I dalje smo svetski brend

Rat i bombardovanje su ostavili posledice i bili su potrebni veliko znanje i stručnost, kako bi se, uz određene tehnološke promene, proizvodnja u najkraćem mogućem roku vratila na pređašnji nivo. Ono što je posebno važno je da smo i dalje brend u svetu i da je naše oružje na ceni – rekao nam je u ekskluzivnom razgovoru generalni direktor „Zastava oružja“, gospodin Milojko sc Brzaković, diplomirani inženjer mašinstva, iskusni stari oružar, s kojim smo dugo pričali o strategiji i planovima za dalji razvoj

Krajem januara članovi naše redakcije imali su čast da posete fabriku oružja „Zastava“ u Kragujevcu. Priču o toj poseti počinjemo citatom iz monografije izdate povodom 160 godina fabrike oružja: „Zvuk topova 15/27. oktobra 1853. oglasio je Srbiji odavno iščekivanu uspešnost i obradovanje trudu, koi se, zaista, ni u kakvoj državi za male ne počituje“.

Plotuni su razglasili da je u kragujevačkoj „Topolivnici“ uspešno izvršeno prvo livenje domaćih topova. Taj datum, 27. oktobar 1853, usvojen je kao Dan fabrike i ovdašnji oružari su ga jesenas proslavili po 162. put. Iako se ta daleka godina uzima za početak srpskog oružarstva i organizovane industrijske proizvodnje, stvarni početak su tridesete godine 19. veka, kada su, u stvari, u Kragujevcu formirane prve namenske radionice za izradu i popravku vojnog naoružanja.

Na prste se mogu izbrojati svetski oružari, koji svoje pisane tragove u kontinuitetu vuku od prve polovine 19. veka. Ta naša „Topolivnica“, Vojno-tehnički zavod Kragujevac, Artiljerijsko-tehnički zavod Kragujevac, Zavod 44, Preduzeće 44, Zavodi „Crvena zastava“ i, najzad, današnje ime „Zastava oružje – Zastava arms“, pored tradicije u izradi oružja, trasirala je put u industrijalizaciji Srbije, šireći svoja znanja i stručne radnike na druge oblasti i na druge delove naše zemlje.

Prijateljski i srdačno smo razgovarali s generalnim direktorom „Zastava oružja“, gospodinom Milojkom sc Brzakovićem, diplomiranim inženjerom mašinstva. On je iskusni stari oružar, s kojim smo dugo pričali o strategiji i planovima za dalji razvoj naše „Zastave“. Saznali smo da fabrika ima pun obim ugovorenog posla i da su nedavno izdvojena značajna novčana sredstva za investicije. U toku je nabavka savremenih mašina, što će značiti podizanje fabrike na viši tehnički nivo i povećanje stabilnosti procesa izrade oružja. Nova oprema i tehnologije, ulaganje u infrastrukturu i poboljšanje organizacionog procesa vode, svakako, smanjenju troškova proizvodnje, a time će „Zastavino“ oružje biti konkurentnije na tržištu.

– Rat i bombardovanje su ostavili posledice i bili su potrebni veliko znanje i stručnost, kako bi se, uz određene tehnološke promene, proizvodnja u najkraćem mogućem roku vratila na pređašnji nivo. Ono što je posebno važno je da smo i dalje brend u svetu i da je naše oružje na ceni – istakao je direktor Brzaković. – Fabrika je prošla dva socijalna programa, pri čemu je iz nje otišlo na desetine starijih stručnih radnika. Zato je intenzivni rad na edukaciji mladog inženjerskog i majstorskog kadra doveo da proces rada neometano teče.

Po rečima naših domaćina, u ovom trenutku najznačajnija bi im bila pomoć države oko vraćanja našeg ZIŽ (Zavod za žigosanje i ispitivanje oružja) u međunarodno telo C.I.P. što će učiniti „Zastavin“ proizvod još konkurentnijim i cenovno prihvatljivijim. Njeno oružje, kako vojničko tako i ono namenjeno civilima, opet je prisutno širom sveta, naročito u SAD. Zlatno doba „Zastavinog“ karabina Mark X (M70), koji je nosio Robert de Niro u kultnom filmu „Lovac na jelene“ i Sarkisovog neviđenog uspeha s pištoljem Zastava CZ99 ponovo se vraća. Od gospodina Brzakovića smo saznali da „Zastava“ ponovo oživljava fabrički tim strelaca, što je praksa svih velikih proizvođača oružja.

