Performanse do krajnjih granica

Ljubitelji legendarne Browningove konstrukcije, modela 1911, imaju ogroman izbor različitih proizvođača iz čitavog sveta. Međutim, ako tražite maksimum kvaliteta i performansi direktno sa proizvodne linije, bez naknadnih dorada kod majstora oružara, možete da birate između samo nekoliko kompanija na tržištu. Uprkos zajedničkoj konstrukcionoj platformi, svaki od njih nudi određene specifičnosti i naravno, prednosti i nedostatke u odnosu na konkurentske modele. U takvoj situaciji, čak i dobrim poznavaocima oružja nije lako da donesu odluku o tome koji pištolj je bolje rešenje.

Sličnosti i razlike

Sticajem okolnosti, bili smo u prilici da se u isto vreme detaljnije upoznamo sa dva vrhunska pištolja na bazi M-1911. Reč je o modelima Monolith iz programa čuvenog custom proizvođača “Les Baera” i Tactical Supergrade Compact koji pravi ništa manje slavni “Wilson Combat”. Ovaj tekst je suma naših utisaka.

Na žalost, nismo mogli to poređenje da “krunišemo” rezultatima sa strelišta, pa bez tog objektivnog pokazatelja moramo, barem delimično, da se oslonimo na lično iskustvo i subjektivne zaključke. Dodatnu teškoću pri ocenjivanju osobina predstavljala je činjenica da uprkos brojnim sličnostima ovi pištolji ipak pripadaju različitim kategorijama. Rekao sam “teškoću”? Ipak je reč o zadovoljstvu. Ali, da počnemo sa sličnostima i razlikama.

Ime po meri modela

Model Les Baer Monolith je pravi čelični spomenik. Pištolj pune veličine u kalibru .45 ACP sa jednorednim okvirom kapaciteta osam metaka i standardnom dužinom cevi od 127 mm. Ono što ga vizuelno izdvaja od drugih modela je produžen donji deo rama, tzv. dust-cover, jednake dužine kao navlaka, tako da pištolj deluje moćno, homogeno i čvrsto, kao da je reč o jednom komadu čelika, pa mu ime Monolith savršeno pristaje.

Ovaj pištolj, nalik na čelični blok ima nešto veću težinu u prednjem delu, što pomaže u kontroli pri brzoj paljbi. I to je jedina konstruktivna razlika, u odnosu na standardni model Colt M-1911. Sve ostalo je kao na klasičnim modelima, naravno urađeno sa minimalnim tolerancijama po najvišim industrijskim standardima.

Profesionalcima bolje paše

S druge strane, Wilson Tactical Supergrade Compact ima cev od 101 mm, za 25 mm je kraći i sa 13 mm manjom visinom namenjen je, pre svega, za prikriveno nošenje, ali sa potpuno očuvanim borbenim potencijalom. Jednoredni okvir prima sedam metaka kalibra .45 ACP. Treba napomenuti da posle kratkotrajnog “buma” modela koji prihvataju dvoredne okvire povećanog kapaciteta, standardni modeli ponovo uzimaju primat, čak i kod elitnih specijalnih jedinica. Zašto?

Postoji nekoliko razloga. Na prvom mestu je pouzdanost. Pouzdanost ubacivanja metka u cev, a time i siguran rad oružja značajno je veća sa jednorednim okvirima. Naizmenični, cik-cak raspored metaka u dvorednom okviru, češće prouzrokuje zastoje zbog ispremeštane municije, koja se onda lako popreči između čela zatvarača i ležišta metka. Drugi razlog je tanji profil drške, jer izuzev kod nekoliko modela, verzije M-1911 povećanog kapaciteta u kalibru .45 ACP, uglavnom imaju predebele, neudobne drške, koje u kombinaciji sa snažnim trzajem, otežavaju kontrolu oružja. Dobro uvežbani profesionalci se zbog toga radije odlučuju za manji kapacitet i veći komfor upotrebe, jer iskustva iz nebrojenih sukoba pokazuju da su situacije u kojima iz ručnog oružja treba ispaliti više od 4-5 metaka zaredom, izuzetno retke. Takođe, nije zanemarivo ni to što su ovakvi pištolji podesniji za celodnevno, prikriveno nošenje, jer su udobniji na telu i manje uočljivi od svojih “bucmastih” rođaka.

