Ekskluzivno: Poseta fabrici „HS Produkt“ iz Karlovca
Ljubazni domaćini i direktor kompanije gospodin Željko Pavlin pružili su nam sjajan uvid u njihov proizvodni program i odgovor na svako naše pitanje. Zanimljiva i sadržajna poseta u kojoj smo detaljno razgledali i isprobali pušku koja je tema ovog priloga
Trenutno je NATO najmoćniji vojni savez na globalnom nivou. Pored visokotehnoloških oružanih snaga SAD, Zapadna alijansa oslanja se na svoje evropske članice, među kojima je, svakako, najbrojnija armija Francuske s više od 350.000 aktivnih pripadnika vojske i nacionalne žandarmerije, plus brojna rezerva. Tradicionalno nezavisni Francuzi, koji su u jednom trenutku čak i istupili iz NATO, od početka neguju sopstvenu proizvodnju letelica, tenkova, podmornica i nuklearnog oružja.
Proteklih decenija, međutim, došlo je do promena u njihovoj industriji streljačkog naoružanja, pa su u službenoj upotrebi pištolji SIG i Beretta, automati Heckler & Koch, puškomitraljezi FN Minimi i FN MAG, a čuveni arsenal iz Sent-Etiena je drastično smanjio proizvodne kapacitete. U međuvremenu, taktički zahtevi i način angažovanja oružanih snaga doživeli su mnoge promene, naročito kada se uzme u obzir da je Francuska bivša kolonijalna sila s prekomorskim teritorijama, čije oružane snage redovno intervenišu u različitim delovima sveta.
U sklopu programa modernizacije i projekta FELIN (francuski vojnik budućnosti) ukazala se potreba za novom automatskom puškom koja će zameniti nekada avangardni FA MAS M-75, a domaćeg proizvođača, jednostavno, nema. Rešenje je pronađeno u famoznom međunarodnom konkursu za novu automatsku pušku. Iako njegovi uslovi nisu javno prezentovani, dostupne informacije pokazuju da je reč o, dosad, najstrožijim kriterijumima za neko streljačko oružje u NATO, pa se na konkurs javilo samo pet proizvođača. I tu počinje naša priča…
Upoznavanje s pogonom i puškom
U društvu oružarskih giganata, kao što su SIG s modelom 516, Heckler und Koch 416, Beretta ARX-160 i Fabrique National SCAR, našao se i hrvatski „HS Produkt“ iz Karlovca s novom jurišnom puškom VHS2. Kompanija je osnovana 1991. s ciljem da domaćom proizvodnjom zadovolji makar deo potražnje za streljačkim oružjem. Deceniju kasnije, izuzetan uspeh koji je ostvaren pištoljima serije HS, otvara im pristup na tržište SAD, gde je njihov pištolj, dosad, već četiri puta proglašen za „oružje godine“, što je rezultat koji nisu dostigla ni mnogo poznatija imena.
Ali, osmišljavanje i izrada jurišne puške je izazov drugačije vrste, u koji je „HS Produkt“ ušao ambiciozno, iako bez prethodnog iskustva. Ipak, od 2009. hrvatski vojnici dobijaju jurišnu pušku domaće proizvodnje, označenu kao VHS (Višenamenska Hrvatska Strojnica). U skladu s NATO standardom odabran je kalibar 5,56×45 i, bez obzira na primedbe, želje i različIte „perspektivne“ projekte, ovaj metak će, sigurno, ostati u službenoj upotrebi barem narednih 10-20 godina.
Nakon procene potreba i performansi u saradnji s Ministarstvom odbrane, kao polazište usvojena je bullpup konstrukcija i forma koja neodoljivo podseća upravo na FA MAS M-75. Ali, tu se sličnost završava, jer, umesto neobičnog sistema odloženog trzaja s polugama na francuskom oružju, VHS koristi pouzdanu gasnu pozajmicu s rotacionim zatvaračem i klipom kratkog hoda (tzv. short stroke piston). Praktičan dizajn doveo je do nabavke oko 7.000 komada za oružane snage Hrvatske, ali rad na ovom oružju time nije završen. Konstantno prateći utiske i primedbe korisnika, „HS Produkt“ je sumirao stečena iskustva i već 2013. koncipirana je naredna generacija puške, označena kao VHS2, iako je, možda, pravilnije reći da se radi o potpuno novom oružju.
