Revolveri za terapiju

Revolveri teške kategorije BFR .50 Action Express i .450 Marlin (BFR je skraćenica za Biggest Finest Revolver) – što u prevodu znači najveći najfiniji revolver, trenutno se proizvode u pogonima firme „Magnum Research“ u Minesoti. I pored zavidne mase, petometni divovi teški po 1600 i 2100 g „ritaju se kao ludi“. U Americi se ovi revolveri reklamiraju kao „sredstva za medicinsku terapiju trzajem“.
S jedne strane, ova „čudovišta“ su krajnje nepraktična, ali svaki susret sa njima je uzbudljiv događaj i to ne samo zbog kultnog statusa koji uživaju. Predstavljeni revolveri, zajedno sa pištoljem Desert Eagle, pripadaju najjačoj ligi u kojoj ovi modeli u ogromnim kalibrima, garantuju veliku zabavu!
U tehničkom smislu, radi se o SA revolverima (jednostruka akcija – Single Action) u potpunosti izrađenim od nerđajućeg čelika, koji po konstrukciji i funkcijama veoma podsećaju na Rugerove modele Blackhawk, Super Blackahwk i Vaquero. Udarač pokreće kompresiona umesto lisnate opruge, postavljena je sigurnosna prenosna poluga (Transfer Bar), kao veza koja prenosi impuls između udarača i udarne igle, smeštene unutar rama. Kao i kod Rugera, nedostaje srednji položaj udarača koji služi za bezbedno punjenje oružja, pa je udarač moguće zapeti samo sa zatvorenim poklopcem za punjenje, koji je nemoguće otvoriti, ako je udarač nategnut. Posle otvaranja poklopca za punjenje, doboša se slobodno okreće, ali za razliku od Rugera, kod BFR cilindar je moguće okretati u oba smera!
BFR revolveri stižu u dve veličine rama. Verzije Long Cilinder primaju doboše duge 76 mm za puščane kalibre: .45-70, .444 Marlin, .30-30 Winchester, .450 Marlin, .460 i .500 S&W Magnum. Preko „bare“ su veoma tražene i verzije .45 Colt ili sačmena .410 sa izmenljivim čokovima. Verzije Short Cilinder obuhvata kalibre .454 Casull, .475 Linebaugh, .480 Ruger i .50 AE. Uzimajući u obzir da se cevi rade u dužinama od 6 1/2, 7 1/2 i 10 inča, brzo se uviđa da je reč o paleti, od nekih 20 varijanti i kombinacija. Revolveri imaju mehaničke nišane, u tradicionalnom Smith & Wesson stilu.
Iako su zadnji nišani u ram pričvršćeni samo štiftovima, nema ni tragova zazoru. Sveukupan utisak je odličan. Zazor između doboša i cevi kod oba revolvera je odličan i iznosi oko jednu desetu milimetra, što je s obzirom na bogato napakovane čaure sasvim upotrebljivo. Bočno pomeranje doboša u verziji sa kraćim cilindrom je skoro neprimetno, dok bi se kod dugačke verzije moglo opisati kao prosečno. Kretanje i tajming kod oba revolvera su izvanredni. Finiš, koji je po proizvođačkim podacima postignut ručnim radom, zaista poseduje ono neopisivo „nešto“, tako da se BFR revolveri i u ovom smislu razlikuju od mase peskarenih ili poliranih finiša koje viđamo na prohromskim oružjima.
