Loša procena
Verovatno da u oružarskom svetu ne postoji osporavanija kategorija, od metka 7,65 mm. Iako je u masovnoj upotrebi prisutan više od 100 godina, oduvek ga je pratio loš glas „anemičnosti“, posebno na najvećem tržištu oružja – u SAD. U Evropi je, svaki iole ozbiljniji proizvođač, imao u svom programu više pištolja u ovom kalibru. Svi su se odreda odlično prodavali i dugi niz godina je, upravo mali pištolj slobodnog zatvarača, u kalibru 7,65×17, bio glavna uzdanica kako policajaca u civilu, tako i brojnih „običnih građana“, koji su primat davali jednostavnom i dopadljivom oružju. Najstarija fabrika vatrenog oružja, italijanska “Beretta” je upravo jednim takvim pištoljem „požnjela“ tržišni uspeh, jer je vizuelno dopadljiv i izuzetno funkcionalan Model 70 prodavan širom sveta. Sigurno ne toliko zbog filmova o tajnom agentu 007 u službi Njenog veličanstva i Bondovom, uvek za akciju spremnom, Waltheru PPK, već uglavnom zbog DA sistema okidanja i fiksne cevi, mnogi poznavaoci oružja su ranih šezdesetih, prednost davali nemačkoj konstrukciji. Iako, suštinski, PP/PPK sistem pištolja nije bio ni u kakvoj kvalitativnoj prednosti u odnosu na Berete M.70, konstruktori italijanskog giganta su krajem šeste decenije prošlog veka, doneli odluku da tržištu ponude pištolj, koji bi bio potpuni zaokret u odnosu na njihovu dotadašnju produkciju – odnosno, vernu kopiju upravo Walthera PP/PPK. Bio je to prvi „double action“ pištolj ove fabrike – Model 90, komercijalno poznat i kao ARMI ROMA. “Beretta” je očigledno htela da zadrži ranije „mušterije“ primenivši neka svoja poznata i popularna rešenja, uz prodor na „deo kolača“ koji je do tada pripadao nemačkom proizvođjaču. Zaista, prepoznatljiva silueta PPK i njegovih klonova, uz već legendarni „Beretta“ brend, na prvi pogled garantovali su potpuni uspeh ove novotarije. Međutim, suprotno svim očekivanjima, ovaj pištolj nije postigao praktično nikakav uspeh, iako je u pitanju odlično tipsko oružje. Model 90 nije ličio na ostale „berete“, već na još jednu Walther PP imitaciju. To je prouzrokovalo, generalno, negativnu reakciju u prodavnicama širom sveta, što je nateralo proizvođače da u startu obustave dalju produkciju. Jednostavno, ceo koncept je, u samom startu, bio zasnovan na pogrešnim procenama i jedan zanimljiv pištolj je od početka bio osuđen na neuspeh. Istini za volju, Beretta Model 90 je, od svog nemačkog uzora odstupila u pogledu pojednostavljenja mehanizma za okidanje i načinu funkcionisanja, usled želje da se napravi savršeniji pištolj od PP/PPK, te u tom smislu treba tumačiti i mogućnost mnogo lakše izmene fiksne cevi. Ni niža cena, ni odličan finiš u poređenju sa istočnim klonovima „valtera“ nisu pomogli, a deo stručnjaka je tih godina manu novom pištolju nalazio i u činjenici da je rađen isključivo u spornom kalibru 7,65 mm, suprotno ranijoj italijanskoj praksi da istu konstrukciju ponude i u kalibrima 9 mm K i .22 LR.
