Fajteri malog formata

Ni jedan od ova dva koncepta se olako ne može proglasiti boljim ili gorim, mada na kraju, verovatno presudno pri izboru, mora u vidu da se ima njihova osnovna namena. Od nje i prioriteta, zavisi pravilan izbor koncepta, a valjda se zato i prave ovako različita, a ipak slična oružja. „Walther“ je ovim svojim modelima potpuno dokazao da to zaista ume

Tradicionalno nudeći kupcima širom Srbije najaktuelnije modele pištolja iz domaće i strane produkcije, firma „BMB Grof“ iz Požarevca je uvezla i ponudila kompletan program čuvenog nemačkog i jednog od značajnijih evropskih proizvođača oružja – „Carl Walther GmbH Sportwaffen“ iz Ulma. Modele punog formata, nedavno smo testirali i predstavili, a ovoga puta, naš izbor je pao na kompaktni, u poslednjih nekoliko godina veoma popularni PPS (Polizei Pistole Schmal / Police Pistol Slim – policijski pištolj tanki), u kalibru 9×19 Para i PK 380, najmanji i najkompaktniji model ovog proizvođača sa polimerskim ramom, u kalibru 9×17 K (kratki), odnosno .380 ACP. Mnogi čitaoci se sećaju da je „Kalibar“ već testirao model PPS, ali ovoga puta bilo je zanimljivo uporediti ga sa još manjim, ali veoma sličnim PK 380, koji koristi znatno slabiju municiju kalibra 9 mm K. Upravo ova dva modela nalaze se na tankoj i jedva primetnoj granici između slabijih „džepnih“ pištolja namenjenih pre svega odbrani i ultra kompaktnih u snažnim borbenim kalibrima, koje uprkos dimenzijama možemo da smatramo i ofanzivnim oružjima.

Pouzdan rad mehanike

Posle velike krize kroz koju je prošla u poslednje dve decenije 20. veka, fabrika „Carl Walther GmbH Sportwaffen“, danas ponovo važi za jednu od najsnažnijih evropskih proizvođača, pa ne iznenađuje da je u razvoj ova dva futuristička, ultra moderna i izuzetno kvalitetna pištolja sa ramom od polimerske livene plastike, uloženo mnogo. Konstrukciono posmatrano, oba pištolja direktno poreklo vode od klasičnog, polimerskog, modela Walther P-99 (u kalibrima 9×19 Para i .40 S&W), sa većinom mehaničkih rešenja originalne konstrukcije, koji se brzo nametnuo kao ozbiljno i među profesionalcima cenjeno oružje, visokog kvaliteta i velike pouzdanosti u eksploataciji, a do danas važi za model sa najboljim balansom među sličnim konstrukcijama, zbog čega je u službenoj upotrebi u desetak zemalja sveta i samo su logičan korak napred u razradi ove ideje.

Ipak pođimo redom. Model PPS koristi sistem rada zastupljen i na ostalim modernim konstrukcijama ovog proizvođača, a to je danas najsavršeniji i najrasprostranjeniji „modifikovani Browningov sistem kratkog trzaja“, uglavnom poznat kao Sigova brava (zabravljivanje proširenim blokom zadnjeg dela cevi u otvor za ekstrakciju čaura). Zahvaljujući ovom sistemu, pištolj ima izuzetno pouzdan rad mehanike, a preciznost je izvrsna. Karakteriše ga konfiguracija IV, poslednje generacije pištolja, pa se slobodno može reći da je to ultra moderna i pouzdana konstrukcija, sa ramom izlivenim od polimerske plastike i integrisanim, uprošćenim sistemom okidanja, unutrašnjim udaračem, umesto spoljašnjeg oroza. Profilisan je tako da koristi samo jednoredne okvire, ali je zato izuzetno komforan za celodnevno prikriveno nošenje. PPS se izrađuje u kalibrima 9×19 Parabellum i .40 S&W (ovaj koji smo testirali je u kalibru 9 mm). Pojavio se 2007, a od tada do danas se nije menjao u konstrukcionom smislu.