U unutrašnjosti revolvera, kriju se njihove tajne. Skidanjem obloga rukohvata otkrivaju se unutrašnji delovi rama i mehanizma, na kojima su vidljivi tragovi izrade livenjem. Napominjemo da ovi nedostaci nemaju nikakav uticaj na mehanička svojstva i funkcije oružja. Ipak, BFR u kalibru .50 AE okida na 2.300 g, a u kalibru .450 Marlin na 2000 g. Razlog za to nisu neobrađeni „varovi“ od kalupa, zarezi ili ogrebotine, već američko zakonodavstvo. Sem otpora obarača koji je „po propisu“, karakteristika okidanja je sasvim u redu, a lagano grebanje pri kraju hoda je zaista jedva primetno i moglo bi se reći zanemarljivo. Cevi i doboši iznutra nisu polirani do visokog sjaja, već do mere da još nije smišljen tehnički izraz za tu vrstu obrade. Ispaljene čaure, iako su istrpela najjača punjenja, kao podmazane same ispadaju iz komora kada se otvori poklopac za punjenje i cev okrene uvis. Jedina stvarna zamerka može da se uputi već spomenutim gumenim oblogama rukohvata, u ovom slučaju proizvođača „Uncle Mikes“, koje su na velikom ramu imale veliki zazor između polovina.
Naravno, za pucanje iz ovakvih revolvera treba prilično hrabrosti. Ova „čudovišta“ ne praštaju greške. Kalibar .450 Marlin ispaljen iz polužne repetirke Marlin 336A ne samo da poseduje pozamašnih 4500 džula, već i pored velike mase puške, ostvaruje i snažan trzaj. U ovako ekstremnim slučajevima, za zagrevanje se koriste znatno „prikočene“ laboracije. Municija sa zrnima Haendler & Natermann u kalibru .50 AE i .450 Marlin čine dobru osnovu za obične smrtnike, koji ne žele odmah da prekorače granicu od 1200 džula. Pucano iz sedećeg stava sa naslonom, preko otvorenih mehaničkih nišana, na daljini od 25 m bez problema se ostvaruju grupe između 40 i 50 mm. U stojećem stavu bez naslona, slabije laboracije kalibra .50 AE može da plasira svako ko ima malo više iskustva sa revolverom kalibra .357 Magnum. To važi i za model sa dugim ramom. Kako duži model ima veću težinu, ruke i ramena više ne bole od trzaja, već od upale mišića.
Za gađanje na daljinama od 50 m na „pedeseticu“ je postavljen elektronski nišan sa crvenom tačkom, a na .450 postavlja se optički nišan za kratkocevna oružja. Pre postavljanja montažne šine sa tri vijka, mora da se ukloni zadnji nišan. Za dugotrajne serije sa ovako jakim kalibrima, obavezna je upotreba hemijskog osigurača tj. lepka za osiguranje navoja od samoodvrtanja, usled vibracija i trzaja. Prilikom postavljanja optike, koja viri sa prednje ali i sa zadnje strane rama, obavezno mora se vodi računa o visini montaže, odnosno montažnih prstenova. Niska montaža (low rings), iako naizgled bolje rešenje zbog niže nišanske linije, u ovom slučaju nikako ne odgovara, jer predstavlja problem prilikom zapinjanja udarača. Uvek unapred treba proveriti koliko prostora je potrebno palcu za brzo zapinjanje udarača.
Izuzetno jak trzaj „punih“ laboracija kalibra .50 AE je glavni razlog čestog otkazivanja nišana sa crvenom tačkom, naročito modela proizvedenih u lovačke (rekreativne) namene. Zbog toga je za ovu priliku izabran Luger Dot3 koji košta oko 290 evra. Ovaj nišan, uklopljen u klasični tubus, poseduje tačkicu koja pokriva 10 MOA. Crvena tačka ima odličan oblik i dobru ivičnu oštrinu. Subjektivan osećaj kaže da na 50 m crvena tačka pokriva krug prečnika od oko 100 mm. Pri centriranoj nišanskoj slici na uobičajenim daljinama za kratkocevna oružja do 70 m ovo pokrivanje strelcu ostavlja dovoljnu preglednost i preciznost i za male mete. Sem toga, ovakva vrsta nišana se pokazala kao veoma praktična za nišanjenje pokretnih meta. Iako optika teži samo 155 g, masa napunjenog oružja penje se na 2.100 g, što znači da lov kratkocevnim oružjem nikako nije lak posao.
