom ramu, što već samo po sebi predstavlja zavidan uspeh konstruktora.  Međutim, najveći problem je predstavljala adaptacija okvira. Poljska verzija Tokarev Sportowy je to rešila insertima za MK municiju, odnosno korišćeni su „moduli“ oblika municije 7,62×25 u koje se umetao metak .22 LR. Na taj način omogućeno je korišćenje originalnih okvire za TT pištolje, ali ceo ovaj koncept je pun nedostataka, zastoji i neopaljenja su bili prečesti, pa se vremenom odustalo od tog sistema. S druge strane, originalno rusko/sovjetsko rešenje izrade potpuno novog okvira, nametalo se kao jedino ispravno. Naši prijatelji su pokušali najpre da adaptiraju fabričke okvire pomoću „reducira“, ali posle mnogih problema, odustalo se od toga. Zatim je od otpornog čeličnog lima napravljen potpuno novi okvir, koji je spoljnim gabaritima identičan originalnom, ali ima kapacitet od čak 15 MK metaka.  Na kraju je još redizajniran i udarač, delimično olakšano okidanje poliranjem radnih površina i oružje je pažljivo „upasovano“. Dobijen je pištolj mase ispod 800 g, elegantnih vizuelnih linija, preglednih nišana, jednostavnih komandi, velikog kapaciteta i visoke pouzdanosti rada. Jednom rečju – izvanredno! Posebno naglašavamo da ova konverzija nije nastala u fabričkim konstrukcionim biroima i centrima za razvoj, već je delo „nezavisne produkcije“. Dakle, dobili smo oružje neizmenjene ergonomije i načina rukovanja, kao na dobro poznatom „tetejcu“, ali u jeftinom kalibru .22 Long Rifle. Na improvizovanom strelištu, isprobali smo pouzdanost funkcionisanja, preciznost i tačnost oružja. Prilikom repetiranja „nasuvo“, više puta je ispražnjen svaki okvir do punog kapaciteta i svi ejektirani meci padali su na istu tačku tla – što govori o krajnje preciznom i dobro odmerenom sistemu uvođenja i ekstrakcije. Sa početne daljine od desetak metara, ispalili smo više serija municije „Pobjeda“ (Goražde) i „Winchester“, bez ijednog zastoja i problema u „hranjenju“ oružja. Kada smo se udaljili od meta na standardnu test-daljinu od 25 m, pucano je preciznom paljbom po pet metaka iz jednoručnog i dvoručnog stava. S obzirom da je ovo, praktično, pištolj sa fiksnom cevi, a nišanska linija duga i pregledna – nije izostao rezultat koji ovakvo oružje stavlja u ravan sa takmičarskim. Kako su skoro svi prisutni učesnici testa zaljubljenici u rekreativno plinking gađanje, oprobali smo se i u toj „disciplini“. Tek to je bila prava stvar: pucate „tetejcem“ koji nije preglasan, trzaj jedva da i osećate, a konzerve padaju kao po komandi… Interesantno je napomenuti da je na osnovu ovog koncepta, moguće izraditi konverzije u bilo kom kalibru koji ne iziskuje bravljenje cevi u navlaci, znači: 7,65×17, 9×17, 9 mm Makarov, čak i 6,35 mm Browning! Ipak, mišljenja smo da bi upravo ova varijanta za „dvadesetdvojku“, mogla da bude najprivlačnija i to širom planete. Naime, mnoštvo pištolja sistema „Tokarev“ originalne sovjetske, poljske, rumunske, kineske, korejske, mađarske i naše proizvodnje može da se pronađe praktično u svakom delu sveta, a municija 7,62×25 je sve ređa. Čak i na našim prostorima i pored pravog kulta „tetejca“, sve teže je doći do veće količine originalne municije, pa bi ovo moglo da bude spasonosno rešenje. Na žalost i MK municija je ovde sve teže dostupna, ali nadamo se da će se uskoro sve to promeniti nabolje… Generalno, mišljenja smo da ova konverziona jedinica zaslužuje punu pažnju i predstavlja veliki potencijal za dalji razvoj. Da se nešto ovako pojavilo pre nekoliko decenija, verovatno bi bilo usvojeno kao izmenjivi set za trening i uvežbavanje službenih lica, dok je pištolj M57 bio u širokoj upotrebi naše policije i vojske. Međutim i u sadašnjim uslovima, ima zaista dovoljno prostora za primenu ovog domaćeg autentičnog proizvoda, pa mu predviđamo interesantnu perspektivu. Stari, dobri „tetejac“, očigledno ima sto života.
R.K.