Glock u Sigovom odelu

Godinama unazad, klasično koncipirani službeni pištolji velikog kapaciteta sa DA/SA sistemom okidanja (kao npr. SIG P serija) bivaju lagano potisnuti od novih konstrukcija sa polimerskim ramom i skrivenim udaračem. Ovu tihu revoluciju počeo je osamdesetih godine 20. veka svojom pojavom austrijski Glock. Od tada, švajcarski oružarski gigant SIG je u dva navrata pokušavao da “uskoči” na ovaj deo tržišta.
Prvi put je to uradio pre dve decenije sa modelom SIG Pro koji je još uvek u ponudi sa oznakom SIG 2022 i pokriva raspon kalibara od 9 mm Para, .357 SIG i .40 S&W. Iako je reč o odličnom pištolju većinom je posmatran kao jeftinija alternativa već afirmisanim modelima iz serije P-226/229 a kupci koji su tražili Glock ili novu seriju Smith & Wesson MP jednostano nisu na njega obraćali pažnju.

Sledeći pokušaj usledio je sa modelom P-250 kod koga je naglasak stavljen na mogućnost brze promene formata oružja. Jednostavno, čitav mehanizam pištolja se jednostavno prebacivao u drugi (veći ili manji), izmenljivi ram uz dodatnu opciju promene kalibra, dužine cevi itd… Ali, njegov DAO okidač ga je diskvalifikovao kod većine policijskih organizacija čiji pripadnici su ipak naklonjeniji opciji koja uključuje i SA sistem sa lakšim i kraćim hodom okidača.
Konačno, u “Sigu” su odlučili da krenu u razvoj sopstvenog modela pištolja sa polimerskim ramom i skrivenim udaračem. Inženjerski “superstar” Ethan Lessard vodio je projekat označen kao P-320, da bi se već sa oznakom napravila razlika u odnosu na seriju P-226 i njene varijacije. Prvi protipovi napravljeni su na bazi polimerskog rama modela P-250. Godine 2011, razvoj je kraće vreme stagnirao, da bi u početkom juna 2013. tzv. nulta serija bila predata na ispitivanje. U februaru ove godine, novi SIG P-320 pojavio se u prodaji. Naravno, najpre u SAD gde SIG ima svoje proizvodne pogone i gde plasira najveći deo svog oružja.

Polimerski ram i mehanizam koji se jednostavno ugrađuje po “drop in“ sistemu

Da bi imao željene odlike, P-320 mora imati istu dužinu hoda okidača od prvog do poslednjeg metka u okviru kao i da sila tokom tih nekoliko milimetara puta bude konstantna, bez opadanja ili prirasta težine. Dakle, ponovo je trebalo kopirati Glock. Opruga okidača je i pre zapinjanja delimično napeta. Rezultat je okidanje sa oko 5 mm hoda i silom koja se može štelovati u rasponu od 2,5 do 3,4 kg. Sasvim prihvatljivo za službeno oružje. Iz ličnog ugla, ovaj tip okidanja je ujedno i moja najveća zamerka modelu P-320.


Polimerski ram je ustvari samo obloga oko inserta tj. šasije mehanizma izrađenog od nerđajućeg čelika na kome se nalaze i klizne površine vođice navlake. Sa donje strane ulivena je po svoj prilici neizbežna Picatinny šina za montažu dodatne opreme. Rukohvat je dobro oblikovan, lako će se prilagodi različitim šakama uz pomoć najavljenih izmenjivih inserata na zadnjem delu, ali položaj drške je mogao biti malo iskošeniji jer mu je osa vrlo blizu vertikalne linije. Naravno, koliko je ovakvo opažanje na mestu najlakše je proveriti na strelištu gde se brzom paljbom angažuje više meta. Do tada, ovo je samo lični utisak.
Novi P-320 nudi se u dve veličine. Klasičan, službeni pištolj je dug 203 mm, visok 140 mm i meren preko svega širok je 35,5 mm što baš i nije sjajan rezultat. Cev je duga 119 mm a nišanska linija ima dobrih 170 mm. Masa praznog pištolja je 830 grama, a kapacitet metalnih okvira je 17 metaka 9 mm Para ili 14 komada .40 S&W/.357 SIG. Kompaktija varijanta nazvana Carry (za nošenje) kraća je 17 mm, niža za 5 mm i lakša za celih 100 grama. Umesto vođice povratne opruge pune dužine, model Carry ima amotrizer sa dve opruge različitog promera. Nišanska linija je kraća za 22 mm, a kapacitet je 15 ili 13 metaka u zavisnosti od kalibra. Za kraj ove godine najavljena je verzija u kalibru .45 ACP, ali nam nije poznato kolika će biti masa i kapacitet tog oružja.
Šta vam još možemo reći o novom pištolju? U rukama P-320 pruža isti onaj osećaj kao kada držite “pravi” SIG sa metalnim ramom. Daleko od onog osećaja plastične igračke koji vam daju neki polimerski modeli. Možda i zbog nešto veće mase, ali P-320 je čvrst kao zidana kuća. Finiš je standardno dobar a SIGLITE svetleće oznake na nišanima odlično se vide i po blještavom danu. Za mene je tajna zašto se u SIG nisu potrudili da spuste osu cevi u odnosu na šaku čime bi se poboljšala kontrola pri brzoj paljbi. To je verovatno i jedina prednost Glocka u odnosu na mnoge druge pištolje iste kategorije. Inače, iako je projektovana cena trebalo da bude konkurentna ili čak niža od Glocka, trenutno je 700 dolara, što je ipak više od najavljivanog “budžetskog” pištolja.
S druge strane, SIG P-230 modularnost koja je nedostižna većini savremenih pištolja. Vrlo lako se menjaju dimenzije, a time i namena oružja. Od borbenog pištolja punog formata, preko Carry verzije za oficire i vojnu policiju do kompaktnog modela za skriveno nošenje. To je suština koncepta MHS (Modular Handgun System) tj, modularni sistem ručnog oružja. Iako SIG uvek ima u vidu civilno tržište, pravi razlog koji stoji iza pojave P-320 je vojni konkurs za MHS namenjen američkoj armiji. Zaključak? SIG P-320 je daleko od savršenog pištolja. Čak i u matičnoj kući postoje modeli koji barem u ovom trenutku nude bolje performanse. Ali, očigledno je da postoji potencijal u ovakvoj konstrukciji koji ne treba zanemariti.
tekst i foto D. Šaponjić

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Pročitajte još

Pun pogodak

Puška ArmaLite AR-30 se pokazala kao izvanredno rešenje teške taktičke puške

Supermašina

SIG Sauer MPX PCC - Pouzdanost, preciznost, lakoća rukovanja i odlična kontrola trzaja