Kompaktna i elegantna

U prodaju je pušten novi sačmeni poluautomat koji ima istu redukovanu masu kao i prethodni (olakšani) MP-155, ali je sada princip delovanja puške zasnovan na korišćenju inercionih sila, koje se javljaju prilikom opaljenja metka. Rusi su u izradi oružja uvek imali svoju školu, što sada i potvrđuju

Na poslednjem novosadskom sajmu lova i ribolova LORIST 2018. na štandu „Snajpera“, prvi put smo videli novu rusku IŽ Baikal MP-156 poluautomatsku sačmaricu, koja radi na principu inercije. Ovaj detalj sa najvećeg sajma na Balkanu, bio je više nego dovoljan razlog da što pre moramo da dođemo do ove zanimljive puške…

Pušku MP-156 uspeli smo da nabavimo, da se detaljno upoznamo sa njenim karakteristikama i isprobamo nekoliko tipova municije. Pozvali smo Dragana Niketića, poznatog niškog lovca, long rendž i IPSC strelca, koji ima ovu pušku i koji je već podvrgao oštrom testu izdržljivosti. Draganov sud je krajnje merodavan, jer je vrstan poznavalac oružja sa višedecenijskim iskustvom!

Krenimo hronološkim redom, navodeći IŽ-Baikal sačmene poluautomate. Poslednje godine 20. veka fabrika oružja u ruskom gradu Iževsku predstavila je novu poluautomatsku sačmaricu IŽ-MP-153 koja je radila na principu pozajmice sagorelih barutnih gasova. Ova puška uskomešala je svetsku lovačku javnost, jer su Rusi u Italiji platili test puške, tokom koga je u pet dana ispaljeno 50.000 metaka, bez oštećenja oružja. Bacili su celom svetu rukavicu u lice porukom: dajte vi vašu pušku, a mi ćemo platiti test! Niko se nije odazvao…

Ubrzo su se čuli glasovi da tako nešto nije teško izvodljivo, jer je testirana puška MP-153, imala veliku masu 3,4 kg. Trebalo je da prođe decenija, da Rusi odgovore novim „gasnim“ modelom MP-155, koji je bio 0,25 kg lakši i estetski dopadljiviji. Ove godine stigao je i dokaz da konstruktori razvojnog biroa IŽ-Baikal ne spavaju i da nisu opijeni prošlim uspehom.

Prikazan je 2018. godine

U prodaju je pušten novi sačmeni poluautomat koji ima istu redukovanu masu kao i prethodni (olakšani) MP-155, ali je sada princip delovanja puške zasnovan na korišćenju inercionih sila, koje se javljaju prilikom opaljenja metka. Rusi su u izradi oružja uvek imali svoju školu, što sada i potvrđuju.

Njihova inerciona sačmarica ima potpuno originalni mehanizam, koji ni u jednom detalju ne preuzima već dokazano Benelijevo, Berettino ili Frankijevo rešenje. Evo i opisa rada ruske IŽ MP-156 puške.
Svi poluautomati inercionog sistema do sada su imali zatvarač koji čini veliko masivno telo, jaka kratka opruga i rotirajuće zabravljujuće čelo zatvarača. Čelo zatvarača rotacijom bravi direktno u cevi. Kod ove nove ruske puške MP-156 zatvarač i bravljenje su ostali isti, kao na prethodnim „gasnim“ poluautomatima IŽ MP-153, IŽ MP-155. Iz gornjeg dela zatvarača izlazi prizmatični pokretni segment, koji ulazi u kvadratni otvor izrezan u produžetku cevi i tako zabravljuje pušku.