– Tako se fabričko oružje veoma intenzivno testira u realnim uslovima i povratna informacija o svim njegovim karakteristikama najkraćim putem stiže do službi razvoja, kontrole i tehnologije – smatra prvi čovek srpskog oružarskog giganta.
Zahvaljujemo se generalnom direktoru na razgovoru i izdvojenom vremenu i uz njegovo dopuštenje, poštujući sve bezbednosne procedure, krećemo u obilazak dozvoljenog dela proizvodnje.

U delu u kome se izrađuju cevi dočekuje nas rukovodilac tog sektora proizvodnje, inženjer Dmitar Pavlović. Od njega saznajemo da se cevi za „Zastavino“ oružje rade u nekoliko pažljivo definisanih faza.

– Sirova i naponski stabilizovana cev se podvrgava dubinskom bušenju. Zatim sledi razvrtanje unutrašnje trase cevi, najmanje u jednom, a najviše u tri ponovljena nova razvrtanja. Potom se na olovnu šipku nanose specijalno ulje i abrazivna zrnca u prahu. Ta šipka se kvasi i rotira, pri čemu abraziv fino obrađuje unutrašnjost cevi. Tako pripremljena ide na hladno kovanje unutrašnje trase cevi – do detalja nam objašnjava inženjer Pavlović.

U „Zastavi“ postoje specijalne vertikalne i horizontalne mašine za hladno kovanje cevi. Kod mašine za vertikalno trn se nalazi gore i stoji u istoj tački. Cev se kreće od vrha na dole, pri čemu četiri čekića, dva po dva postavljena pod uglom od 180 stepeni, naizmenično udaraju u spoljašnjost cevi.

– Veliki broj udaraca u periodu od sedam-osam minuta formira unutrašnju trasu cevi zadatog kalibra i koraka uvijanja zavojnice. Nakon kovanja, cev ide na ispravljanje, gde se u stoti deo milimetra iskusnim okom puškara vrši ispravljanje, što rezultira nesmetanim prolaskom kontrolnika (kontrolnog alata) kroz cev. Ovako ispravljena se obrađuje sa spoljašnje strane i zatim joj se rade ležište metka i prelazni konus. Nakon sve ove obrade i kontrole po fazama sledi kontrola gotove cevi koja obuhvata: kontrolu spoljašnje trase, kontrolu unutrašnje trase, kontrolu ležišta metka, fero-fluks kontrolu i tormentacionu kontrolu – zaključuje rukovodilac sektora, iz čijih reči vidimo koliko je zahtevna izrada cevi jednog oružja.

Puni utisaka idemo dalje, u sektor razvoja, gde nas dočekuje naš stari prijatelj i strelac, diplomirani inženjer Aleksandar Mladenović. Reč je o čoveku koji mnogo voli svoj posao konstruisanja oružja i uživamo slušajući njegov opis novih proizvoda. Poznatog Aleksu zatičemo u radu na upotrebi simunition-trenažne, obeležavajuće, neletalne municije u našem službenom pištolju CZ99. Pitamo ga o pravcima razvoja domaćih pištolja i saznajemo da se stari „čelični“ singl-ekšn M70, M70A i M88 rade za izvoz i dalje, čak i da su veoma traženi, a da razvoj „Zastavinog“ pištolja ide od sada u dva paralelna pravca.

– Prvi je nastavak na poboljšanju CZ99, 999, EZ9, EZ40, pištolja sa aluminijumskim ramom. Ovde je glavni zahvat na ergonomiji. Novi poboljšani aluminijumski ram ima „dabrov rep“, omogućava znatno dublji hvat i daje znatno niži centar mase od starije konstrukcije. Takođe je dobijeno oružje znatno manje širine od familije CZ99 pištolja. Drugi pravac razvoja se kreće u smislu uvođenja polimerskog rama, koji bi prihvatao metak kalibra .45 ACP, a i sve manje od njega (9×19, 9×21, .38 Super, 10 Auto, .40 SW). Ovo je dobar pristup, jer usadnik koji prihvati .45 ACP (11,43 mm) dalje pruža široke mogućnosti za korišćenje drugih kalibara – otkriva Mladenović.