Drugačiji nišani

Dok Les Baer ima klasičnu vodeću čauru na ustima cevi, koja doprinosi njenom preciznom pozicioniranju posle opaljenja svakog metka, rešenje koje je primenio “Wilson” je drugačije i bazira se na direktnom kontaku cevi sa zidovima navlake, pri čemu je pasovanje urađeno sa minimalnim tolerancijama. Ovi sistemi sjajno funkcionišu i preciznost oba oružja je odlična. “Wilson” garantuje grupu od 38 mm na 23 m a “Les Baer” duplo veću – ali na dvostrukoj daljini.

Dok je “Wilsonov” pištolj u osnovi borbeno oružje namenjeno dinamičnoj upotrebi na daljinama od 15-20 m, Monolith kome se ne može poreći ubitačnost, ipak je takmičarski pištolj za USPSA discipline i gađanje u nepokretnu metu. Razlika se vidi i po nišanima kojima su opremljeni. Les Baer ima potpuno podesiv zadnji nišan, sa uskim urezom na pločici, koja je horizontalno izbrazdana da bi se sprečila refleksija. Tactical Supergrade Compact dobio je niske, borbene Novak nišane, sa tricijumskim oznakama za loše svetosne uslove. Radi bržeg nišanjenja, prorez zadnjeg nišana je širok, plitak, polukružnog oblika i brzo se dovodi na liniju sa ciljem.

Komande rade glatko

U rukama, Les Baer je kao deo šake i težina je odlično raspoređena. Oštro čekirane površine sa 30 linija po inču, duboka poluga automatske kočnice i idaelne dimenzije orahovih drški, prosto se stapaju sa strelcem. Tactical Supergrade Compact je malo lakši, jer ima neznatno skromnije dimenzije i jednako kvaliteno čekiranje. Čelični ram je elektrolitski zaštićen od korozije i dobio je divnu plavu boju, a pločice drške od kompozita G-10, imaju krupne, zrakaste ureze nazvane star blast (zvezdana eksplozija).

Na dnu drške ugrađeno je diskretno proširenje za brzu izmenu okvira, nazvano jet-funnel, čime je Wilson znatno olakšao ovu radnju. Površine za repetiranje na Monolithu ipak su mi se više dopale, jer su oštrije, sitne i nalaze se i na prednjem delu navlake. Komande na oba pištolja rade glatko, uz minimalan otpor i jasno se pozicioniraju bez izdajničkih zvukova i škljocanja.

Ubitačna cena

Na kraju, koji pištolj bismo izabrali? Oba! Wilson je odličan za nošenje, ali imali smo utisak da je Les Baer udobniji za pucanje. Monolith po ceni od 2.000 dolara predstavlja odličan sportski pištolj i oružje za kućnu odbranu, dok je Tactical Supergrade Compact jedan od najboljih modela za nošenje u kalibru .45 ACP.

Na žalost, cena od 5.050 dolara je jednako ubitačna kao i oružje. Oni koji ga sebi mogu priuštiti, dobijaju pištolj na koji mogu biti ponosni, a sasvim sigurno i pokloniti mu puno poverenje u odbrani sopstvenog ili tuđeg života. Nama je već i prilika da ih isprobamo donela puno zadovoljstva.

Savršeno okidanje

Model Les Baer ima nešto manji otpor i zaista kratak hod. Povlačenje okidača na “Wilsonovom” modelu podseća na lomljenje tankog staklenog štapića – glatkih nekoliko milimetara i “krc”. Okidač se zaustavio, a udarač je oslobođen bez i najmanjeg pomeranja nišana. Od toga teško da može biti bolje na borbenom oružju.

Dragan ŠAPONJIĆ