Uspeli smo da nabavimo pušku MP-156, detaljno se upoznamo sa njenim karakteristikama i isprobamo nekoliko tipova municije
Uspeli smo da nabavimo pušku MP-156, detaljno se upoznamo sa njenim karakteristikama i isprobamo nekoliko tipova municije

Čvrstina ovog zabravljenog sklopa je već proverena na stotinama hiljada proizvedenih pušaka MP-153 i MP-155. Ruski inženjeri su ceo posao stvaranja inercione sile potrebne za odbravljivanje premestili napred, na isto mesto gde su kod prethodnih modela imali cilindar i klip za pozajmicu gasova. Naravno, sada cev nema otvore za pozajmicu gasova, a na tom mestu gde je bio gasni cilindar, sada je samo jaki prsten koji se navlači na tubularni magacin, a putem čeone navrtke ostvareno je sklapanje oružja. Iza tog prstena nalazi se masivni čelični cilindrični deo iz koga napred izviruje mali pomični prsten. Između većeg cilindričnog dela i tog malog-užeg prstena nalazi se kratka jaka opruga. Ceo taj sklop je preko dve bočne poluge povezan sa nosačem zatvarača. Nosač zatvarača i bočne poluge su skoro iste kao na starijim MP-153 i MP-155 modelima.

Složen samo na prvi pogled

Evo šta se dešava pri opaljenju metka… Opaljenjem metka cela puška odskače unazad ka ramenu strelca. Masivni čelični prsten iza koga je povratna opruga se svojom silom inercije tome opire i kreće unapred, sabijajući malu kratku oprugu smeštenu iza prednjeg manjeg, uzanog prstena. Kad pritisak barutnih gasova u cevi padne na bezbedan nivo (reč je o mili sekundama), mala jaka opruga i inercione sile velikog cilindričnog dela sa nosačem zatvarača, dovode do kretanja i odbacivanja celog sklopa unazad-prema ramenu strelca. To kretanje unazad nosača zatvarača, dovodi do uvlačenja zabravljujućeg prizmatičnog segmenta u telo zatvarača. Tako je odbravljivanje završeno i omogućen je proces izbacivanja ispaljene čaure iz cevi i uvođenje novog metka u cev. Detaljno smo analizirali ovaj kinematski inercioni sklop i zaključujemo da je samo na prvi pogled složen.

Na sanduku je urezan "lastin rep" za vezu optoelektronskih nišanskih pomagala
Na sanduku je urezan „lastin rep“ za vezu optoelektronskih nišanskih pomagala

Iskorišćeno je mnogo delova sa prethodnih modela, raspored masa je ostao u prednjem delu puške, a u slučaju loma male (kratke) jake opruge, puška bi ostala sigurno zabravljena. Da ne govorimo o prednosti smeštanja glavne povratne opruge u prednji deo (ne u kundak kao kod Benelija i Berete ES 100), što znatno olakšava održavanje, ali sklapanje i rasklapanje oružja. Ovde je Al-sanduk puške ostao monolitan, jednodelni, vizuelno preuzet sa modela MP-155, a isto važi i za zatvarač. Puška se rasklapa isto kao i prethodni modeli, odvijanjem prednje navrtke i vađenjem ručice za repetiranje u desnu stranu.

Karakteristike

Sledi skidanje cevi i sklopa zatvarača sa nosačem i glavnom povratnom oprugom. I nakon mnogo pucanja, kompletna unutrašnjost puške je potpuno čista, jer nema prodiranja sagorelih barutnih gasova u unutrašnjost mehanizma. Evo brojčanih vrednosti koje opisuju IŽ MP-156 pušku. Ukupna masa oružja koje smo mi analizirali je 3.170 g, dužina cevi jei 71 cm, uz napomenu da su na ustima cevi montirani izmenjivi čokovi, koji su identični onim sa prethodnih modela. Na cev je ugrađena visoka nareckana nišanska šina širine 7 mm, uz narandžastu jarku fiber optik mušicu.
Ko želi dodatna nišanska sredstva, na raspolaganju mu je 13,5 mm široki „lastin rep“, urezan na gornji deo Al-sanduka puške. Ukupna dužina oružja iznosi 124 cm, a rastojanje od kraja kundaka do obarača je 365 mm. Sila potrebna za opaljenje je 2 daN, a tubularni magacin prima uobičajena 4 metka kalibra 12/76. Napominjemo da za novi MP-156 poluautomat važe svi dodaci rađeni za prethodna dva modela, poput produžetaka magacina, nosača lampi, čokova, paradox čokova… Jako je za pohvalu smanjenje širine potkundaka. Kod modela MP-156 potkudnak je širok 48 mm; kod MP-155 je 51 mm, a kod starog modela MP-153 je čak 55 mm. Puška koju smo mi razgledali imala je orahov kundak jako lepe teksture.