U puškama je poslednjih godina „Zastava“ ostvarila neverovatan prodor na tržište. Ostvarene su čitave familije automatskih borbenih, iz njih izvedenih poluautomatskih-civilnih, ali i snajperskih rotirajućih i poluautomatskih. U pnjihovom predstavljanju moramo se ograničiti na nekoliko, a izbor smo prepustili Aleksi. Krećemo s modelom Zastava automatska puška M77P u kalibru 7,62×51. Dobar poznavalac „Zastavinog“ oružja će reći da je taj model još ranije osvojen. Osnova je već bila u ponudi „Zastave“, međutim, sada je reč o potpuno osavremenjenoj pušci proverenog „kalaš“ sistema.
Prvo novi, u desnu stranu preklapajući kundak, kod koga se u osi okretanja nalaze dve konusne površine. Bezbroj ciklusa preklapanja kundaka i habanje naležućih površina samo dovodi do njihovog dubljeg zahvata, tako da nikada neće doći do klimanja kundaka, što nepovoljno utiče na preciznost. Tu su zatim na gornjem poklopcu sanduka duge pikantini šine s preklapajućim zadnjim mehaničkim nišanom. Oslonac na prednju ruku integrisan s gasnim cilindrom i njegov gornji i donji deo su urađeni od hrapavog polimera crne boje, na kome se na gornjoj i donjoj strani nalazi još po jedna pikantini šina. Poklopac sanduka je u prednjoj tački, zglobno vezan i okretan oko tog oslonca. Cev dužine 406 mm ima šest žlebova, koraka 304,8 mm. Hladno je kovana i na sebi nosi gasnu kočnicu, bazu prednjeg nišana i gasni blok. Regulator protoka barutnih gasova ima tri položaja. Položaj „1“ se koristi prvi vrlo visokim spoljašnjim temperaturama, položaj „2“ je za normalne temperaturne uslove, a položaj „3“ postavlja se kada su temperature vrlo niske. Ukupna dužina puške je 955 mm, a masa je 4,1 kg. Brzina paljbe u automatskom režimu (kadenca) iznosi od 560 do 680 metaka u minuti. Standardni FMJ metak 7,62×51 (.308 W) ispaljen iz cevi ove puške ima početnu brzinu od 760 m/s. Okvir prima 20 metaka i prazan teži 0,25 kg. Polužica s desne strane, smeštena tačno u zoni palca jače ruke, reguliše položaje ukočeno, jedinačnu i automatsku paljbu. Uz pušku se isporučuju četiri rezervna okvira u torbici, nož, pribor za čišćenje, remnik, nastavak za vežbovnu municiju i uputstvo za upotrebu.
Na strelištu koje pripada službi razvoja pucali smo ovom moćnom 7,62×51 (.308 W) puškom, koja je bila opremljena beloruskim optičkim nišanom. Veoma precizno oružje u polu-auto režimu omogućava brzo prenošenje nišanske tačke i ima brz, miran rad, uz sasvim zadovoljavajući obarač. Kalašnjikov sistem kačenja omogućava brzu i sigurnu izmenu okvira. U rafalnom režimu paljbe se savetuju kratki rafali, jer je .308 W (7,62×51) metak suviše močan za duge rafale, pa se oružje teže vraća na liniju cilja. Uz više vežbe je i to, svakako, moguće. Rad je bio bez zastoja i snaga metka je baš odgovarala ovoj pušci. Moćno vojno-policijsko oružje, koje u civilnom polu-auto režimu može biti san mnogih ljubitelja te vrste pušaka.

