Umetnost i kič
Kada američka custom radionica „Nighthawk“ ponudi tematski ukrašen eksluzivni pištolj (ili revolver) inspirisan Mesecom, prohibicijom i Alom Kaponeom ili zmajevima, uvek se pronađe kupac-kolekcionar, iako cene dostižu cifre sa mnogo nula. Ovako dorađeno i ukrašeno oružje nikog ne ostavlja ravnodušnim. Ili mu se dive ili osporavaju svrhu takvih „kozmetičkih zahvata“.
Ovoga puta predstavljamo posebnu seriju luksuznih pištolja irađenih, ovoga puta u evropskoj fabrici. SIG izrađuje kvalitetno, precizno napravljeno oružje čija cena nije mala čak i kada je namenjeno za službenu upotrebu. Pre nekoliko godina na sajmu IWA štand SIG-a osvanuo je s vitrinama u kojima su izloženi pištolji Aztec, Barracuda, Zeus i Grizzly.
Reč je o divnim, ručno graviranim primercima. Nesumnjivo vredni, umetnički izrađeni modeli sa detaljima od masivnog zlata, slonovače i žada, pomalo maliciozno nazivani su “kartel pištolji”, aludirajući pritom na sklonost latinoameričkih narko-barona ka upadljivo dekorisanim komadima oružja (na granici kiča). Kažu o ukusima ne treba raspravljati, a ovim atraktivnim primercima svakako ne nedostaje umetnička nota.
S druge strane sve je aktivniji trend „farbanja oružja i opreme“ ujarke boje. Bilo da se kao marketinški moto koristi naziv „Oružje protiv zombija“ ili namera da se sa ružičastim detaljima dopadne nežnijem polu, u ovom domenu nisam pobornik izreke „Sve mi boje lepo stoje“.
Nekada neprikosnoven u svetu taktičkih optika “Schmidt & Bender” izgubio je vodeću poziciju (zbog problema sa kontrolom kvaliteta nišana svojevremeno isporučenih USSOCOM). No ni on nije odoleo modnim trendovima i svoje nišane je ponudio u paleti jarkih boja. Zašto? Neko objašnjenje svakako postoji, ali fluorescentno zeleni tubus sa ružičastim turetima stvarno deluje bizarno. Ukoliko ne postoji zakon koji to zabranjuje, treba ga što pre doneti.
“Smith & Wesson” je svoje polimerske Compact modele iz serije MP ofarbao u spektar najrazličitijih boja, a ovom trendu se priklonio i čuveni STI sa izložbenom vitrinom dostojnom vašarskog prodavca liciderskih srca. Kako kaže kolega Šaponjić: „Ne, nisam zajedljiv i shvatam da kupce treba animirati, ali takođe smatram da je oružje ozbiljan i potencijalno opasan uređaj, pa ga tako treba i posmatrati.“
Slažem se s njegovom konstatacijiom da „Kod takmičarskih modela upadljiva boja još i može da pronađe opravdanje, ali na oružju namenjenom za samoodbranu ili službenu upotrebu?“
Redakcija „Kalibra“
Foto: Dragan ŠAPONJIĆ