Dobili smo poziv i posetili kompaniju „HS Produkt“ i njihove proizvodne pogone u Karlovcu. Ljubazni domaćini i direktor kompanije gospodin Željko Pavlin pružili su nam sjajan uvid u svoj proizvodni program i potrudili se da daju detaljne odgovore na svako naše pitanje. Zanimljiva i sadržajna poseta je, zaista, nadmašila naša očekivanja. Već je obilazak proizvodnje bio za nas izuzetno iskustvo, jer je reč o sjajno organizovanim i vrhunski opremljenim pogonima s visokim stepenom automatizacije i najsavremenijim mašinskim parkom, kakvih nema mnogo ni u najrazvijenijim industrijskim državama. Naravno, nismo propustili priliku da detaljno razgledamo i isprobamo pušku koja je tema ovog priloga. Upoznavanje je počelo na stolu, gde su, osim prve verzije VHS, stajale varijante s dugim i kratkim cevima, različitim nišanskim sistemima, kao i s podvesnim bacačem granata.
Već je pomenuto da je VHS2 konstrukcija u takozvanom bullpup maniru, kod koje se okidački mehanizam nalazi ispred okvira za municiju, što značajno skraćuje ukupnu dužinu oružja, čineći ga kompaktnijim i spretnijim za upotrebu i transport u skučenom prostoru. Pritom, raspored težine takvog oružja manje zamara korisnika, čak i pri celodnevnom nošenju „na gotovs“ prenošenje nišanske tačke na različite mete je brže, a u slučaju potrebe ni korišćenje sa samo jednom rukom nije problem. Ovakva konstrukcija, po potrebi, dopušta upotrebu znatno duže cevi, tako da se bolje koristi kinetički potencijal metka, a time je i efikasan domet posledično veći. Korišćenje lakih legura i polimera drži masu na prihvatljivom nivou, iako VHS2 nije najlakše oružje u svojoj kategoriji. Cela puška koncipirana je kao modularni sklop, što znači da su proizvodnja, održavanje, ali i razvoj daleko lakši. Sanduk i cev, okidački mehanizam, sistem gasne pozjamice, kundak, sistem za prihvat okvira s municijom, nišanski uređaji, sve to je dostupno, jednostavno odvojivo i lako zamenljivo, čak i u terenskim uslovima. Pritom, nije žrtvovana pouzdanost niti jednostavnost upotrebe.
Međutim, ovakve konstrukcije imaju i nedostatke. Najčešće se pominje problem levorukih korisnika. Nekada su armije to rešavale jednostavnim naređenjem „od sada pucaš s desnog ramena“, ali je učinak bio primetno slabiji. S klasičnom konstrukcijom puške levoruki strelci još i mogu uspešno da manipulišu, ali bullpup ima problem sa izbacivanjem čaura, koje vas u tom slučaju udaraju u grudi ili čak uzrokuju zastoj zbog nepotpunog izbacivanja. Jedino je belgijska FN F-2000 ponudila rešenje u vidu kanala za ispaljene čaure paralelnog s cevi. To radi prilično dobro, iako ima i manjkavosti. U Karlovcu su ponudili drugačije rešenje.
Nekoliko odličnih rešenja
Jedinstvena mogućnost podešavanja dužine kundaka u čak pet položaja prvi put je viđena na bullpup oružju upravo kod VHS2. Osim što dopušta komfornu upotrebu oružja strelcima različite konstitucije i telesnog rasta, s više slojeva odeće, zaštitne opreme i slično, s potpuno ispruženim kundakom VHS2 možete koristiti s levog ramena bez problema, jer ispaljene čaure neće imati kontakt s vašim telom. Doduše, s kundakom u krajnjem položaju imate utisak da je dužina prevelika, čak i ako (poput mene) imate duge ruke. Ali, ako ste pomislili da je to sve, prevarili ste se.