Ovaj pištolj je izuzetno kompaktno oružje, sa ukupnom dužinom od samo 160 mm, sa cevi dužine 81 mm i maksimalnom širinom 27 mm. Ima masu od 550 g, naravno prazan. Visina mu zavisi od dužine okvira i iznosi 112, 124 ili 134 mm, s obzirom da oni imaju poklopce različitih dimenzija (okviri za 6, 7 ili 8 metaka). Uprkos tome što je zamišljen kao kompaktan i PPS ima ugrađenu Mil.Std. M-1913 Picatinny šinu, da bi bio svrstan u „taktičke“, odnosno pištolje za službenu upotrebu. Komande, način okidanja, kvalitet izrade, površinska zaštita i ostali detalji komandi na njemu, ne razlikuju se mnogo od većeg i ozbiljnijeg brata P-99. Originalnim ga, pre svega, čine minijaturne dimenzije, ali i neka primenjena rešenja karakteristična samo za modele firme „Walther“. Metalni delovi na njemu, zaštićeni su tehnologijom dubokog nitriranja, nazvanom teniferizacija (koji je prvi primenio „Glock“), usled čega se površinski stvara čvrst zaštitni sloj, veoma otporan na agresivna ambijentalna okruženja i koji je sjajna zaštita od korozije. Što se komandi tiče, među njegova originalna rešenja spada obostrana poluga utvrđivača okvira, smeštena između drške i branika obarača, a aktivira se obaranjem na dole, umesto pritiskom ka unutra (kod klasične), kod najvećeg broja ostalih modela drugih proizvođača. Ovakvo rešenje je neuobičajeno, ali u suštini odlično funkcioniše, iako pre toga zahteva određeno privikavanje. Jedna od novosti u ovoj klasi pištolja, je i izmenljivi zadnji deo drške, u tri veličine, kojim se oružje potpuno prilagođava veličini šaka korisnika, a upravo je ovaj model i doneo. Inserti se, zajedno sa rezervnim okvirom, isporučuju sa pištoljem u čvrstom plastičnom koferu, pa se oružje od starta potpuno može prilagoditi telesnim zahtevima korisnika. PPS ima samo dva, ali sasvim dovoljna, nezavisna automatska sistema sigurnosti, a to su kočnica udarne igle (u vidu bloka oko udarne igle, koju poluga podiže sa nje tek kada je obarač povučen sasvim do kraja) i sama poluzapeta opruga udarača, koji ga čine dovoljno bezbednim oružjem, za današnje značenje ovog pojma.

Slične konstrukcije – male razlike

Za oružje u ovom kalibru, PPS je zaista mali, ali u rukama leži odlično, posebno zato što je ram polimerski (tako da je u kontaktu sa rukama prijatno elastičan). Dobrom i izuzetno komfornom hvatu doprinosi i izuzetno uska silueta sa jednorednim okvirom, a upravo zbog toga ga je i mnogo lakše prikriti od većine drugih modela. Za zaista malo oružje ipak ima respektabilnu vatrenu moć, sa 6, 7 ili 8+1 metak u kalibru kakav je 9 mm Para.