Na dugi ram „četiristopedesetice“ postavljena je varijabilna optika Leupold VX III uvećanja od 2,5-8X, sa objektivom širine 32 mm (oko 730 evra u Nemačkoj). Kompletno opremljen revolver u kalibru .50 AE moguće je kontrolisati pucajući iz ruke u stojećem stavu, ali sa modelom u kalibru .450 Marlin, već je druga priča. Čak je i gađanje sa naslona zahtevno. Iako oružje ima masu od 2.800 g ogromna energija od preko 3.500 džula, ovo ipak kratkocevno oružje, primorava na veoma jak trzaj. U stojećem stavu, bez naslona, tačno se oseti efekat poluge koji ostvaruje ovako duga cev. Osećaj postaje skoro nepodnošljiv, posle nekoliko serija, kada zglobovi šake počinju da popuštaju. Zbog toga smatramo da su merodavnije grupe od četiri, a ne pet metaka, kako je uobičajeno za kratkocevna vatrena oružja. Stepen uvećanja u Leupoldovoj optici stvara okvirne senke, koje otežavaju gađanje pruženim rukama. Lako povijene ruke strelca nisu toliko opterećene. Dugotrajno gađanje ovako jakih laboracija i to još „zaključanim“ laktovima bila bi velika greška, koja dugoročno dovodi do razvoja tzv. „teniskog lakta“.
Ko želi da sa BFR revolverom krene u lov, trebalo bi posle punjenja i zatvaranja poklopca za punjenje da okrene doboš dok on sam ne namesti punu komoru ispred udarača. U suprotnom, valjak i komore u njemu nalazili bi se na pola puta između dva položaja, pa ne bi bilo moguće natezanje udarača, čak i pored toga što je poklopac za punjenje zatvoren. U divljini, ovakva greška može da ima fatalne posledice.
Posle nekoliko hitaca pravim .450 Marlin laboracijama (sve sem onih sa H&N zrnima), revolver se potpuno zaglavio. Razlog za zastoj u upotrebi je greška prilikom ubacivanja dobošaa u ram.
Kod kalibra .450 Marlin namerno nisu testirana teška zrna sa progresivnim barutima koji iz cevi duge 250 mm ne zadovoljavaju uslove ni unutrašnje, ni spoljne balistike. Iz puščane cevi od oko 450 mm ove vrednosti bi se potpuno okrenule, jer fabrička municija ima jači energetski potencijal. Ponuda čaura za metak .450 Marlin nije bogata, ali je stalna i sigurna. Opreme za samopunjenje ima i u najnižim cenovnim razredima, što nije slučaj za drugi kalibar. Kod komponenti u kalibru .50 AE je veoma sužen izbor zrna. U poređenju sa pištoljima u kalibru .50 AE, postoji velika prednost. Pri samopunjenju, nije obavezno zadržati se na propisanoj ukupnoj dužini oružja, koja je u ovom slučaju 40,5 mm. Doboš dug 47mm omogućava da probamo i dužu municiju.
BFR pruža veoma dobar odnos kvalitet-cena, jer se nalazi u cenovnoj grupi „normalnih“ magnuma. Zbog velike mase, moguće je zabavno korišćenje za svakog strelca, koji ima čak i skromna iskustva sa pucanjem revolvera, bar u kalibru .357 Magnum. Pojavom modernih super-magnum kalibara, kao što su .460 ili .500 S&W sužen je manevarski prostor municiji sa energijom manjom od 3000 džula. Tako je u teoriji. U praksi, postoji velika razlika između onog što zrno „poseduje“ na papiru i što iznese na strelište. Ono što je neprocenjivo kod „četiristopedesetice“ je zabava. Osećaj je takav, da su strelci revolvere odmah prekrstili u BigFunRevolver – revolver sa velikom količinom zabave
I. NEŠOVIĆ

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Pročitajte još