Na VHS2 rešenje deluje toliko jednostavno i dobro da se pitate kako je moguće da se toga niko nije ranije setio. Pa, sada će se, svakako, naći mnogo onih koji će eksploatisati ovu ideju, ali inženjeri „HS Produkta“ su pioniri na ovom polju. Sa obe strane polimerskog sanduka postoje otvori za izbacivanje čaura s vratancima koja sprečavaju prodor prljavštine i izdašno dimenzionirani odbijači, takozvani „deflektori“ čaura, koji ih po izbacivanju usmeravaju oko 90 stepeni u stranu. Za samo minut-dva, rasklapanjem oružja i jednostavnim okretanjem čela zatvarača sa sedam bravećih bregova, pozicija izvlakača je rotirana za 180 stepeni, tako da svaki korisnik lako prilagođava pušku sebi. Izvanredno rešenje, koje je još uvek jedinstveno u svetu.
VHS2 koristi poluprovidne polimerske okvire za municiju kapaciteta 30 metaka, koji neodoljivo podsećaju na rešenje sa švajcarske jurišne puške SIG-550, a s njima dele i mogućnost međusobnog spajanja. Pomalo mi je nejasno u čemu je smisao ovakvog rešenja, gde sve vreme nosite veću težinu (a i dalje morate zameniti ispražnjen okvir), dok izbočine na telu okvira komplikuju i usporavaju izvlačenje i vraćanje iz futrole/prsluka? Dobra strana ovih okvira boje dima je neposredan uvid u količinu preostale municije i, eventualno, dijagnoza problema ako dođe do zastoja (ispreturana municija ili prljavština u okviru). Nesporno kvalitetni, okviri nisu po STANAG normama i u oružju se učvršćuju kao kod Kalašnjikova preko ispusta i poluge u zadnjem delu, ali kod VHS2 se jednostavnom zamenom polimerskog adaptera za uvodnik okvira može prebaciti na sveprisutne okvire za M-16/M-4.
Regulator režima paljbe i kočnica su objedinjeni u polužici lociranoj nadohvat palca sa obe strane rukohvata, što je daleko bolje rešenje od one nesrećne poluge ispred okidača na prvoj verziji VHS. Ručica zatvarača je centralno postavljena s gornje strane sanduka i miruje prilikom paljbe, tako da u određenim situacijama strelac može da stavi dlan i pritegne pušku tokom dejstva.
Na gornjoj strani sanduka, iznad sistema za pozajmicu gasova, montiran je svojevrstan most s Picatinny šinom za montažu nišanske opreme koji, istovremeno, može da posluži kao ručica za nošenje. Ovaj deo se lako demontira pritiskom na dugme. U ponudi su dve vrste mehaničkih nišana, ali opremanje jurišnih pušaka refleksnim nišanom ili optikom malog uvećanja i širokog vidnog polja postalo je standard, jer se time povećava efikasnost dejstva. VHS2 nudi opciju integrisane optike uvećanja 1,5 puta s krunom končanicom, u čijoj sredini je svetleća nišanska tačka s podesivim intenzitetom. Nišan je, takođe, domaći proizvod preduzeća „Ruđer Bošković“. Po želji, pušku je moguće opremiti bilo kakvim opto-elektronskim uređajem.
