Egzotičan „pedigre“

Na prvi pogled uočljiv je znatno agresivniji nagib drške u odnosu na osu cevi, primereniji takmičarskom oružju. Naravno, za metak .22 LR nije potrebna brava pa pištolj funkcioniše na principu slobodnog zatvarača. Želja da vizuelno liči na čuvenu “45-icu” plaćena je nepotrebno komplikovanim sklopom i prisustvom tzv. “čaure za bushing” koja u prednjemdelu navlake držI cev. Tu je i karakteristična “kapa” za povratnu oprugu sa krutom vođicom skoro pune dužine a redosled rasklapanja je isti kao kod M-1911. Trejo se proizvodio u četiri verzije – Trejo 1, 2, 3 i 4 (čemu komplikovati, zar ne). Osnovni Mod.1 dug je tik ispod 16 cm i težak 560 grama a jednoredni okvir prima 8 metaka kalibra .22 LR dok je za nijansu veća verzija obeležena kao Mod.2 koristila okvir sa11 metaka u istom kalibru. Model 3 je imao kapacitet od 7 metaka kalibra 9x17mm K namenjen prvenstveno samoodbrani, a 8 mm dužu i 60 grama težu verziju u kalibru 7,65 mm koristila je neko vreme i meksička Armija kao ličNo naoružanje štabnih oficira koji su izgleda svuda u svetu razvili odbojnost prema težim delovima opreme. Model 4 nastao je nešto kasnije, za metak kalibra 8mm Para i bio je namenjen izvozu jer ovaj kalibar nije bio dozvoljen civilima u Meksiku. Napravljen je manji broj ovih pištolja koji nisu imali zapažen uspeh…

D.Š.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Pročitajte još