Ekstra ispravan, ergonomski pravilan rukohvat, sa prilagodljivom zadnjom stranom, omogućava odličnu kontrolu, od potezanja, preko manipulacije i prepunjavanja do gađanja. Ni jednog momenta oružje ne beži iz ruku, što je čest slučaj sa modelima kratkih drški, a ugao ose cevi u odnosu na ugao drške je sjajan, pa se gornja strana navlake sama poravnava sa horizontom. Jednom uzet u ruke, odaje utisak stabilnog, čvrstog i pouzdanog oružja, a njegov nedostatak estetike prestane da vam smeta. Ovo se ne može mirne duše reći za još mnogo modela na tržištu iz ove klase oružja.
Na strelištu, iznenađujuće je precizan i poslušan, ali je njegov trzaj oštar, iako podnošljiv. Kontrola je uprkos tome zadovoljavajuća, iako oružje zahteva veoma čvrst hvat, da bi se sa njim opalio taktički sled od dva metka „dabl tap“. Sve u svemu, veoma ozbiljno oružje, kome se osim ultra modernog i krajnje neobičnog izgleda, ne može mnogo zameriti. Posle malog privikavanja i stotinak ispaljenih metaka, zaslužio je naše poštovanje, radeći pouzdano, tačno i lako. Grupe pogodaka uobičajeno su bile od 35 do 40 mm na daljinu od 15 m, a pri borbenom gađanju situacionih meta, koje smo postavili, bio je odličan, ako se ne računa malo teža kontrola odskoka pri dva brza uzastopna metka.

Drugi model, PK 380, iz 2009. godine, veoma je slične opšte konstrukcije, sa malim razlikama, od kojih su, uprkos nameni i konceptu, najbitnije nešto veće opšte dimenzije. Ima ukupnu dužinu od samo 170 mm, sa cevi od 93 mm i maksimalnom širinom 30 mm. Ima masu od 640 grama, prazan. Visina mu iznosi 130 mm, (okviri 8 metaka). Opšta linija navlake ista je kao i kod PPS. Isti je i način bravljenja „modifikovanim Browningovim sistemom kratkog trzaja“, što je jako neobično, s obzirom da metak 9×17 K uopšte ne zahteva bravljenje cevi, da bi oružje bezbedno odradilo. S druge strane, bravljenje je ovom modelu sa slabijim metkom donelo i ekstremno miran rad, s obzirom da ciklus bravljenja odnosi veliki deo energije povratnog trzaja, pa je njegova kontrola fantastična, a brzina kojom kontrolisano možete da gađate prosto neverovatna. Komande su poznate sa ostalih modela ovog proizvođača, od sistema rasklapanja i poluge osigurača okvira sa P-99, do spoljašnje kočnice (bez funkcije dekokiranja) i spoljašnjeg udarača sa zaobljenim repom sa P-22, a sistem okidanja je klasični SA/DA. Hod obarača i sila okidanja su standardno dobri, a nišani su klasični, niski, široki, borbeni i obeleženi belim oznakama.

Jednostavno precizan

Ovakav pištolj, zaista je sjajan i više od toga na strelištu. Iako nešto sitnija i dosta zaobljena, drška naravno sjajno leži, a kontrola oružja je prvoklasna. Mek, ugodan i krajnje miran rad, zaista vas osvajaju već kod prvog ispaljenog okvira. Sve što želite da pogodite do daljine od 15-20 metara, ne predstavlja vam problem kada to i pokušate, jer PK 380, jednostavno gađa odlično. Tačno, lako, pouzdano i mirno. Tu se već zapitate, da li je bolje da u stresu u rukama imate ovakvo oružje, kojim u potpunosti gospodarite, pa i sa nešto slabijim, ali nikako bezazlenim metkom, ili mnogo moćnije i snažnije oružje, sa kojim pomalo morate da se rvete. Ni jedan od ova dva koncepta se olako ne može proglasiti boljim ili gorim, iako na kraju, verovatno presudno pri izboru, u vidu mora da se ima njihova osnovna namena. Od nje i prioriteta, sasvim zavisi pravilan izbor koncepta, a valjda se zato i prave ovako različita, a ipak slična oružja. „Walther“ je ovim svojim modelima potpuno dokazao da to zaista ume.

Sa aspekta civilnih korisnika, oba ova modela predstavljaju više nego dobar izbor, za sve odbrambene, iako ne i sportske situacije sa kojima se mogu suočiti.

Boris VOJVODIĆ

foto: V. KAĆURIĆ