Gumeni amortizer znatno, ali ne potpuno ublažava trzaj
Gumeni amortizer znatno, ali ne potpuno ublažava trzaj

Na dnu kundaka je 41 mm široki efikasni rebrasti gumeni amortizer, već viđen na prethodnom MP-155 modelu. Ova puška izgleda vitkije i elegantnije od MP-155. Iako joj je težina potpuno ista, čak se čini i da je lakša, čemu doprinosi smanjeni obim potkundaka, kraći sanduk za 8 mm i još bolja ergonomija. Puška lako i brzo ide u rame i ka cilju. Nije potrebno korigovati položaj glave kako bi se dobio pravilan nagib nišanske šine i mušice. Sa leve strane eloksiranog crnog sanduka je utisnuto: Made in Russia i desetocifreni broj; prvi broj 18 znači da je puška proizvedena 2018. godine, broj koji sledi je 156 što se odnosi na model, a ostale brojeve predstavlja fabrički serijski broj.

Udarni mehanizam je montiran na crnom polimerskom nosaču i za sanduk je pričvršćen preko dve poprečne čivije. Izbijanjem ovih čivija se ceo ovaj podsklop lako vadi iz puške i može se detaljno čistiti ili popravljati. Iza obarača je trougaona komanda kočnice koja potisnuta zdesna ulevo, pokazuje crveni prsten i upozorava da je puška otkočena. Ispred obarača je iglica-indikator da je nategnut udarni mehanizam. Na desnoj strani sanduka je i metalno dugme koje oslobađa zatvarač iz zadnjeg položaja. Puška ima klasične neskidajuće pređice za remnik. Kao i sve ruske puške i ovde je unutrašnjost cevi tvrdo hromirana, što obećava njen dugi radni vek i kod onih lovaca koji ne vole da redovno čiste oružje.

Na strelištu snabdeveni municijom

Na raspolaganju smo imali kalibre 12/70 i 12/76 težine punjenja: 32, 34, 35, 36, 40 i 50 grama. U tubularni magacin su ubacivani različite lovačke patrone i puška je sve odradila bez ijednog zastoja. Da ne bude da je previše hvalimo i za nju važi odlika karakteristična za sve inercione sačmene poluautomate: ako pucate najjačim laboracijama 12/76 municje, spremite se na „batinjanje“! I pored dobrog debelog amortizera na kundaku i ovde je baš kao i kod Benelija ES 100, Franki Afinitija – trzaj sve samo ne prijatan!

Puška koju smo razgledali imala je orahov kundak jako lepe teksture
Puška koju smo razgledali imala je orahov kundak jako lepe teksture

Menjali smo i čokove. Posip je u skladu sa propisanim teoretskim uslovima. Ovde nam je pomoglo iskustvo našeg prijatelja, druga po oružju Dragana Niketića, koji je iz njegove „156“ već ispalio stotine jedinačnih projektila, krupne i sitne sačme svih laboracija. Dragan nam reče da s obzirom na to da je reč o inercionoj pušci, ako se puca na primer trap municijom, a puška se ne osloni o rame, može da dođe do zastoja u radu. To verovatno važi i za druga lakša punjenja. Zato mladim lovcima upozorenje! Nema brzopletog pucanja! O pucanju s kuka da i ne govorimo! To je apsurdno i sa aspekta bezbednosti u lovu. Ipak, ovo je korisno iskustvo ukoliko neko želi da ovu pušku koristi u sportu IPSC – three gun match.

Na internetu vidimo mnoštvo dodataka za ruske IŽ-Baikal poluauotomate. Svi oni odgovaraju novoj MP-156 pušci, ukoliko ih pronađete. Posle detaljnog upoznavanja, pucanja i konsultacija sa Draganom Niketićem, zaključujemo da je IŽ Baikal MP-156 12/76, dobra, lagana, estetski lepa puška koja vredi nepunih 90.000 dinara, ako želite da je kupite.

Hvala svima koji su pomogli oko izrade ovog teksta!
tekst i slike: msc Vlada MITROVIĆ

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Pročitajte još