Tako je došlo do situacije da „Beretta“ krene sa produkcijom Modela 90 ranih sedamdesetih godina, ali da ubrzo i prestane, vraćajući se starom, dobrom i od kupaca favorizovanom Modelu 70. Dugi niz godina u katalozima je mogla da se sretne nešto modifikovana verzija pištolja Model 90 Armi Roma, na kojoj je primenjen laganiji način rasklapanja, ali već 1982, je ovaj zlosrećni pištolj potpuno izbačen iz proizvodnih linija. Shvativši sopstvene greške, Italijani su se prilično brzo „dozvali“, kao što i priliči njihovom oružarskom renomeu i svetlost dana su ugledali možda i najbolji (sigurno najlepši) džepni pištolji u proteklih tridesetak godina – serija „Bereta“ zasnovana na modelima 81, 83, 84 i 87. Upravo u skladu sa zahtevima tržišta, ponuđeni su pištolji koji su siluetom i ostalim dizajnerskim rešenjima bili zasnovani na popularnoj seriji 70, ali uz poboljšanja u vidu SA/DA sistema okidanja i uvećanog kapaciteta okvira kod novih modela. Sve što je propušteno eksperimentom Model 90, nadoknadjeno je opštim tržišnim uspehom, pre svega Modela 84 kalibra 9×17, sa dvoredim okvirom, mada je izbor pravih sladokusaca često bio i MK Model 87 ili nedosanjani san autora ovog teksta – rafinirani Model 83. Originali iz te serije „Berette“ kao i kopije brazilske proizvodje iz „Taurusa“ i danas su, u poplavi polimerskih novotarija, možda ponajbolji pištolji slobodnog zatvarača na tržištu, a Model 90 je već pravi raritet.
Sticajem okolnosti, do nas je stigao jedan izvanredno očuvan pištolj Beretta Armi Roma iz prve serije. Testirali smo ga i uporedili sa dva, dobro poznata i masovno korišćena slična pištolja u našim uslovima – „Zastavinim“ M70 i CZ Vzor 50, oba u istom kalibru 7,65 mm. Najpre, ova mešavina „berete“ i „valtera“ deluje zaista dopadljivo, pogotovu korisnicima sa manjim šakama. Lagan, ergonomski dobro prilagodjen, sa lako dostupnim komandama, Model 90 je elegantan i kvalitetno odmeren džepni pištolj namenjen civilima ili kao „back-up“, službenim licima. Istini za volju, rasklapanje nije baš kvalitetno rešeno, jer sitna i tvrda tome namenjena poluga na prednjem delu rama, zna da bude „tvrdoglava“, ali uz malo vežbe i bližeg upoznavanja, korisnik lako ovlada ovom redizajniranom operacijom preuzetom sa sistema PP/PPK. Sve ostalo je čista klasika – jednostavni nišani, fiksna cev dužine 92 mm, jednoredni linijski okvir kapaciteta osam metaka .32 Auto, i masa oko pola kilograma, daju kvalitetan sistem jednostavnog pištolja slobodnog zatvarača. Oružje smo ispitali u nekoliko simuliranih tipskih situacija i rezultati su bili sasvim korektni. Gađajući standardnu pištoljsku metu na 15 metara SA okidanjem, jednoručnim i dvoručnim stavom, pogoci su bili sasvim korektno grupisani, jer fiksna cev i lagani metak ne zamaraju strelca, pa je gađanje prava relaksacija. Sa druge strane, kada smo prišli meti na „borbenih“ pet do sedam koraka i prvi metak ispaljivali DA sistemom, usled izuzetno dugog hoda obarače, rezultati nisu bili tako spektakularni. Pojednostavljeno rečeno – mitsko „Walther“ okidanje u ovom modu je zaista i danas teško dostižno, čak i najpoznatijim proizvođačima. Ipak, tokom gađanja iz ovog pištolja stekli smo utisak da je gotovo nepotrebno primenjivati sada, opšteprihvaćeni dvoručni hvat oružja pri pucanju, jer su ovakvi pištolji i koncipirani za brzo i instinktivno dejstvovanje jednom rukom – kao kada ispružite kažiprst u pokazivanju cilja. Manipulacija i gađanje iz Modela 90 je znatno laganija i prijatnija u poređenju sa dva pištolja koja smo uzeli kao „konkurente“, pa možemo konstatovati da je zaista šteta što ova „bereta“ nije prisutnija na našim prostorima. Gotovo svi poznavaoci ove materije čvrsto stoje pri stavu da je za samoodbranu i službenu upotrebu svaki metak slabiji od 9×19 samo nužno zlo, ali podaci iz konkretne prakse govore suprotno, te će pištolji u nipodaštavanom kalibru 7,65 mm biti prisutni dugo i tokom 21. veka. Ako domaći proizvođač zaista želi da posluje na tržišnim principima, ne bi bilo loše da pored izvanrednih pištolja punog formata CZ99 koncipira i seriju džepnih pištolja u lakšim kalibrima, sličnim legendarnim PP/PPK koji se više i ne proizvode. Kao ni „junak“ naše priče koji je proizveden u svega 25 hiljada primeraka.
M. M.
