Hogue Avenger

Za sve konstruktore, „sveti gral“ konstrukcije pištolja ležao je u rešenjima sa cevi koja je fiksna i ne pomera se u odnosu na nišane, sa što manjom masom pokretnih delova. Takvih rešenja je bilo nekoliko i najčešće su se zasnivala na gasnom mehanizmu, kod koga se bravljenje ili odbravljivanje obavlja pritiskom barutnih gasova. Od pre nekoliko godina, tu je i novo rešenje, koje vam predstavljamo, upakovano u ram prethodnog, suverenog vladara Colta M1911.

Hogue Avenger (osvetnik) je bar po reklamama firme „Hogue“, poznate po izradi vrhunskih kundaka, drški za kratko oružje i prateće opreme, a trenutno distributera novog konstruktivnog rešenja pištolja – baš ono što su konstruktori dugo tražili. Koliko je ovaj model bitan, svedoče i komentari i zahtevi za testiranje, koji „Hogue“ pristižu sa svih strana, čak i pre nego što su se prvi Avengeri pojavili u prodaji.
U osnovi, Avenger nije kompletan pištolj, već konverziona jedinica koju je moguće montirati na nemodifikovani ram bilo koje 1911. Jedina prepravka je skidanje postojećeg izvlakača, s obzirom da Avenger sadrži sve potrebne delove unutar same navlake. Kako Avenger pristaje na svaki ram M1911, moguće ga je montirati i na ramove povećanog kapaciteta, kao što su Caspian, Para Ordnance ili STI… Konstruktor Avengera je Peter Speilberger, koji svoje rešenje razvija godinama, a u razvoj se novčano, uključio i „Hogue“, pod čijim imenom se prodaje novo rešenje, koje se i dalje proizvodi u Nemačkoj.
Na prvi pogled, Avenger uopšte ne podseća na oblik klasične navlake za M1911 i izgleda mnogo viši, ali merenje pokazuje da nije baš tako. Osnovni razlog za takvu visinu navlake Avengera je Picatinny šina, koja se pruža celom gornjom površinom navlake, sem na krajevima gde su postavljeni kvalitetni, podesivi mehanički nišani. Bočne strane navlake su potpuno ravne, sa čudnim, relativno plitkim četvrtastim prorezima, simetrično postavljenim na obe strane, dok klasičnog Coltovog otvora za izbacivanje čaura, jednostavno – nema. Razlike su još očiglednije prilikom repetiranja, jer navlaka stoji na mestu, pomeraju se bočne strane koje otkrivaju zadnji deo cevi i vrh okvira. Prostor za izbacivanje čaura je ogroman, u odnosu na sva ostala rešenja, što svakako doprinosi preciznosti.

Postavljanje Avengera na ram klasičnog M1911 je izuzetno lako i sem skidanja izbacivača sa rama, što se obavlja prilično jednostavno, ne zahteva bilo kakvu komplikovanu radnju. Avenger se postavi kao i svaka sklopljena navlaka na ram i učvrsti novom poprečnom čivijom, koja stiže u kompletu sa navlakom. Čivija je iz dva dela, postavlja se sa desne strane rama, a sa leve se preko kraja postavi spoljna poluga kočnice navlake. Posle umetanja okvira i repetiranja, koje se obavlja preko dva relativno mala, zaobljena držača, montirana simetrično na kraju navlake, Avenger je spreman za otvaranje vatre.
Cev Avengera je ušrafljena u samu navlaku, u predelu ležišta metka i prilikom opaljenja se ne pomera. Ono što izgleda kao prednji deo navlake je aluminijumski blok, koji služi da drži šinu za montiranje optičkih nišana i mehaničke nišane. Cev ga nigde ne dodiruje, sem u delu u kome je ušrafljena, što takođe doprinosi povećanju preciznosti. Oko cevi, a unutar navlake, postavljena je povratna opruga koja deluje na bočne pokretne strane navlake, ne dodirujući cev. Glavni deo novog mehanizma – brava, smeštena je iza ležišta metka i podseća na preokrenutu bravu Waltera P38, jer se bravi u svod navlake. Jedini pokretni delovi su bočne ploče i mehanizam za bravljenje, koji se nalazi iza kraja cevi. Ukupna masa svih pokretnih delova je samo 270 g, što je znatno manje nego na originalnom rešenju, brzina repetiranja je veća, a odskok usled trzaja, zahvaljujući izuzetno maloj pokretnoj masi, značajno smanjen. Pored toga, osa cevi na Avengeru je 2 mm niže, u odnosu na ram – nego što je slučaj kod originalnog rešenja. Cev je za milimetar deblja od originalne, a cela navlaka Avengera je za 85 g teža od standardne navlake M1911, bez obzira što u ovu masu ulazi i šina postavljena na njoj, kao i povećana debljina zidova cevi.

Glavne prednosti Avengera (po konstruktoru) su povećana i garantovana preciznost, po znatno nižoj ceni nego kod M1911, jer je izbegnut skupi rad puškara na upasivanju cevi u navlaku i pasovanju prednje čaure cevi. Uz to i trzaj je manji, pištolj radi brže, pa je i opaljenje sledećeg metka brže nego na starom, proverenom Coltu M1911.
Picatinny šina omogućava montiranje bilo kakvog optičkog nišana, bez problema. Polugice za repetiranje sa bočnih strana omogućavaju siguran hvat, čak i kada se na navlaci nalazi prilično veliki nišan. Uz sve to, s obzirom da je cev fiksna, moguće je i montiranje velikih, izuzetno efikasnih kompenzatora, koji do sada nisu mogli da budu ugrađeni na pištolje sa pomičnim cevima, jer su uticali na pouzdanost rada. Moguće je da bi Avenger sa velikim kompenzatorom u kalibru .45 imao trzaj i odskok, uporediv sa odskokom oružja u kalibru .22 LR.
„Hogue“ još uvek nije počeo distribuciju ovog pištolja, pa nedostaju rezultati sa strelišta. U ono malo gađanja pištoljem, koje je organizovao konstruktor na sajmu IWA, pištolj se pokazao veoma dobro, sa grupama do sada nezamislivim za oružje velikog kalibra i sasvim u rangu takmičarskih pištolja kalibra .32 S/W – kao što je Walther GSP. Po izjavama strelaca i osećaj trzaja je negde na nivou „kratke devetke“, s takmičarskom municijom u kalibru .45. Ipak, konstruktor još uvek ne dozvoljava preterano virenje unutar mehanizma, koji ima više sitnih delova, nego što je to slučaj kod klasičnog M1911.
„Hogue“, u materijalima koje deli i u uputstvu koje je već dostupno onima koji su naručili pištolj na neviđeno, pre početka prodaje, navodi da je dozvoljeno korišćenje samo municije standardnih pritisaka, a ne i +P, koja je postala standardna, za one koji oružje koriste svakodnevno, na svom poslu. Rampa za uvođenje zrna u cev, takođe je kratka i prilično strma, pa će samo vreme da pokaže pouzdanost ovog rešenja u radu.
R.K.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Pročitajte još