Precizna i sigurna
U zoni prednjeg rukohvata se, takođe, može montirati dodatna oprema, kao što su vertikalne ručice, taktičke lampe, laser ili podvesni bacač granata VHS-BG kalibra 40 mm koji se, takođe, proizvodi u „HS Produktu“. Ovo individualno oružje, osim u kombinaciji s puškom, može da se koristi samostalno, jer ima sopstveni nišan, demontažni kundak i okidački mehanizam. Punjenje se obavlja otklonom cevi u levu stranu, tako da nema ograničenja po dužini granate kao, na primer, američki M-203. Kada je montiran na pušku, BG se može koristiti bez skidanja kažiprsta sa okidača (subjektivno, ne naročito bitna, ali nije loše imati i takvu mogućnost). U „HS Produktu“ tvrde da je BG na ispitivanjima u inostranstvu pokazao veoma dobru preciznost u okviru predviđenog dometa, a garantuju visoku pouzdanost uz lakoću upotrebe i brzu obuku. Iako su bacači granata prilično zastupljeni, VHS2 i dalje ima mogućnost da s cevi ispaljuje tromblonske mine, kojih ima na milione u vojnim skladištima širom sveta.
Cev je hladno kovana, sa šest žlebova i desnim korakom uvijanja, prilagođena korišćenju, pre svega, municije sa zrnom SS-109. Unutrašnjost trase nije hromirana, ali je moguće da naredna generacija oružja dobije hromiranu cev, ukoliko naručioci budu insistirali na tome. Pristojna dužina od 500 mm kod verzije „D“ brzom zrnu daje položenu putanju i visoku praciznost. NATO standard za preciznost je 2MOA (oko 60 mm na 100 metara), ali VHS2 bez problema pravi dvostruko uže grupe. Na aktuelnom francuskom konkursu po preciznosti je u vrhu, a na daljinama od 300 do 500 metara, praktično, nema konkurenciju. Na žalost, ova prednost nije na spisku zahteva Francuske, ali je i te kako od značaja korisnicima na otvorenom, golom terenu, poput Avganistana ili Iraka, gde su daljine dejstva znatno veće od uobičajenih.
Najava uporednog testa…
Upravo je Irak prva strana država koja je naručila VHS2 za svoje oružane snage, a pojavljuju se fotografije boraca Pešmergi iz Sirije sa starom verzijom VHS. Za manje od decenije VHS je dospeo od projektantskog stola do oružja koga priželjkuju korisnici na terenu. Šlag na tortu dodaje konkurs za jednu od najprestižnijih armija sveta. Bez želje da ikoga uvredim, to nije konkurs za estonski NATO bataljon vojne policije, već preoružavanje francuske armije! Rezultati ovakvih konkursa često imaju više veze s politikom nego s kvalitetom oružja, ali bez obzira na ishod VHS2 je sebi već obezbedila prestiž samim učešćem. Eventualni veći poslovi u preoružavanju neke armije bi, sigurno, uključili i transfer tehnologije za proizvodnju, što je već strateški posao ne samo za kompaniju nego i čitavu državu.
Moj subjektivni utisak o VHS2 je veoma povoljan. To je dobro balansirano oružje kojim se lako manipuliše i brzo prebacuje nišanska tačka na različite mete, bez obzira na to da li koristite mehanički diopter ili optiku. Komande su logično postavljene i lako se koriste, sve bitne radnje poput repetiranja, zamene okvira, otpuštanja zatvarača u prednji položaj i izbora režima paljbe mogu se obaviti bez skidanja pogleda s mete i šake s rukohvata. I sve to posle samo nekoliko minuta „igranja“ sa oružjem. Na strelištu, očekivano visoka preciznost, korektno okidanje i blag trzaj. Stiče se utisak da bi uz drugačiju končanicu nišana rezultati lako mogli da budu i primetno bolji. A već s prvih pet metaka su respektabilni (kao što možete videti na priloženoj fotografiji mete).
Ipak, za realno sagledavanje prednosti i nedostataka najbolji način predstavlja uporedno testiranje s nekom drugom konstrukcijom iste namene. U „HS Poduktu“ su raspoloženi da tokom sledeće posete upravo to i uradimo. Do tada, uz nešto komšijske zavisti, tvrdim da je „HS Produkt“ sa svojom puškom VHS2 napravio odličan potez i svrstao se u (na žalost retke) kompanije sa ovih prostora koje su zasluženo uspešne u svetskim okvirima.
tekst i slike: Dragan ŠAPONJIĆ