Nakon ove, upoznali smo se i pucali iz puške M21BS. Ovo je slično prethodno opisanom oružju, s tim što je sada primenjen standardni NATO 5,56×45 metak. Cev je duga 460 mm, celo oružje 1.000 mm, uz masu od 4,13 kg. Puška sa sklopljenim kundakom duga je 750 mm. Kadenca iznosi od 550 do 650 metaka u minuti, a okvir prima 30 metaka. Ovom puškom je bilo zadovoljstvo pucati rafalnom paljbom. Masa zrna i odlična Kalašnjikov mehanika čine da, praktično, nema odskoka cevi u vis. Kratki, dugi rafali, kao i pucanje u jedinačnom režimu dali su odlično koncentrisane grupe pogodaka. Slična iskustva i zadovoljstvo pri pucanju nam je donela upotreba puške M70B1M u našem proverenom kalibru 7,62×39. Tu smo za nijansu imali veće odskoke pri dužim rafalima, što je uzrokovano većom masom zrna. Osam grama „kalaš“ metka je dva i po puta više od mase metka 5,56 NATO! Trzaj puške mora biti nešto veći, ali smo kratkim rafalima bili prezadovoljni.

Puška koju smo zatim upoznali je teški dalekometni novi model M12 rađen u kalibrima .50 BMG (12,7×99) i 12,7×108. Ta repetirka radnog naziva „Crno koplje“ nastala je usavršavanjem, osavremenjivanjem i olakšanjem poznate Zastavine „Crne strele“. Ova dalekometna precizna puška bravi preko dva velika pod 180 stepeni postavljena brega i ima cev dužine 1.000 mm. To joj omogućava precizne pogotke do daljine od 1.600 m. Masa puške sada iznosi 13 kg, a ukupna dužina joj je 1.500 mm. Kapacitet okvira je pet metaka. Oprema se beloruskim varijabilnim nišanom 4 do 14×56. Moćno dalekometno oružje koje može dejstvovati po neprijateljskoj živoj sili, neoklopljenim vozilima do 1.600 m, lako oklopljenim borbenim vozilima i zaklonima do 800 m, kao i po ciljevima na kopnu, moru i vazduhu. Pored toga, njome se mogu uništiti laka plovila i sredstva veze i elektronskog osmatranja i praćenja. Iako manje mase od „Crne strele“, ova puška brojnim poboljšanjima ima mirniji rad i manji trzaj od izvornog modela.

Dalje naše oružarsko uživanje je nastavljeno upoznavanjem i pucanjem iz Zastavinih „običnih“ snajperskih pušaka. To „običnih“ znači da smo koristili municiju 7,62x54R u modelu M91 i 7,62×51 u modelu M91N. Ove poluautomatske snajperske puške imaju proverenu i nešto unapređenu Dragunov-Kalašnjikov mehaniku, cev dužine 620 mm i masu od 5 do 6 kg. Na njih se montira optički nišan, a po želji prigušivač pucnja i nož. Besprekoran miran rad doveo je čak i naše ne vrhunske strelce iz redakcije do ostvarivanja vrlo uzanih i dobro koncentrisanih grupa pogodaka.

Za kraj smo ostavili ono najprivlačnije. Upoznavanje i dugo pucanje iz repetirajućih pušaka familije M07. Provereni Mauzerov zatvarač i fine hladno kovane cevi dužine 650 mm uticale su da su meci .308 W i 7,62x54R odsedali u danas najuži crni krug na 100 m udaljenoj meti. Ergonomski izvanredan podesivi kundak, versa kod nožice, izvrsni sklop potpuno podesivog sistema za okidanje i jasne slike beloruskih i „zrak“ optičkih nišana nijednom nisu dozvolili izletanje pogotka u „belo“. Za ljubitelja oružja i preciznog pucanja klasična precizna repetirka, podesivog kundaka oslonjenog u tri tačke, mase od 5,25 kg, dužine 1.189 mm, nema alternativu. Tu uživate u svakom, na miru ispaljenom metku, uz duge pauze. A najvrednije je to što ove precizne fine puške mogu da nabave i civili, sportski strelci. Kvalitet je, zaista visok, a cena daleko prihvatljivija od one sličnih evropskih ili američkih.

Kraj radnog vremena je, ujedno, na našu žalost bio i kraj naše posete fabrici „Zastava oružje“. Zaista smo uživali u svakom trenutku ovog uspešnog dana i prijateljskoj poseti.

Vlada MITROVIĆ